Isaia 4

1 Amy andro zay, ho fihine’ ty rakemba fito ty lahilahy, hanao ty hoe: Ty mahakama’ay avao ty ho kamae’ay, naho ty saro’ay avao ty hiombea’ay; fe angao ho tokaveñe ami’ty tahina’o zahay, hañafahañe ty hasalara’ay.

И у оно време седам ће жена ухватити једног човека говорећи: Свој ћемо хлеб јести и своје ћемо одело носити, само да се зовемо твојим именом, скини с нас срамоту.

2 Ho fanjàka naho hanañ’engeñe ty tora-mionjo’ Iehovà amy andro zay, vaho ho fisengeañe naho volonahe’ ty nibotitsike am’Israele ty voka’ i taney.

У оно време биће клица Господња на славу и част, и плод земаљски на красоту и дику остатку Израиљевом.

3 Ho tondroke te hatao miavake ze sehanga’e amy Tsione ao naho ze honka’e am’ Ierosalaime ao, eka, ze hene sinokitse ho veloñe e Ierosalaime ao,

И ко остане у Сиону и ко још буде у Јерусалиму, зваће се свет, сваки ко буде записан за живот у Јерусалиму,

4 ie fa sinasa’ i Talè amo anak’ampela’ Israeleo ty haleora’e; naho fa nimongore’e ty lio’ Ierosalaime boak’ añ’ate’e ao ami’ty arofon-jaka naho ami’ty arofom-piforehetañe.

Кад Господ опере нечистоћу кћери сионских, и из Јерусалима очисти крв његову Духом који суди и сажиже.

5 Le hanoe’ Iehovà ambone’ ze akiba ambohi’ i Tsione eo naho ambone’ o firimboña’eo ty rahoñe an-katoeñe te handro, vaho ty fireandreañ’ afo milebaleba te haleñe; le ho ey ty lafike ambone’ o engeñe iabio.

Господ ће створити над сваким станом на гори сионској и над зборовима њеним облак дању с димом и светлост пламена огњеног ноћу, јер ће над свом славом бити заклон.

6 Le ho eo ka ty bandrabandra naho antoandro amy hatrevohañey, naho fipalirañe vaho fitampinañe ami’ty tio-bey naho amo orañeo.

И биће колиба, да сеном заклања дању од врућине и да буде уточиште и заклон од поплаве и од дажда.