Genesisy 22
1 Añe irezay, le nitsohen’ Andrianañahare t’i Avrahame, le nanoa’e ty hoe, O Avrahame! Itoan-draho, hoe re.
Poslije tih događaja Bog stavi Abrahama na kušnju. Zovnu ga: “Abrahame!” On odgovori: “Evo me!”
2 Le hoe re: Endeso henaneo i ana’o Ietsàke bako toka’o kokoa’oy, le mañaveloa mb’ an-tane Morià añe vaho iengao ho soron-koroañe ami’ty vohitse hivolañako.
Bog nastavi: “Uzmi svoga sina, jedinca svoga Izaka koga ljubiš, i pođi u krajinu Moriju pa ga ondje prinesi kao žrtvu paljenicu na brdu koje ću ti pokazati.”
3 Nañaleñaleñe amy loak’àndroy t’i Avrahame le nanampeza’e fitobohañe amy borìke’ey. Nindese’e mindre ama’e ty roe amo mpitoro’eo naho Ietsàk’ ana’e, le tsinera’e ty hatae’ i soroñey, le niongake vaho nionjoñe mb’amy toetse nitsaraen’ Añahare mb’eo.
Ujutro Abraham podrani, osamari magarca, sa sobom povede dvojicu svojih slugu i svog sina Izaka, pošto je prije nacijepao drva za žrtvu paljenicu, i uputi se na mjesto koje mu je Bog označio.
4 Ie amy andro faha-teloy, niandra t’i Avrahame nahatalake i vohitsey eñe.
Treći dan Abraham podigne oči i opazi mjesto izdaleka.
5 Hoe re amo mpitoro’eo, Etoañe hey nahareo naho i borìkey; homb’ eroan-draho naho i ajalahiy, hitalaho vaho hibalike.
Abraham onda reče slugama: “Vi ostanite ovdje uz magarca, a ja i dječak odosmo gore da se poklonimo, pa ćemo se vratiti k vama”.
6 Rinambe’ i Avrahame ty hatae hañoroañe i soroñey naho nasampe’e amy Ietsàk’ ana’e, vaho ninday afo naho mesolava am-pita’e, le niharo lia mb’eo iereo roe,
Abraham uzme drva za žrtvu paljenicu, stavi ih na sina Izaka, a u svoju ruku uzme kremen i nož. Tako pođu obojica zajedno.
7 le hoe ty asa’ Ietsàke aman-drae’e: O aba? hoe t’i Avrahame, Eñ’ anako intoy iraho? Etia ty afo naho ty hatae fa aia ka ty vik’añondry hisoroñañe?
Onda Izak reče svome ocu Abrahamu: “Oče!” “Evo me, sine!” - javi se on. “Evo kremena i drva,” opet će sin, “ali gdje je janje za žrtvu paljenicu?”
8 Hoe t’i Avrahame, I Andrianañahare, anako, ro hanolotse ty vi’e hisoroñañe. Aa le niharo-lia iereo roe,
“Bog će već providjeti janje za žrtvu paljenicu, sine moj!” - odgovori Abraham. I nastave put.
9 naho nandoak’ amy toetse natoron’ Añaharey, naho nitsene kitrely eo t’i Avrahame naho nalaha’e ama’e ty hatae, naho narohi’e i ana’e Ietsàkey vaho nasampe’e amy kitreliy, amo hataeo.
Stignu na mjesto o kojemu je Bog govorio. Ondje Abraham podigne žrtvenik, naslaže drva, sveže svog sina Izaka i položi ga po drvima na žrtvenik.
10 Nahiti’ i Avrahame amy zao ty fità’e nandrambe i fibaray handenta i ana’ey.
Pruži sad Abraham ruku i uzme nož da zakolje svog sina.
11 F’ie kinanji’ ty anjeli’ Iehovà boak’ andikerañe ao ami’ty hoe, O Avrahame, Avrahame! Le hoe re, Intoy iraho.
Uto ga zovne s neba anđeo Jahvin i poviče: “Abrahame! Abrahame!” “Evo me!” - odgovori on.
12 Hoe re, Ko apao’o amo ajalahio ty fità’o hanoa’o inoñ’ inoñe, amy te apotako henaneo t’ie mpirevendreveñ’ aman’ Añahare amy te tsy nazi’o amako ty anadahy bako-toka’oy.
“Ne spuštaj ruku na dječaka”, reče, “niti mu što čini! Sad, evo, znam da se Boga bojiš, jer nisi uskratio ni svog sina, jedinca svoga.”
13 Nampiandrae’ i Avrahame amy zao o fihaino’eo nañisake, le hehe amboho’e ao ty añondrilahy nivahoran-drongoñe an-tsifa’e. Nimb’eo t’i Avrahame nandrambe i añondrilahiy le nengae’e ho soroñe hisolo i anadahi’ey.
Podiže Abraham oči i pogleda, i gle - za njim ovan, rogovima se zapleo u grmu. Tako Abraham ode, uzme ovna i prinese ga za žrtvu paljenicu mjesto svoga sina.
14 Aa le natao i Avrahame ty hoe, Iehovà Mahavazoho, vaho ie i tsaraeñe henaneo ami’ty hoe, Ambohi’ Iehovà ao ty hahaoniñañe aze.
Onome mjestu Abraham dade ime “Jahve proviđa”. Zato se danas veli: “Na brdu Jahvina proviđanja.”
15 Nikanjy boak’amo likerañeo fañin-droe’e amy Avrahame ty anjeli’ Iehovà,
Anđeo Jahvin zovne Abrahama s neba drugi put
16 nanao ty hoe, Nifanta ami’ty vatako iraho, hoe t’Iehovà: Kanao nanoe’o o raha zao naho tsy nitana’o amako i ana-dahi’oy, i bako-lahi-toka’oy,
i reče: “Kunem se samim sobom, izjavljuje Jahve: Kad si to učinio i nisi mi uskratio svog jedinca sina,
17 le am-pitahiañe ty hitahiako azo vaho am-pitomboeñe ty hampitomboeko o tarira’oo ho mira amo vasian-dikerañeo naho mira amo faseñe añ’olon-driakeo, naho ho fanaña’ o tarira’oo o lalambein-drafelahi’eo,
svoj ću blagoslov na te izliti i učiniti tvoje potomstvo brojnim poput zvijezda na nebu i pijeska na obali morskoj! A tvoji će potomci osvajati vrata svojih neprijatelja.
18 vaho i tarira’oy ty hañanintsiñe ze kila foko’ ty tane toy, amy te norihe’o ty feoko.
Budući da si poslušao moju zapovijed, svi će se narodi zemlje blagoslivljati tvojim potomstvom.”
19 Aa le nimpoly mb’amo ajalahio t’i Avrahame le niongake iereo nitrao-dia mb’e Beersevà mb’eo; vaho nimoneñe e Beerseva añe t’i Avrahame.
Zatim se Abraham vrati k svojim slugama pa se zajedno upute u Beer Šebu. U Beer Šebi se Abraham nastani.
20 Ie nimodo, le natalily amy Avrahame ty hoe, Nahatoly anak’ añamy Nakore rahalahi’o ka t’i Milkae:
Poslije tih događaja obavijeste Abrahama: “I tvome bratu Nahoru Milka je porodila djecu:
21 i Otse ty tañoloñoloña’e naho rahalahi’e t’i Boze vaho i Kemoele rae’ i Arame,
njegova prvorođenca Usa, brata mu Buza i Kemuela - oca Aramova,
22 naho i Kesede, i Kazò, i Pildase, Iedlafe, vaho i Betoele.
Keseda, Haza, Pildaša, Jidlafa i Betuela.”
23 Nisamake i Ribkae t’i Betoele. I valo rey ty nasama’ i Milkae amy Nakore, rahalahi’ i Avrahame.
Betuel je bio otac Rebekin. Njih je osam rodila Milka Nahoru, Abrahamovu bratu.
24 Mbore nahatoly ka i sakeza’e atao Reomàey le i Tèbake, i Gàkame, i Tàkase, vaho i Maakà.
A i njegova suložnica, kojoj bijaše ime Reuma, rodila je Tebaha, Gahama, Tahaša i Maaku.
