Genesisy 37
1 Nitoetse an-tane Kanàne nañialoan-drae’e ao t’Iakòbe.
雅各住在迦南地，就是他父亲寄居的地。
2 Ie ty talili’ ty hasavereña’ Iakòbe. Ie nifolo-tao-fito-amby t’Iosefe le niarake añondry mindre amo rahalahi’eo, ie mbe niajalahy naho nindre amo ana’ i Bilhae naho amo ana’ i Zilpae, valin-drae’eo, vaho ninday talily raty iareo aman-drae’e añe t’Iosefe.
雅各的记略如下。 约瑟十七岁与他哥哥们一同牧羊。他是个童子，与他父亲的妾辟拉、悉帕的儿子们常在一处。约瑟将他哥哥们的恶行报给他们的父亲。
3 Nikokoa’ Israele mandikoatse o ana’e iabio t’Iosefe, amy t’ie ty ana’ i haantera’ey vaho namboara’e saroñe lava soa vahotse.
以色列原来爱约瑟过于爱他的众子，因为约瑟是他年老生的；他给约瑟做了一件彩衣。
4 Ie nioni’ o rahalahi’eo te nisohen-drae’e mandikoatse iareo le nalaim-bintañe aze vaho tsy nahafirehak’ am-panintsiñañe ama’e.
约瑟的哥哥们见父亲爱约瑟过于爱他们，就恨约瑟，不与他说和睦的话。
5 Teo te nañinofy t’Iosefe, le natalili’e amo rahalahi’eo, f’ie nañìndra ty falai’ iareo aze.
约瑟做了一梦，告诉他哥哥们，他们就越发恨他。
6 Hoe ty asa’e ama’e, Ehe janjiño ty nofy ninofiseko toy.
约瑟对他们说：“请听我所做的梦：
7 Teo tika namehe taho an-tetek’ ao. Nitroatse amy zao i fehekoy le niadaoro eo, le ingo niariseho ahy ey ty fehe’ areo nibokok’ amy fehe-tahokoy.
我们在田里捆禾稼，我的捆起来站着，你们的捆来围着我的捆下拜。”
8 Hoe o rahalahi’eo ama’e, Toe ihe hao ty hamelek’ anay? Vata’e hifehe anay v’iheo? Aa le niindra ty falaim-binta’ iareo ty amo nofi’eo naho o asa’eo.
他的哥哥们回答说：“难道你真要作我们的王吗？难道你真要管辖我们吗？”他们就因为他的梦和他的话越发恨他。
9 Nañinofy indraike, vaho natalili’e amo rahalahi’eo. Inao ty nofiko tovo’e: naheoko te nibotrek’ amako i àndroy, i volañey vaho ty vasiañe folo raik’amby.
后来他又做了一梦，也告诉他的哥哥们说：“看哪，我又做了一梦，梦见太阳、月亮，与十一个星向我下拜。”
10 Aa ie natalili’e aman-drae’e naho amo rahalahi’eo le nañendak’ aze ty rae’e ami’ty hoe: Nofy manao akore o nofise’oo? Toe hene hidrakadrakak’ an-tane ama’o hao zahay naho i rene’o vaho o rahalahi’oo?
约瑟将这梦告诉他父亲和他哥哥们，他父亲就责备他说：“你做的这是什么梦！难道我和你母亲、你弟兄果然要来俯伏在地，向你下拜吗？”
11 Aa le nitsikirìk’ aze o rahalahi’eo, fe nitsakorèn-drae’e i asa’ey.
他哥哥们都嫉妒他，他父亲却把这话存在心里。
12 Nañavelo mb’e Sikeme añe o rahalahi’eo hampiandrazeñe i lia-rain-drae’ey.
约瑟的哥哥们往示剑去放他们父亲的羊。
13 Le hoe t’Israele am’Iosefe, Tsy miarake i lia-raikey e Sikeme añe hao o rahalahi’oo? Antao arè, hiraheko mb’am’iereo mb’eo. Tinoi’e ty hoe, Intoy iraho.
以色列对约瑟说：“你哥哥们不是在示剑放羊吗？你来，我要打发你往他们那里去。”约瑟说：“我在这里。”
14 Aa le hoe re ama’e, Akia, sario ke mbe soa avao iereo naho mbe soa ka o mpirai-liao; le mibaliha mb’amako mb’etoa aman-talily. Aa le nampihitrife’e mb’eo boak’ am-bavatane’ i Khebrone ao mb’e Sikeme mb’eo,
以色列说：“你去看看你哥哥们平安不平安，群羊平安不平安，就回来报信给我”；于是打发他出希伯 谷，他就往示剑去了。
15 le teo ty ondaty nanjo aze nirererere an-kivok’ ey, vaho nañontanea’ indatiy, Ino ty paia’o.
有人遇见他在田野走迷了路，就问他说：“你找什么？”
16 Mipay o rahalahikoo ‘ni-raho, hoe re, Ehe, ampahafohino ahy ty fiandraza’ iareo añondry.
他说：“我找我的哥哥们，求你告诉我，他们在何处放羊。”
17 Hoe indatiy, Fa nienga iereo, Inao ty tsinanoko am’ iereo, Antao ho mb’e Dotane mb’eo. Aa le nihitrike mb’ amo rahalahi’eo re vaho tendrek’ am’iereo e Dotane añe.
那人说：“他们已经走了，我听见他们说要往多坍去。”约瑟就去追赶他哥哥们，遇见他们在多坍。
18 Nitalakese’ iereo, le ie mbe tsy marine ro nikilily hañohofan-doza ama’e.
他们远远地看见他，趁他还没有走到跟前，大家就同谋要害死他，
19 Hoe ty vesoveso’ iareo, Hehe, mb’etoa i mpañinofiy,
彼此说：“你看！那做梦的来了。
20 antao arè hamono aze naho hagodon-tika an-kadaha ao; naho hatalilin-tika te nabotse’ ty biby romotse, vaho ho onin-tika ty figadoña’ o nofi’eo.
来吧！我们将他杀了，丢在一个坑里，就说有恶兽把他吃了。我们且看他的梦将来怎么样。”
21 F’ie jinanji’ i Reòbene, le navotso’e am-pità’ iareo ami’ty hoe, Tsy hamitak’ ate aze tika.
吕便听见了，要救他脱离他们的手，说：“我们不可害他的性命”；
22 Tinovo’ i Reòbene am’iereo ty hoe, Ko mampiori-dio; afetsaho an-kadaha an-jerezere tane atoy, fa ko mipao-tañañe ama’e—ie te hamotsotse aze am-pità’ iareo hampolia’e aman-drae’e.
又说：“不可流他的血，可以把他丢在这野地的坑里，不可下手害他。”吕便的意思是要救他脱离他们的手，把他归还他的父亲。
23 Aa naho pok’ amo rahalahi’eo t’Iosefe, le hinalo’ iareo am’ Iosefe i saro’ey, i saroñe lava ama’ey,
约瑟到了他哥哥们那里，他们就剥了他的外衣，就是他穿的那件彩衣，
24 le rinambe’ iereo vaho nafetsa’ iereo an-kadaha ao. Nikapaike i kadahay, tsy aman-drano.
把他丢在坑里；那坑是空的，里头没有水。
25 Niambesatse amy zao iereo nikama; fa ie nampiandra fihaino le nahaisake lia-rain-te-Iesmaèle nangovovòke boak’ e Gileade añe an-drameva ninday fisomantsaike naho fihosotse vaho lite, nizotso mb’e Mitsraime mb’eo.
他们坐下吃饭，举目观看，见有一伙米甸 的以实玛利人从基列来，用骆驼驮着香料、乳香、没药，要带下埃及去。
26 Le hoe t’Ièhodà amo rahalahi’eo, Ino ty tombo’e ho an-tika te vonoeñe i rahalahin-tikañey naho etaheñe i lio’ey?
犹大对众弟兄说：“我们杀我们的兄弟，藏了他的血有什么益处呢？
27 Antao handetak’ aze amo nte-Iesmaèleo le tsy hampidoñan-tañantika, amy te rahalahintika, toe nofon-tikañe. Le nihaoñe’ o rahalahi’eo.
我们不如将他卖给以实玛利人，不可下手害他；因为他是我们的兄弟，我们的骨肉。”众弟兄就听从了他。
28 Ie nim-beo o mpanao takinake nte-Midianeo le tinari’ iereo, nañakatse Iosefe amy kadahay vaho naleta’ iereo volafoty roapolo amo nte-Iesmaèleo vaho nendese’ iareo mb’e Mitsraime añe t’Iosefe.
有些米甸的商人从那里经过，哥哥们就把约瑟从坑里拉上来，讲定二十舍客勒银子，把约瑟卖给以实玛利人。他们就把约瑟带到埃及去了。
29 Nibalike mb’amy kadahay mb’eo t’i Reòbene naho naheo’e te tsy an-kadaha ao t’Iosefe, vaho rinia’e o saro’eo.
吕便回到坑边，见约瑟不在坑里，就撕裂衣服，
30 Nivalike mb’amo rahalahi’eo re nanao ty hoe, Tsy eo i ajalahiy, le izaho! aia ty hombako?
回到兄弟们那里，说：“童子没有了。我往哪里去才好呢？”
31 Aa le rinambe’ iareo i saro’ey, le nandenta vik’ose, vaho nalo’ iareo ami’ty lio’e ao i saroñey.
他们宰了一只公山羊，把约瑟的那件彩衣染了血，
32 Nahitrik’ añe i saro-vinahotsey, naho nendese’ iareo aman-drae’e ami’ty hoe, Ingo ty nizoe’ay, ehe vazoho ke ie i saron’ ana’oy, ke tsie.
打发人送到他们的父亲那里，说：“我们捡了这个；请认一认是你儿子的外衣不是？”
33 Napota’e, le nanao ty hoe, Saron’ anako toy! Navorembore’ ty biby hako, tsy mikalafo te rinomidromitse t’Iosefe.
他认得，就说：“这是我儿子的外衣。有恶兽把他吃了，约瑟被撕碎了！撕碎了！”
34 Rinia’ Iakòbe amy zao o saro’eo naho nisadia gony vaho nandala i ana-dahi’ey andro maro.
雅各便撕裂衣服，腰间围上麻布，为他儿子悲哀了多日。
35 Hene niongake hañohoñe aze o ana-dahi’eo naho o anak’ ampela’e iabio, f’ie nifoneñe tsy hohoñeñe, ami’ty hoe, Aiy, hizotso mb’an-tsikeokeoke mb’ aman’ ana-dahiko iraho an-kontoke. Izay ty fangoihoian-drae’e aze; (Sheol h7585)
他的儿女都起来安慰他，他却不肯受安慰，说：“我必悲哀着下阴间，到我儿子那里。”约瑟的父亲就为他哀哭。 (Sheol h7585)
36 Toe naleta’ o nte-Midianeo e Mitsraime añe re, amy Potifare, roandria’ i Parò, talèm-pigaritse.
米甸人带约瑟到埃及，把他卖给法老的内臣—护卫长波提乏。
