Jeremia 25
1 Ty tsara nimb’ am’ Iirmeà ty amo hene ondati’ Iehodào amy taom-paha’ efa’ Iehoiakime ana’ Iosia, mpanjaka’ Iehodà, ty taom-baloha’ i Nebokadnetsare mpanjaka’ i Bavele;
猶大王約史雅的兒子約雅金執政第四年， 巴比倫王拿步高元年，有關於全猶大人民的話，傳給耶肋米亞；
2 vaho nitseize’ Iirmeà mpitoky amy ze fonga ondati’ Iehoda naho amy ze hene mpimone’ Ierosalaime, ty hoe:
耶肋米亞先知便將這話轉告給全猶大人民，和耶路撒冷所有的居民說：「
3 Sikal’ amy taom-paha folo-telo-ambi’ Iosia, ana’ i Amone, mpanjaka’ Iehodày, ampara’ ty andro toy, i taoñe roapolo telo amby rezay, le niheo amako ty tsara’ Iehovà, naho nitaroñeko ama’ areo, eka boak’ andro naho beteke te nitaroñe, f’ie tsy nañaoñe.
自猶大王阿孟的兒子約史雅執政第十三魁，直到今日，已經二十三年，凡上主傳給我的話，我都急速告訴了你們，你們卻不聽。
4 Toe nafanto’ Iehovà ama’ areo i mpitoky mpitoro’e iaby rezay, nañampitso te niraheñe—f’ie nihiritsiritse avao, tsy nanokilan-dravembia hijanjiñe—
上主不斷給你們派來他所有的僕人──先知們，你們總是不聽，不願傾耳諦聽。
5 nanao ty hoe: Songa mimpolia, boak’ ami’ty fitsilea’e raty, naho ami’ty haratia’ o sata’eo, vaho imoneño i tane natolo’ Iehovà anahareo naho aman-droae’ areo, ho nainai’e tsy modo,
他們說：你們應各自離棄自己的邪道，和自己的邪惡的行為，好能住在上主從永遠到永遠賜給了你們和你們祖先的地域裏；
6 le ko mañean-drahare ila’e hitoroñañe naho hitalahoañe, le ko mampibosek’ ahy amo satam-pità’ areoo, vaho tsy ho lafaeko.
不要追隨其他的神祇，事奉朝拜，以你們手做的東西來激怒我，你們就不致遭遇災禍。
7 F’ie tsy nañaoñ’ ahy, hoe t’Iehovà; te mone nampiforoforo ahy amo satam-pità’ areoo ho ami’ty fiantoañe.
你們沒有聽從我──上主的斷語──竟以你們手做的東西來激怒我，自招禍患。
8 Aa le hoe t’Iehovà’ i Màroy: Amy te tsy midare o volakoo nahareo,
為此，萬軍的上主這樣說：由於你們不聽我的話，
9 le inao te hampañitrifako ze hene fifokoañe avaratse añe naho i Nebokadnetsare mpanjaka’ i Bavele, mpitorokoy vaho hendeseko hiatreatre ty toetse toy naho o mpimoneñe ama’e ao naho o fifeheañe mañohok’ azeo, le hampangoikoihañe ho halatsàñe naho fikosasahañe vaho ho kòake nainai’e.
看，我必遣人召來北方的一切種族──上主的斷語──和我的僕人巴比倫王拿步高來進攻這地方，和這地方的居民，以及四周所有的民族；我要徹底消滅，任其荒涼，永遠成為笑柄和羞辱的對象。
10 Mbore hajiko tsy ho am’ iereo ty feon-kafaleañe naho ty feom-pirebehañe, ty feom-pañenga-valy naho ty feon-enga-vao, ty feom-batom-pandisañe, naho ty hazavàm-paìlo.
此外，我還要息滅他們中歡樂喜慶的歌聲，新郎和新娘的歡笑聲，磨聲和燈光。
11 Ho koake iaby i taney, naho ho halatsàñe vaho hitoroñe ty mpanjaka’ i Bavele fitompolo taoñe o fifeheañe retoa.
這地方要全變為淒涼野，這些民族要七十年服從巴比倫王。
12 Ie heneke i taoñe fitompolo rezay, le ho liloveko ty mpanjaka’ i Bavele, naho i fifehea’ey, naho ty tane’ o nte-Kasdio hoe t’Iehovà ty amy hakeo’ iareo; vaho hanoeko fangoakoahañe kitro katroke.
但是，一滿了七十年，我必要懲罰巴比倫王和這民族的罪惡──上主的斷語──以及加色丁人的國土，使它永遠成為荒野。
13 Le hafetsako amy taney ze hene volañe tsineiko ama’e, ze sinokitse ami’ty boke toy, ze nitokia’ Iirmeà amo fifeheañe iabio.
對這國土，我要執行我論它所說，在這書上所記載先知耶肋米亞論及萬民所預言的一切話，
14 Fifeheañe maro naho mpanjaka foloay ro hañondevo iareo; vaho havaleko am’iereo o sata’ iareoo naho ty fitoloñam-pità’ iareo.
因為強盛的民族和有力的君王，要使他們成為自己的奴隸；我必依照他的作為和他們雙手所行的事，報復他們。
15 Hoe t’Iehovà Andrianañahare’ Israele, amako; Rambeso an-tañako ty fitovin-divaim-pifomboko toy, vaho ampinomo ze hene fifeheañe añirahako azo.
上主，以色列的天主這樣對我說：「你從我手中接過這杯忿怒酒去，讓我派你所到的各民族喝。
16 Le hikama iereo vaho hivembèñe mb’atia mb’etia, hoe dagola, ty amy fibara hahitriko am’iereoy.
他們必要喝，必要在我給他們派來的刀劍前，蹣跚發狂。」
17 Aa le rinambeko am-pità’ Iehovà i fitoviy vaho songa nampikamaeko o fifeheañe nañiraha’ Iehovà ahio:
我便從上主手中接過杯來，給了上主派我所到的各民族喝：使她們荒蕪淒涼，
18 Ierosalaime naho o rova’ Iehodào naho o mpanjaka’eo naho o roandria’eo, hanoeñe fianto, halatsàñe, fikosihañe, vaho fatse; le fa ie henaneo;
受人嘲笑詛咒，像今日一樣；
19 i Parò mpanjaka’ i Mitsraime, naho o mpitoro’eo naho o roandria’eo, vaho ze hene ondati’e;
給埃及王法郎和他們的臣僕王侯並全體人民；
20 naho ondaty mifamorohotse iabio; o mpanjaka’ i Oze iabio, naho o mpanjaka’ ty tane’ o nte-Pilistìo iabio, naho i Askelone, i Azà, i Ekrone, naho ty sehanga’ i Asdode;
給所有的雜族，胡茲地和培肋舍特地的眾君王；給阿市刻隆、迦薩、厄刻龍和阿市多得的遺民；
21 i Edome naho i Moabe vaho o ana’ i Amoneo;
給厄東、摩阿布和阿孟子民；
22 o mpanjaka’ i Tsore iabio naho o mpanjaka’ i Tsidone iabio, naho ze hene mpanjaka’ o tokonose alafe’ i riakeio;
給提洛、漆冬和海外島嶼的眾君王；
23 i Dedane naho i Temà naho i Boze, naho o mañitsike ty olo-maroi’e iabio;
給德丹、特瑪、步次和凡剃除鬢髮的人；
24 o mpanjaka’ i Arabe iabio vaho o mpanjaka o fikokoa-mitraok’ an-dratraratra añe iabio;
給阿剌伯和在沙漠居住的雜族的眾君王；
25 o mpanjaka’ i Zimry iabio, o mpanjaka’ i Elame iabio naho o mpanjaka’ o nte-Maday iabioo;
給齊默黎、厄藍和瑪待的眾君王；
26 o mpanjaka avaratse añe iabio, ty marine naho ty lavitse, ty raike mitraok’ ami’ty ila’e; vaho ze kila fifehea’ ty tane toy ambone’ tane atoy; le handimbe finomañe am’ iereo ty mpanjaka’ i Sesake.
給北方彼此相離或遠或近的眾君王，以及地面上所有的王國喝；最後喝的，是舍沙客的君王。
27 Le hoe ty ho tseize’o am’ iereo: Hoe t’Iehovà’ i Màroy, i Andrianañahare’ Israeley: Minoma naho mimamoa naho mandoà vaho mikorovoha, amy t’ie tsy hiongake ka ty amy fibara’ hahitriko ama’ areoy.
你應對他們說：「萬軍的上主，以色列的天主這樣說：你們要喝，喝醉，嘔吐，倒在我給你們派來的刀劍前，再不起來。
28 Ie amy zao, naho ifoneña’ iareo tsy handrambe i fitoviy am-pità’o hinoma’e, le hoe ty hanoe’o am’ iereo: Hoe t’Iehovà’ i Màroy: Toe hikama’ areo.
假使他們不肯從你手中取過杯去喝，你就對他們說：萬軍的上主這樣說：你必須喝。
29 Heheke te mamototse minday hankàñe ami’ ty rova tokaveñe ami’ty añarako toy iraho, Hapoke tsy ho liloveñe ka hao nahareo? Toe tsy ho hahàñe amy fandilovañey; amy te ho tokaveko fibara ze kila mpimone’ ty tane toy, hoe t’Iehovà’ i Màroy.
因為，看，我開始降罰歸我名下的城市，而你們竟想全然免罰嗎﹖你們決不能免罰，因為我要給地上所有的居民招來刀劍──萬軍上主的斷語。
30 Aa le itokio o entañe iaby zao, vaho ano ty hoe: Hirohake boak’andikerañe añe t’Iehovà, naho hipoña-piarañanañañe boak’ añ’ akiba’e miavake ao; hitroña’e i lia-rai’ey; hipazake manahake o mpandia valobokeo amo kila mpimone’ ty tane toio;
你應給他們預言這一切話，對他們說：上主從高處作獅吼，從他的聖所發出他的聲音，對自己的牧場厲聲怒號，對地上所有的居民，像榨葡萄的人一樣喊叫。
31 Inay ty pazake pak’añ’olo’ ty tane toy, fa manan-kabò amo kilakila’ ndatio t’Iehovà, fonga ho zakae’e ze atao nofotse; ty amo lo-tserekeo, fa nitolora’e ami’ty fibara, hoe t’Iehovà.
一陣喧嘩嘈雜，直至地極，因為上主與萬民有了爭訟，與一切有血肉的人，進行審判，將惡人交給刀劍──上主的斷語──
32 Hoe t’Iehovà’ i Màroy, Hehe te mionjoñe boak’ am-pifeheañe pak’am-pifeheañe añe o haratiañeo, vaho tio-baratse jabajaba ty honjoneñe boak’ an-tsietoitane’ an-tane atoy añe.
萬軍的上主這樣說：看，各國相繼發生災禍，由地極捲來強烈的風暴。
33 Hirik’añ’olo’ty tane toy pak’ añ’ila’ ty tane toy añe o ho zamane’ Iehovào amy andro zay; tsy hirovetañe, tsy hambineñe, tsy haleveñe; fa ho forompotse ambone’ tane eo.
到了那一天，從地極到地極，遍是上主戮的人，沒有人哀悼、收殮、埋葬，有如地面上的糞土。
34 Mangolalaiha ry mpiarakeo, naho mangololoiha, vaho milomoloaña an-davenok’ ao, ry lohà’ i mpirai-liay fa tondroke ty androm-pandentañe naho fampiparatsiahañe anahareo, ie hivolentsa manahake ty sini-hara.
為人牧者，你們應哭泣哀號! 為羊群領導者，你們應在灰塵中輾轉! 因為們的日期已滿，你們要被宰割，像精選的公羊。
35 Ho po-pivoratsahañe o mpiarakeo, tsy eo ty hipitsiha’ o mpiaolo’ i lia-raikeio!
為人牧者，無路可逃；為羊群領導者，無法脫身。
36 Inay ty fikoikoiha’ o mpiarakeo, naho ty fangololoiha’ o mpiaolo’ i lia-raikeio! fa nihotomomohe’ Iehovà ty fiandraza’ iareo.
聽啊! 為人牧者在哀號，為羊群領導者在哭泣，因為上主摧毀了他們的牧場。
37 Le hampitsiñeñe o goloboñe nipendreñeo, ty amy haviñera’ Iehovày.
寧靜的草場，因上主的怒燄，已成一片荒涼。
38 Niavote’e manahake ty liona i fipalira’ey; fa kòake ty tane’ iareo ty amy hasiaha’ i fibara nampisoañey, naho ty amy fiforoforoan-kaviñera’ey.
獅子離棄了自己的巢穴，因為他們的土地，由於刀劍的無情和上主的盛怒，已成了荒野。
