Eksodosy 9
1 Le hoe t’Iehovà amy Mosè, Miziliha amy Parò ao le ano ty hoe, Hoe t’Iehovà Andrianañahare’ o nte-Evreo: Ampiengao ondatikoo hitoroñe ahy.
上主對梅瑟說：「你去見法朗，向他說：上主希伯來人的天主這樣說：你應放走我的百姓，叫他們去崇拜我。
2 Aa naho tsy apo’o hañavelo, fa mbe itambozore’o,
你若拒絕不放，仍然扣留他們，
3 le ingo ho amo hare’oo ty fità’ Iehovà, amo an-kivokeo, amo soavalao, amo borìkeo, amo ramevao, amo lia-raikeo naho amo añombeo ty kolàñe mandrokènkañe.
看，上主的手必用一種嚴厲的瘟疫加在你田野間的一切牲畜：就是馬、驢、駱駝、牛、羊身上。
4 Fe hampiambahe’ Iehovà o hare’ Israeleo, amo hare’ i Mitsraimeo, le ndra inoñ’ inoñ tsy ho mate amo ana’ Israeleo.
上主要分清以色列子民的牲畜和埃及人的牲畜，凡是以色列子民的，一個也不死。
5 Nifotoañe’ Iehovà ami’ty hoe, Hamaray te hanoe’ Iehovà i hoe zay an-tane atoy.
上主規定了時間說：明天上主要在此地實行這事。」
6 Aa le nanoe’ Iehovà amy loak’androy; fonga niatantiry ty hare’ i Mitsraime, fe leo raik’ amo hare’ o ana’ Israeleo tsy nimate.
第二天上主便作了這事。埃及人的牲畜完全死了，但以色列子民的，一個也沒有死。
7 Nampañontane t’i Parò le nirendre’e te ndra raik’ amo haren’ ana’ Israeleo tsy nimate; fe nientetse ty arofo’ i Parò vaho tsy nampiengae’e mb’eo ondatio.
法朗打發人去看，果然以色列子民的牲畜，連一個也沒有死。但是法朗仍然心硬，不肯放走百姓。第六災、膿瘡
8 Le hoe t’Iehovà amy Mosè naho amy Aharone, Songa mangalà lavenoke mahapea fitàñe boak’ an-toñak’ ao le habobò’ i Mosè mb’ andikeram-beo am-pahaisaha’ i Parò;
上主又對梅瑟和法郎說：「你們滿手抓把爐灰，梅瑟要在法朗眼前向天揚起。
9 le hinjare deboke era’ i tane Mitsraimey, le hampitovoañe bae mangorakorake amy ze ondaty naho biby hanitsike an-tane Mitsraime.
這灰要在埃及全國變成塵土，使全埃及國的人和牲畜身上生出紅疹和膿瘡。」
10 Aa le nandrambe lavenok’ an-toñak’ ao iareo naho nijohañe añatrefa’ i Parò naho nadoveve’ i Mosè an-tioke izay vaho nampitovoañe bae am’ondatio naho amo bibio.
他們就取了爐灰站在法朗面前；梅瑟將灰向天揚起，人和牲畜身上便起了紅疹和膿瘡。
11 Tsy nahafijohañe añatrefa’ i Mosè o ambiasao ty amo baeo, fa nipetak’ amo ambiasao naho amo nte-Mitsraime ila’eo ka o baeo.
巫士們因為生了瘡，不能站在梅瑟面前，因為巫士和一切埃及人身上都生了瘡。
12 Fe nampijadiriñe’ Iehovà ty arofo’ i Parò vaho tsy nihaoña’e, amy tsinara’ Iehovà amy Mosèy.
上主使法朗心硬，法朗仍不肯聽梅瑟和法郎的話，正如上主向梅瑟說過。第七災、冰雹
13 Le hoe t’Iehovà amy Mosè, Mañaleñalèña, le mijohàña añatrefa’ i Parò vaho anò ty hoe, Hoe t’Iehovà, Andrianañahare’ o nte-Evreo: Ampiengao ondatikoo, hitalaho amako.
上主對梅瑟說：「明天早晨你去見法朗，向他說：上主，希伯來人的天主這樣說：你要放走我的百姓，使他們去崇拜我。
14 Aa ie henane zao, hahitriko an-tro’o ao naho amo roandria’oo vaho amo ondati’oo ze hene tolom-boiñe amako, hahafohina’o te tsy eo ty mañirinkiriñe ahy an-tane-bey atoy.
因為這一次我要使我的一切災禍降到你、你的臣僕和你的人民身上，為叫你知道全世界上沒有相似我的。
15 Aa naho nahitiko henaneo ty tañako, hipaok’ azo naho ondati’oo ami’ty angorosy le ho naito an-tane atoy,
現在如果我伸手用瘟疫打擊你和你的人民，你早已從地上消滅了。
16 fe toe nadoko, soa te ihe ty hampiboahañe ty haozarako le hanitsike ty tane toy ty fitaroñañe ty añarako.
我所以保留你的原故，是為叫你看見我的能力，向全世界傳揚我的名。
17 Ie amy zao, hiebotsebotse am’ ondatikoo hao? tsy hampiengà’o.
你若仍然固執壓迫我的百姓，不放走他們，
18 Aa ie hamaray hoe zao, le hampigadaboñeko havandra jabajaba te amy ze mbe lia’e tsy nizoeñe e Mitsraime ao mifototse ami’ty andro nañorizañe aze pake henaneo
看我明天此時要降下可怕的冰雹，是埃及建國以來直到現在所未有過的。
19 Mampihitrifa arè, le ampipaliro ze hare’o naho ze raha’o an-kivok’ ao, fa hivalenkañe ze ondaty ndra biby zoeñe an-diolio ey tsy nampolieñe, t’ie idoindoiña’ i havandray.
所以你快派人把你的牲畜和田野間的一切，帶到安全地方，因為凡在田野間的人和牲畜而不聚到屋內的，冰雹必降在他們身上，將他們砸死。」
20 Ze mpitoro’ i Parò nihembañe amy tsara’ Iehovày, songa nihenekeneke nampipalitse o mpitoro’eo naho o hàre’eo.
法朗臣僕中凡害怕上主的話的，就叫自己的奴僕和牲畜逃避到家中；
21 Fe ze tsy nañaoñe ty tsara’ Iehovà ka, le nado’e an-kivok’ añe avao o mpitoro’eo naho o hàre’eo.
那不把上主的話放在心上的，就將奴僕和牲畜捨在田間。
22 Hoe t’Iehovà amy Mosè, Ahitio mb’ andikerañe ey ty fità’o hampiponake havandra era’ ty tane Mitsraime, amy ze ondaty naho biby vaho ze hene hatae an-kivok’ ey, an-tane Mitsraime ao.
上主對梅瑟說：「向天伸開你的手，使冰雹降在埃及全國，降在人和牲畜身上，降在埃及國內田野間的植物上。」
23 Aa le nampitakare’ i Mosè mb’ andikerañey ty kobai’e le nampidoindoiñe’ Iehovà ty àmpiñe naho havandra vaho nirifatse mb’an-tane mb’eo ty afo. Le nampigadabòñe’ Iehovà havandra an-tane Mitsraime ao;
梅瑟把他的棍杖向天一伸，上主便叫打雷，下雹，閃電打在地上。上主使冰雹降在埃及地時，
24 havandra nibilobiloen-kelatse añivo’e ao, figadabon-kavandra mbe lia’e tsy nideboñe an-tane Mitsraime ao sikal’ amy te nififeheañe.
冰雹和冰雹中夾雜著不停的閃電，情形極其可怕，是全埃及國自從有人民以來所沒有過的。
25 Zinama’ i havandray ze hene an-tameañe an-tane Mitsraime ao ndra ondaty ndra hare; fonga navitavita’e ze rongoñe a montoñe ao vaho fonga pinozapoza’e o hatae an-kivokeo.
冰雹把埃及全境，田野間所有的一切，連人和生畜都打死了，打壞了田野間的一切蔬菜，打斷了郊野間的一切樹木；
26 Fe tsy nipaohen-kavandra o Ana’ Israeleo an-tane Gosenao.
只有以色列子民所居住的歌笙地沒有冰雹。
27 Aa le kinoi’ i Parò t’i Mosè naho i Aharone le nanoa’e ty hoe, Toe nandilatse iraho henaneo; Iehovà ro vantañe vaho aman-tahin-draho naho ondatikoo.
法朗打發人召梅瑟和亞郎來，對他們說：「這次我犯了罪，上主是正義的，我和我的人民都有罪過。
28 Mihalalia am’ Iehovà! Ampihankaño o hotroke naho havandran’ Añahareo! Le hampiengako, le tsy hampitambatse anahareo ka.
請你祈求上主! 天主的雷和冰雹已夠受了；我決放走你們，你們不要再留在這裏。」
29 Hoe t’i Mosè ama’e, Ie vata’e miakatse ty rova toy le hahitiko mb’ am’ Iehovà o tañakoo vaho hijihetse i àmpiñey le tsy ho eo i havandray, haharendreha’o te a Iehovà ty tane toy.
梅瑟回答他說「我出城後，就向上主伸手，雷必會停止，冰雹也不再降下，為叫你知道，大地是屬於上主的。
30 Fa ihe naho o mpitoro’oo, apotako te mboe tsy mañeveñe am’ Iehovà Andrianañahare avao.
但是我知道，你和你的臣僕，仍不敬畏上主天主。」
31 (Ie amy zao, fa nianto iaby ty vare-leny naho ty vare-hordea, fa niregorego i hordeay vaho namòñe i vare-leniy.
麻和大麥都被打壞，因為大麥已經吐穗，麻也開花，
32 Fe tsy nijoieñe ty vare-bolè naho ty bolè-lahi’e fa malaom-pitovoañe.)
只是小麥和粗麥，因為長的遲些，沒有被打壞。
33 Aa le niavotse boak’ amy Parò t’i Mosè, niakatse i rovay. Nahiti’e mb’ amy Iehovà o fità’eo le songa nijihetse i àmpiñey naho i havandray vaho tsy nampikojojoahañe an-tane i orañey.
梅瑟離開法朗出了城，向上主伸手，雷和雹就停止了，雨也不往地上下了。
34 Aa vata’e nioni’ i Parò te nijihetse i orañey naho i havandray naho i àmpiñey le mbe nanovon-kakeo; nampigañe’e ty arofo’e, ie naho o mpitoro’eo.
法朗見雨、雹、雷都停止了，又再犯罪，他和他的臣僕又心硬了。
35 Aa le niha-jadiriñe ty arofo’ i Parò le tsy nampiengae’e o ana’ Israeleo, amy tsinara’ Iehovà amy Mosèy.
法朗更加心硬，不肯放走以色列子民，正如上主藉梅瑟所說的。
