Genesisy 45
1 Tsy naha-lie-batañe amy maro niarikoboñe azey t’Iosefe, le pinaza’e ty hoe, Ampisitaho amako ondaty iabio. Aa ie tsy ama’ ondaty le nibenta-batañe aman-drahalahi’e t’Iosefe.
若瑟在眾侍從前不能再抑制自己，就喊說：「叫眾人離開我出去! 」這樣，若瑟使兄弟認出自己來時，沒有別人在場。
2 Le akore ty fangololoiha’e kanao tsinano’ o nte-Mitsraimeo naho ty anjomba’ i Parò.
他便放聲大哭，埃及人都聽到了，法郎朝廷也聽到了。
3 Hoe t’Iosefe aman-drahalahi’e, Izaho ‘n-o Iosefeo. Mbe velom-bao ty raeko? Fa tsy nahatoiñ’ aze o rahalahi’eo ami’ty fangovita’ iareo amy fiatrefa’ey.
若瑟對兄弟們說：「我就是若瑟，我父親還在嗎﹖」他的兄弟們不能回答，因為在他面前都嚇呆了。
4 Aa hoe t’Iosefe aman-drahalahi’e, Ehe, harivò! Le niharivoa’ iareo. Hoe re, Izaho nio Iosefe rahalahi’areo, naleta’ areo mb’e Mitsraimey.
若瑟又對兄弟們說：「請你們近前來。」他們就上前去。若瑟說：「我就是你們賣到埃及的弟弟若瑟。
5 Aa le ko mañore ndra mañìnje vatañe ty amy nandetaha’ areo ahy atoy, amy te i Andrianañahare ty nañirak’ ahy hiaolo anahareo handrombak’ aiñe;
現在你們不要因為將我賣到這裏便自憂自責；這原是天主派遣我在你們以先來，為保全你們的性命。
6 fa nisaliko roe taoñe ty tane toy vaho mbe hanonjohy izay ty lime taoñe tsy aman’ ava tsy amam-bokatse.
地方上的饑荒纔過了第二年，還有五年，不能耕種，不能收割。
7 Nirahen’ Añahare hiaoloako hañajañe tariratse ho anahareo an-tane atoy vaho hampitambeloñe anahareo an-drombake ra’elahy.
天主派遣我在你們以先來，是為給你們在地上留下後裔，給你們保全多人的性命。
8 Aa le tsy inahareo ty nañitrik’ ahy mb’etoa fa i Andrianañahare, ie ty nanao ahy ho rae’ i Parò naho talè’ i anjomba’e iabiy vaho mpifehe i hene tane Mitsraimey.
所以叫我到這裏來的並不是你們，而是天主；是他立我作法郎之父，作他全家的主人，作全埃及地的總理。
9 Misangitrifa mb’ aman-draeko mb’eo arè vaho ano ama’e ty hoe, Hoe ty ana’o Iosefe, Nanoen’ Añahare talè’ i Mitsraime iaby iraho; mizotsoa mb’ amako mb’etoy le ko mihenekeneke.
你們急速上到我父親那裏，對他說：你的兒子若瑟這樣說：天主立我作了全埃及的主人，請你下到我這裏來，不要遲延。
10 Hitoetse marine ahy an-tane’ Gosena añe irehe, ihe naho o keleia’oo naho o anan’ ana’oo, naho o mpirai-lia’oo naho o mpirai-tro’oo vaho ze hene hanaña’o.
你和你的兒孫，以及你的羊群牲畜，並你一切所有，都可住在哥笙地，離我不遠，
11 Ho fahanako ey nahareo amy te mbe hitovoñe lime taoñe i hasalikoañey, tsy mone hifotsak’ an-kararahan-drehe naho o añ’ anjomba’oo.
我好在那裏奉養你，免得你和你的眷屬，並你一切所有陷於貧乏，因為尚有五年饑荒。
12 Ie amy zao, Hehe te o fihaino’ areoo naho ty mason-jaiko Beniamine ro mahaisake te ty vavako ro mivolañe ama’ areo henaneo.
看你們和我的弟弟本雅明都親眼見到，是我親口在對你們說話。
13 Saontsio aman-draeko ty hara’ elahim-piasiañe ahiko e Mitsraime atoa, le ze hene nioni’areo. Malisà hampizotso an-draeko mb’etoy.
你們要將我在埃及的一切光榮，和你們親見的一切，都告訴我父親，儘速將我父親下到這裏來。」
14 Niforokokoe’e amy zao ty hàto’ i Beniamine rahalahi’e le nangoihoy vaho nirovetse am-pititia’eo t’i Beniamine.
說畢，便撲在他弟弟本雅明的頸上哭起來了，本雅明也伏在他頸上哭泣。
15 Hene norofa’e o rahalahi’eo naho niroveta’e; vaho nahafisaontsy ama’e amy zao o rahalahi’eo.
然後與眾兄弟親吻，抱著他們痛哭。這以後，他的兄弟們纔敢與他交談。
16 Ie jinanjiñe añ’anjomba’ i Parò ao ty talily te fa totsake o rahalahi’ Iosefeo, le niehake t’i Parò naho o mpitoro’eo.
法郎朝廷聽說若瑟兄弟來了的消息，法郎和他的臣僕都很高興。
17 Le hoe t’i Parò am’ Iosefe, Saontsio ty hoe o rahalahi’oo: Ano zao: ampilogologò o bibi’ areoo vaho miziliha an-tàne Kanàne.
法郎便對若瑟說：「你對你的兄弟們說：你們應這樣做：備好牲口，立即往客納罕地去，
18 Indeso mb’amako mb’etoa ty rae’ areo naho o keleia’ areoo naho hatoloko ty tane soa e Mitsraime atoa vaho hikama’ areo ty havondra’ o taneo.
接你們的父親和家眷到我這裏來，我願賜給你們埃及地最好的出產，使你們享受本地的肥物。
19 Amantohañe amy zao nahareo: le ano zao: Añandeso sarete boak’ an-tane Mitsraime atoy o keleia’areoo naho o vali’areoo naho rambeso ty rae’ areo vaho mb’etoa.
你再吩咐他們說：你們應這樣做：從埃及帶些車輛去接你們的子女和妻子，並把你們的父親接來；
20 Ko itsakorea’ areo o fanaña’ areoo, fa anahareo ty soa amy ze hene tane e Mitsraime ao.
不要顧惜你們的物品，因為全埃及地最好的出品都歸你們享用。」
21 Aa le nanoe’ o ana’ Israeleo. Nitolora’ Iosefe sarete ty amy saontsi’ i Paròy vaho nivatia’e ho amy liay.
以色列的兒子們就這樣做了。若瑟依照法郎的吩咐，給了他們一些車輛和路上用的食糧；
22 Songa tinolo’e sikiñe vao t’indaty; fe tinolo’e bogady volafoty telon-jato naho sikim-bao lime t’i Beniamine.
又給了每人一套新衣，至於本雅明，卻給了他三百銀錢和五套新衣；
23 Nampihitrife’e mb’ aman-drae’e mb’eo o retoañe: borìke folo nilogologo kilankañe soa’ i Mitsraime, borìke-vave’e folo ninday tsako, mofo vaho fivatiañe ho an-drae’e amy fañaveloa’ey.
同樣，給他父親送去十匹公驢，滿載埃及最好的出品，十匹母驢，滿載糧食麵餅，和為父親路上用的食品。
24 Le nampionjone’e mb’eo o rahalahi’eo, naho nañavelo, vaho hoe re tam’iareo, Ko mifandietse an-dalañe mb’eo.
隨後打發他的兄弟們走了；當他們離別時，對他們說：「路上不要爭吵! 」
25 Aa le nienga i Mitsraime iereo vaho nitotsak’ aman-drae’e an-tane’ Kanàne añe.
若瑟的兄弟們由埃及上到客納罕，他們父親雅各伯那裏，
26 Le hoe iereo tama’e, Mbe veloñe t’Iosefe. Hene fehe’e ty tane Mitsraime. Nitoirañe ty arofo’e, le tsy niantofa’e.
告訴他說：「若瑟還活著，而且做了全埃及國的總理。」雅各伯聽了心中淡然，並不相信。
27 Fe natalily ama’e ty hene enta’ Iosefe nisaontsia’e, naho ie nahaisake o sarete nahitri’ Iosefe hinday azeo, le nisotrake ty arofo’ Iakòbe rae’ iareo.
及至他們將若瑟對他們所說的話，全講給他聽，他又看了若瑟打發來接他的車輛，他們的父親雅各伯的心神才甦醒過來。
28 Hoe t’Israele, Heneke! Kanao mbe veloñe t’Iosefe anako, le tsy mete tsy handeha mb’eo iraho hahatreavako aze aolo’ ty fivetrahako.
以色列於是說：「只要我兒若瑟還在，我就心滿意足了；在我未死以前，我該去見他一面。」
