Genesisy 22
1 Añe irezay, le nitsohen’ Andrianañahare t’i Avrahame, le nanoa’e ty hoe, O Avrahame! Itoan-draho, hoe re.
После тога хтеде Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: Ево ме.
2 Le hoe re: Endeso henaneo i ana’o Ietsàke bako toka’o kokoa’oy, le mañaveloa mb’ an-tane Morià añe vaho iengao ho soron-koroañe ami’ty vohitse hivolañako.
И рече му Бог: Узми сада сина свог, јединца свог милог, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати.
3 Nañaleñaleñe amy loak’àndroy t’i Avrahame le nanampeza’e fitobohañe amy borìke’ey. Nindese’e mindre ama’e ty roe amo mpitoro’eo naho Ietsàk’ ana’e, le tsinera’e ty hatae’ i soroñey, le niongake vaho nionjoñe mb’amy toetse nitsaraen’ Añahare mb’eo.
И сутрадан рано уставши Аврам осамари магарца свог, и узе са собом два момка и Исака сина свог; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које му каза Бог.
4 Ie amy andro faha-teloy, niandra t’i Avrahame nahatalake i vohitsey eñe.
Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа место из далека.
5 Hoe re amo mpitoro’eo, Etoañe hey nahareo naho i borìkey; homb’ eroan-draho naho i ajalahiy, hitalaho vaho hibalike.
И рече Аврам момцима својим: Останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.
6 Rinambe’ i Avrahame ty hatae hañoroañe i soroñey naho nasampe’e amy Ietsàk’ ana’e, vaho ninday afo naho mesolava am-pita’e, le niharo lia mb’eo iereo roe,
И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину свом, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно.
7 le hoe ty asa’ Ietsàke aman-drae’e: O aba? hoe t’i Avrahame, Eñ’ anako intoy iraho? Etia ty afo naho ty hatae fa aia ka ty vik’añondry hisoroñañe?
Тада рече Исак Авраму оцу свом: Оче! А он рече: Шта је, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а где је јагње за жртву?
8 Hoe t’i Avrahame, I Andrianañahare, anako, ro hanolotse ty vi’e hisoroñañe. Aa le niharo-lia iereo roe,
А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.
9 naho nandoak’ amy toetse natoron’ Añaharey, naho nitsene kitrely eo t’i Avrahame naho nalaha’e ama’e ty hatae, naho narohi’e i ana’e Ietsàkey vaho nasampe’e amy kitreliy, amo hataeo.
А кад дођоше на место које му Бог каза, Аврам начини онде жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина свог метну га на жртвеник врх дрва;
10 Nahiti’ i Avrahame amy zao ty fità’e nandrambe i fibaray handenta i ana’ey.
И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина свог.
11 F’ie kinanji’ ty anjeli’ Iehovà boak’ andikerañe ao ami’ty hoe, O Avrahame, Avrahame! Le hoe re, Intoy iraho.
Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: Ево ме.
12 Hoe re, Ko apao’o amo ajalahio ty fità’o hanoa’o inoñ’ inoñe, amy te apotako henaneo t’ie mpirevendreveñ’ aman’ Añahare amy te tsy nazi’o amako ty anadahy bako-toka’oy.
А анђео рече: Не дижи руку своју на дете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, мене ради.
13 Nampiandrae’ i Avrahame amy zao o fihaino’eo nañisake, le hehe amboho’e ao ty añondrilahy nivahoran-drongoñe an-tsifa’e. Nimb’eo t’i Avrahame nandrambe i añondrilahiy le nengae’e ho soroñe hisolo i anadahi’ey.
И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву место сина свог.
14 Aa le natao i Avrahame ty hoe, Iehovà Mahavazoho, vaho ie i tsaraeñe henaneo ami’ty hoe, Ambohi’ Iehovà ao ty hahaoniñañe aze.
И назва Аврам оно место Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: На брду, где ће се Господ постарати.
15 Nikanjy boak’amo likerañeo fañin-droe’e amy Avrahame ty anjeli’ Iehovà,
И анђео Господњи опет викну с неба Аврама.
16 nanao ty hoe, Nifanta ami’ty vatako iraho, hoe t’Iehovà: Kanao nanoe’o o raha zao naho tsy nitana’o amako i ana-dahi’oy, i bako-lahi-toka’oy,
И рече: Собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и ниси пожалио сина свог, јединца свог,
17 le am-pitahiañe ty hitahiako azo vaho am-pitomboeñe ty hampitomboeko o tarira’oo ho mira amo vasian-dikerañeo naho mira amo faseñe añ’olon-driakeo, naho ho fanaña’ o tarira’oo o lalambein-drafelahi’eo,
Заиста ћу те благословити и семе твоје веома умножити, да га буде као звезда на небу и као песка на брегу морском; и наследиће семе твоје врата непријатеља својих;
18 vaho i tarira’oy ty hañanintsiñe ze kila foko’ ty tane toy, amy te norihe’o ty feoko.
И благословиће се у семену твом сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.
19 Aa le nimpoly mb’amo ajalahio t’i Avrahame le niongake iereo nitrao-dia mb’e Beersevà mb’eo; vaho nimoneñe e Beerseva añe t’i Avrahame.
Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живеше у Вирсавеји.
20 Ie nimodo, le natalily amy Avrahame ty hoe, Nahatoly anak’ añamy Nakore rahalahi’o ka t’i Milkae:
После тога јавише Авраму говорећи: Гле, и Мелха роди синове брату твом Нахору:
21 i Otse ty tañoloñoloña’e naho rahalahi’e t’i Boze vaho i Kemoele rae’ i Arame,
Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Арамовог,
22 naho i Kesede, i Kazò, i Pildase, Iedlafe, vaho i Betoele.
И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.
23 Nisamake i Ribkae t’i Betoele. I valo rey ty nasama’ i Milkae amy Nakore, rahalahi’ i Avrahame.
А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамовом.
24 Mbore nahatoly ka i sakeza’e atao Reomàey le i Tèbake, i Gàkame, i Tàkase, vaho i Maakà.
И иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.
