Genesisy 34
1 Niakatse hitilike o ampela’ i taneio t’i Dinae, anak’ampela’ i Leae, nisamake ama’ Iakòbey.
肋阿給雅各伯生的女兒狄納，要去看看當地的女人。
2 Ie nahaisak’ aze t’i Sikeme, ana’ i Khamòre nte-Khive, mpifehe’ i taney, le rinambe’e naho vinaho’e vaho nanimba aze.
當地酋長希威人哈摩爾的兒子舍根看見她，就抓住她，強姦了她，玷辱了她。
3 Fe nipitek’ amy Dinae ana’ Iakòbe ty tro’e; nitea’e i ampelay, toe nihonkoñe’e an-drehake i somondraray.
他的心迷戀雅各伯的女兒狄納，深愛這少女，說寬慰她心的話。
4 Aa le hoe t’i Sikeme amy Khamòre rae’e, Alao ho ahiko i ampelay ho valiko.
事後，舍根向自己的父親哈摩爾說：「請給我娶這少女為妻。」
5 Jinanji’ Iakòbe te nitivae’e t’i Dinae anak’ampela’e fe niarak’ añombe am-piandrazañe añe o ana-dahi’eo le nianjiñe hey t’Iakòbe ampara’ t’ie nimpoly.
雅各伯聽見舍根污辱了女兒狄納，但因他的兒子們那時正在鄉間看守他的牲畜，所以沒有作聲，等他們回來。
6 Niavotse mb’am’ Iakòbe mb’eo t’i Khamòre hifanaontsy,
舍根的父親哈摩爾前來見雅各伯，與他商議。
7 le boak’ an-kivok’añe o ana’ Iakòbeo te nahatsanoñe, ie niompo’ ty fombo amy hagegeam-bey nanoe’e am’ Israeley, t’ie namahotse i ana’ Iakòbey, fa vata’e tsy fanao.
那時雅各伯的兒子已由鄉間回來，一聽見這消息，就人人憤恨，非常惱怒，因為有人對以色列做出了這樣的醜事：竟與雅各伯的女兒同臥；這是不應該做的。
8 Aa hoe ty enta’ i Khamòre am’ iereo, Mifamitran-trok’ amy anak’ampela’ areoy t’i Sikeme anako; ehe, atoloro’ aze ho vali’e.
哈摩爾與他們商議說：「我兒舍根的心迷戀你們的女兒，請你們將她嫁給他為妻。
9 Mifanambalia ama’ay; meo anay o anak’ ampela’ areoo le engao ho anahareo o anak’ ampela’aio,
你們可與我們互通婚姻：將你們的女兒嫁給我們，你們也可娶我們的女兒；
10 le mitraofa fimoneñe, fa añatrefa’ areo o taneo; imoneño le mikaloa ao vaho manontona vara ama’e.
這樣你們可同我們住在一起，本地都擺在你們面前，你們可在其中居住、行動、置業。」
11 Hoe ka t’i Sikeme aman-drae’e naho amo rahalahi’eo, Ehe t’ie hahatrea fañisohañe am-pihaino’areo, ze saontsie’ areo le homeako.
舍根也對狄納的父親和她的兄弟們說：「只要我在你們眼中蒙恩，凡你們要求的，我必依從。
12 Aonjono naho alosoro amako ty lafitihy naho ty ravoravo le ho tolorako ze hampanoe’ areo, fa, ehe, meo ahiko i somondraray ho valy.
任憑你們向我要多少聘金和禮品，我必照你們提出的交付，只要你們將這少女給我為妻。」
13 Fe vinale’ o ana’Iakòbeo am-pamañahiañe t’i Sikeme naho i Khamòre (ie nameta i Dinae, zai’ iareo.)
雅各伯的兒子因為舍根污辱了他們的妹妹狄納，就用欺詐的話答覆舍根和他父親哈摩爾，
14 Hoe ty asa’ iareo tama’e, Tsy mete’ay o raha zao, ty manolotse ty zai’ay ampela ami’ ty tsy afa-boy fa fañinjeañe ama’ay.
說：「將我們的妹妹嫁給一個沒有受割損的人，為我們實是一大恥辱，我們不能這樣作。
15 Aa kanao hiantofa’ay, le hifanahake ama’ay nahareo, te songa hafahañ’ ofoke ze atao lahilahy ama’ areo;
除非有這個條件，我們不能同意：你們都應和我們一樣，使你們中所有的男子都受割損；
16 vaho hitolora’ay o anak’ ampela’aio, naho hangala’ay o anak’ ampela’ areoo naho hiharoa’ay fimoneñañe vaho ho ondaty raike tika.
以後我們可將我們的女兒嫁給你們，我們也可娶你們的女兒；我們與你們住在一起，成為一個民族。
17 Fa naho tsy mete mañaoñe anay tsy hisavatse, le hendese’ay ty anak’ampela’ay, hienga.
如果你們不肯聽從我們而受割損，我們就帶著我們的女兒離去。」
18 Ninò’ i Khamòre naho i Sikeme ana’ i Khamòre i saontsy zay;
哈摩爾和他的兒子舍根認為他們的建議很好。
19 le tsy nihenekenek’ amy rahay i ajalahiy, amy te nampinembanembañ’ aze i anak’ ampela’ Iakòbey. Toe ie ty nanañ’ asy amo hene añ’anjomban-drae’eo.
這少年毫不遲延地要照這建議進行，因為他喜愛雅各伯的女兒，更何況他還是他父親全家族中最重要的人物。
20 Aa le nivotrak’ an-dalambein-drova’ iareo t’i Khamòre naho i Sikeme ana’e le nilañoñe am’ ondati’ i rova’ iareoio ami’ty hoe,
哈摩爾和自己的兒子舍根於是來到城門口，向本城的人提議說：「
21 Ondaty mora aman-tika iereo; angao himoneñe an-tane atoy, hihezeñe ama’e, fa heheke, tsahatse iareo ty habei’ o taneo; hengaen-tika ho valy o anak’ ampela’ iareoo vaho hitoloran-tika o anak’ ampelan-tikañeo.
這些人對我們很和善，讓他們住在本地內，在這裏活動；本地原很廣闊，足夠容納他們。我們可娶他們的女兒為妻，也可將我們的女兒嫁給他們。
22 Fe ami’ty fetse toy avao ty hitraofa’ iareo fimoneñe aman-tika h’ondaty raike: te songa hisavatse ze lahilahy amantika amy t’ie ro afa-boy.
但是，這些人只有一個條件，才同意與我們住在一起，形成一個民族：就是我們中所有的男子都應受割損，如同他們受了割損一樣。
23 Tsy ho antika hao o añombe’ iareoo naho o vara’ iareoo naho ze hene hare’iareo? Aa le antao hiantoke, hitraofa’iareo fimoneñe aman-tika.
這樣，他們的家畜和財產，以及一切牲口，豈不都歸了我們! 只要我們同意，他們就肯同我們住在一起。」
24 Jinanji’ ze mpienga an-dalambei’ i rovay ty saontsi’ i Khamòre naho i Sikeme ana’e; le songa sinavatse o lahilahio, ze hene mpienga an-dalambei’ i rovay.
凡由城門出入的人，都聽從了哈摩爾和他的兒子舍根的話；由城門出入的男子，都受了割損。
25 Aa ie amy andro fahateloy, naho mbe nitivontivoñe iereo, le sindre nandrambe ty fibara’e ty ana’ Iakòbe roe, i Simone naho i Levy, rahalahi’ i Dinae, naho nitoañe mb’amy rovay mb’eo, vaho fonga zinamañe ze atao lahilahy.
第三天他們正疼痛難忍時，雅各伯的兩個兒子，狄納的哥哥西默盎和肋未，各自拿了一把刀，不慌不忙進了城，殺了所有的男子；
26 Zinevo’ iareo am-pibara t’i Khamòre naho i Sikeme naho rinambe’iereo boak’añ’anjomba’ i Sikeme ao t’i Dinae vaho niavotse.
又用刀殺了哈摩爾和他的兒子舍根，由舍根房內領出狄納而去。
27 Nitendreke o loloo i ana’ Iakòbe ila’e rey vaho kinopa’iereo i rovay ty amy zai’e ampela vinètay.
雅各伯其餘的兒子因了自己的妹妹受污，乘人被殺就前來洗劫城邑，
28 Fonga finao’ iereo o mpirai-lia’ iareoo naho o tro-rai’ iareoo, o borìke’ iareoo, ze an-drova ao naho ze an-kivoke ey;
奪去了他們的羊群、牛群和驢，並城內和鄉間所有的一切。
29 naho ze hene vara’iareo naho o keleia’ iareoo naho o vali’ iareoo vaho fonga nikopahe’ iereo ze añ’anjomba ao.
凡是他們的財物，連他們所有的孩子和婦女都擄了去；凡屋內所有的一切，都奪了去。
30 Le hoe t’Iakòbe amy Simone naho i Levy, Nanolo-tsotry ahiko nahareo le mitròtrotse amo mpimone’ ty tane toio iraho, amo nte-Kanàneo, amo nte-Perèzeo; aa kanao tsy ampeampe ondatikoo, hifanontoñe iereo, hamono ahy, le ho rotsake reketse hasavereñañe.
雅各伯事後對西默盎和肋未說：「你們害了我，使我在本地的居民，即客納罕人和培黎齊人中，成了個可恨的人。我的人數少，如果他們聯合起來反對我，攻擊我，那末我和我全家就必同歸於盡。」
31 Fa hoe ka iereo, Aa vaho ho nanoe’e tsimirirañe hao i zai’aiy?
他們回答說：「難道人應待我們的妹妹如同一個妓女﹖」
