< Hebreo 1 >

1 Haehae izay, nitsara beteke naho an-tsata maro amo roaentikañeo añamo mpitokio t’i Andrianañahare,
Više puta i na više načina Bog nekoć govoraše ocima po prorocima;
2 le an-tsa honka’e zao ro nisaontsie’e aman-tika añamy Ana’ey, i tinendre’e handova ze he’ey, ie ty nanoa’e ty voatse toy; (aiōn g165)
konačno, u ove dane, progovori nama u Sinu. Njega postavi baštinikom svega; Njega po kome sazda svjetove. (aiōn g165)
3 Ie ty fireandrea’ i enge’ey naho ty vinta-to’ i fañòva’ey, mpanohañe ze he’e ami’ty haozara’ o tsara’eo, ie nañefetse o hakeon-tikañeo amy fañòva’ey vaho miambesatse am-pitàn-kavana’ i Andindimoneñe andikerañ’ añey.
On, koji je odsjaj Slave i otisak Bića njegova te sve nosi snagom riječi svoje, pošto očisti grijehe, sjede zdesna Veličanstvu u visinama;
4 Ie nampilikoareñe an-tiotio’ o anjelio, le nampandovaeñe tahinañe ra’elahy te am’ iareo.
postade toliko moćniji od anđela koliko je uzvišenije nego oni baštinio ime.
5 Fa ia amo anjelio ty nisaontsia’e ndra mb’ia mb’ia ty hoe: Anako irehe; anindroany ty nisamahako Azo naho ty hoe: Ho Rae’e iraho, le ho Anako re?
Ta kome od anđela ikad reče: Ti si sin moj, danas te rodih; ili pak: Ja ću njemu biti otac, a on će meni biti sin.
6 Ie ninday ty tañoloñolòña’e ami’ty voatse toy, le hoe ty natovo’e: Ee te hene hitalaho ama’e o anjelin’ Añahareo.
A opet, kad uvodi Prvorođenca u svijet, govori: Nek pred njim nice padnu svi anđeli Božji.
7 Aa hoe ty nanoe’e o anjelio: Anoe’e tioke o anjeli’eo, vaho lelan’ afo o mpitoro’eo.
Za anđele veli: Anđele čini vjetrovima, sluge svoje plamenom ognjenim,
8 Fe hoe re amy Anakey: Nainai’e donia ry Andrianañahare ty fiambesa’o; Naho kobain-kavantañañe ty kobaim-pifehea’o. (aiōn g165)
ali za Sina: Prijestolje je tvoje, Bože, u vijeke vjekova, i pravedno žezlo - žezlo je tvog kraljevstva. (aiōn g165)
9 Fa nikokoa’o ty havantañañe naho nalaiñe ty tsy fañambenan-Kake; Aa le norizen’ Añahare, Andrianañahare’o irehe an-tavon-kaehake ambone’ o rañe’oo,
Ti ljubiš pravednost, a mrziš bezakonje, stoga Bog, Bog tvoj, tebe pomaza uljem radosti kao nikog od tvojih drugova.
10 naho: Ihe ry Talè, tam-pifotorañe añe ro nañoreñe o mananta’ ty tane toio naho satam-pità’o o likerañeo.
I: Ti u početku, Gospodine, utemelji zemlju i nebo je djelo ruku tvojih.
11 Ho momoke iereo, fe nainai’e eo irehe; fonga hihamodo hoe saroñe iereo;
Propast će, ti ćeš ostati, sve će ostarjeti kao odjeća.
12 le hambañe ami’ty sarimbo ty hañoronkoroña’o iareo, eka, hoe sikiñe ty handimbezañe iareo. F’ihe tsy mihotike, naho tsy higadoñe o tao’oo.
Mijenjaš ih poput haljine, kao odjeću, i nestaju. A ti si uvijek isti - godinama tvojim nema kraja.
13 Le ia amo anjelio ndra mb’ia mb’ia ty nanoa’e ty hoe: Mitoboha an-tañan-kavanako etoa ampara’ te anoeko fitongoàm-pandia’oo rafelahi’oo?
Za koga pak od anđela ikad reče: Sjedi mi zdesna dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim!
14 Aa vaho tsy songa arofo mitoroñe hao iereo, nahitrike hitoroñe o handova fandrombahañeo?
Svi ti zar nisu služnički duhovi što se šalju služiti za one koji imaju baštiniti spasenje?

< Hebreo 1 >