Genesisy 23
1 Zato tsi-roapolo fito’amby taoñe ty haantera’ i Sarà, ty taon-kavelo’ i Sarà,
А поживе Сара сто и двадесет и седам година; то су године века Сариног;
2 ie nivilasy e Kiriàte-arbà (toe i Kebròne) an-tane’ Kanàne ao; le nimbeo t’i Avrahame handala i Sarà vaho hirovetse aze.
И умре Сара у Киријат-Арви, а то је Хеврон, у земљи хананској. И дође Аврам да ожали Сару и оплаче.
3 Niongak’ amy vilasi’ey t’i Avrahame vaho nisaontsy amo nte-Kheteo, ami’ty hoe,
А кад уста Аврам од мртваца свог, рече синовима Хетовим говорећи:
4 Renetane naho mpañialo ama’ areo iraho; anoloro hanañañe ama’ areo handentehako i vilasikoy tsy ho aolom-pihaino.
Странац сам и дошљак код вас; дајте ми да имам гроб код вас да погребем мртваца свог испред очију својих.
5 Le hoe ty natoi’ o nte-Kheteo amy Avrahame,
А синови Хетови одговорише Авраму говорећи му:
6 Ijanjiño roandriako; Mpifeleke ama’ay irehe. Alenteho an-kibory lengo’e ama’ay i vilasi’oy, tsy ia ama’ay ty hitañe azo amy lona’ey tsy handeveña’o i vilasi’oy.
Чуј нас, господару; ти си кнез од Бога међу нама; у најбољем гробу нашем погреби мртваца свог; нико између нас неће ти затворити гроб свој да не погребеш мртваца свог.
7 Niongake t’i Avrahame vaho nibokok’ am’ ondati’ i taneio, amo ana’ i Kheteo,
Тада уста Аврам и поклони се народу земље оне, синовима Хетовим;
8 le nisaontsia’e ty hoe, Naho no’areo ty handentehako tsy ho aolom-pihainoko i vilasikoy, le janjiño, vaho halalio t’i Efrone ana’ i Tsokare
И рече им говорећи: Ако хоћете да погребем мртваца свог испред очију својих, послушајте ме, и говорите за мене Ефрону сину Саровом,
9 ty hanolora’e ahiko i lakato’ i Makpelà ama’ey; i añ’ ila’ i tete’eiy. Ami’ty vola-foty do’e ty hanolora’e ahy ho fanañako añivo’ areo ao ho fandentehako.
Нека ми да пећину у Макпели, која је накрај њиве његове; за новце нека ми је да међу вама колико вреди, да имам гроб.
10 Niambesatse añivo’ o nte-Kheteo t’i Efrone; vaho hoe ty natoi’ i Efrone nte-Khete amy Avrahame am-pijanjiña’ ze hene nte-Khete mpiheo mb’an-dalam-bei’ i rovaio:
А Ефрон сеђаше усред синова Хетових. Па рече Ефрон Хетејин Авраму пред синовима Хетовим, који слушаху, пред свим који улажаху на врата града његовог, говорећи:
11 Aiy! ry Androanavio: Janjiño iraho, fa omeiko azo i tonday, naho atoloko azo i lakato ama’ey. Añatrefa’ o ana’ ondatiko etoañe ty anolorako azo; aleveño i vilasi’o.
Не, господару; чуј ме: поклањам ти њиву, и пећину код ње поклањам ти: пред синовима народа свог поклањам ти је, погреби мртваца свог.
12 Aa le nibokok’ añatrefa’ ondati’ i taneio t’i Avrahame,
А Аврам се поклони народу земље оне,
13 vaho nanao ty hoe amy Efrone am-pijanjiña’ ondati’ i taneio, Aa naho mete le janjiño o ahikoo! Hitolorako drala amy tetekey; andrambeso amako le haleveko ao i vilasikoy.
И рече Ефрону пред народом земље оне говорећи: Ако си вољан чуј ме; да ти дам шта вреди њива, узми од мене, па ћу онда погрепсти мртваца свог онде.
14 Nanoiñe i Avrahame t’i Efrone ami’ty hoe,
А Ефрон одговори Авраму говорећи му:
15 O talèko, Inao; mañeva 400 sekelem-bolafoty i taney, fa inon-jay añivon-tika? Aleveño i vilasi’oy.
Господару, чуј ме; земља вреди четири стотине сикала сребра између мене и тебе; шта је то? Само ти погреби мртваца свог.
16 Niantofa’ i Avrahame t’i Efrone le linanja’e amy Efrone i volafoty tsinara’e am-pijanjiña’ o nte-Kheteoy, i sekele volafoty 400 an-danjam-pandetake rey.
А Аврам чувши Ефрона измери му сребро, које рече пред синовима Хетовим, четири стотине сикала сребра, како су ишли међу трговцима.
17 Aa le tsitsike voalily ty tonda’ i Efrone e Makpelà ao atiñana’ i Mamrè añe, i tetekey reketse ty lakato’e ao, naho ze hatae amy tetekey naho ze mifahetse amy taney,
И њива Ефронова у Макпели према Мамрији, њива с пећином која је на њој, и сва дрвета на њиви и по међи њеној унаоколо,
18 amy Avrahame ho fanaña’e añatrefa’ o ana’ i Kheteo, aolo’ ze mpimoak’ an-dalambei’ i rovay.
Поста Аврамова пред синовима Хетовим, пред свима који улазе на врата града оног.
19 Añe izay le naleve’ i Avrahame amy lakato an-tete’ i Makpelày miatreke i Mamrè (toe i Khebrone) an-tane Kanàne ao t’i Sarà.
Потом погребе Аврам Сару жену своју у пећини на њиви Макпели према Мамрији, а то је Хеврон, у земљи хананској.
20 Songa pinate’ o ana’ i Kheteo ho a i Avrahame i tonday rekets’ i lakato ama’e ao ho fandetehañe.
И потврдише синови Хетови њиву и пећину на њој Авраму да има гроб.
