Eksodosy 4
1 Le hoe ty natoi’ i Mosè, Aa naho tsy miantok’ ahy iereo, tsy mijanjiñe ty feoko, fe hanao ty hoe, Tsy niheo ama’o t’Iehovà?
梅瑟回答說：「他們必然不肯相信我，也不肯聽我的話，而對我說：上主沒有顯示給你。」
2 Hoe t’Iehovà ama’e, Ino o am-pità’oo? Hoe re, Kobaiñe.
上主問他說：「你手裏拿的是什麼﹖」他回答說：「一根棍杖。」
3 Le hoe re, Afetsaho an-tane eo. Aa le nafetsa’e an-tane naho ninjare mereñe vaho nidisaha’ i Mosè.
上主說：「將棍杖扔在地上! 」他便將棍杖扔在地上，棍杖即刻變成了一條蛇；梅瑟一見，就逃避了。
4 Le hoe t’Iehovà amy Mosè, Ampitakaro ty fità’o, tsepaho añ’ohi’e—aa le nahiti’e ty fità’e nitsipaok’ aze vaho niheren-ko kobaiñe am-pità’e ao—
上主向梅瑟說：「伸手捉著蛇的尾巴! ─他便伸手捉住，那條蛇在他手裏又變成一根棍杖。─
5 hiantofa’ iareo te niheo ama’o t’Iehovà, Andrianañaharen-droae’ iareo, t’i Andrianañahare’ i Avrahame, i Andrianañahare’ Ietsàke vaho i Andrianañahare’ Iakòbe.
好叫他們相信上主，他們主先的天主，亞巴郎的天主，依撒格的天主和雅各伯的天主曾顯示給你。」
6 Natovo’ Iehovà ama’e ty hoe, Aziliho añ-araña’o ao ty fità’o, le nazili’e añ-araña’e ao ty fità’e le ie nakare’e; hehe te angamae i fità’ey, hafotim-bolovaso.
上主又對他說：「將你的手插在懷裏! 」他就將手插在懷裏；及至抽出手來，見手上患了癩瘡，向雪那樣白。
7 Le hoe re, Ampolio añ-araña’o ao o fità’oo; aa le nazili’e añ-araña’e ao indraike i fità’ey naho nakare’e boak’ añ-araña’e ao, ie fa nibali-ko hambañe ami-ty sandri’e.
天主又說：「將你的手再插進懷裏! ─他就把手再插進懷裏；及至從懷裏抽出時，見手已經恢復原狀，像別的肌肉一樣。─
8 Aa naho tsy miantok’ azo ndra mijanjiñe ty feo’ i viloñe valoha’ey le hiantofe’iereo ty feo’ i viloñe faharoey.
如果他們不肯信你，也不信服第一個奇蹟，必定信服第二個奇蹟。
9 Ie mboe tsy miantoke i viloñe roe rey naho tsy mañaoñe ty feo’o le anovizo rano boak’ amy Nailey naho adoaño an-tane maike eo, fa hinjare lio an-tane maike eo i rano rinambe’o amy sakaiy.
如果連這兩個奇蹟也不信，也不聽你的話，你就從尼羅河裏取些水，倒在旱地上；你從河裏取的水必在旱地上變成血。」
10 Aa hoe t’i Mosè amy Iehovà, Ry Talèko, tsy mahafilañon-draho; ndra taolo ndra hirik’ amy nitsara’o amo mpitoro’oo, te mone midàm-bolañe vaho bedo-lela.
梅瑟對上主說：「吾主，請原諒! 我不是個有口才的人，以前不是，你向你的僕人說話以後，也不是；我原是笨口結舌的人。」
11 Aa le hoe t’Iehovà ama’e, Ia ro namboatse ty falie’ ondaty? Ia ro mamboatse ty bobo, ty giñe, ty mahaisake, vaho ty fey? Tsy Izaho Iehovà hao?
上主回答他說：「是誰給人一個嘴﹖是誰給人口啞耳聾，眼明眼瞎呢﹖不是我上主嗎﹖
12 Akia arè; himbaeko ty falie’o vaho hanareko azo ze ho saontsie’o.
現在你去，我要幫助你說話，指教你該說什麼。」
13 Fe hoe re, Ry Talèko, ehe iraho am-pità’ i hirahe’oy.
梅瑟回答說：「吾主，請原諒! 你要打發誰，就打發誰去吧! 」
14 Niviañe amy Mosè amy zao ty haviñera’ Iehovà, le hoe re, Tsy apotako hao i rahalahi’o Aharone nte-Leviy, t’ie mahafirehake? Inao, mionjomb’ ama’o mb’etoa re hifañaoñe ama’o vaho hifale añ’arofo’e te mahaoniñe azo.
上主向梅瑟發怒說：「不是有你的哥哥肋末人亞郎嗎﹖我知道他是有口才的，他現在正前來迎接你；他見了你，心中必要快樂。
15 Hisaontsy ama’e irehe vaho hajo’o am-palie’e o tsarao. Himbaeko ty falie’o naho i falie’ey vaho hañohako ama’ areo ze hanoe’ areo.
你可向他說話，將你應該說的話放在他口中。我要幫助你，也幫助他說話，指教你們應做什麼。
16 Ie ty hisolo-falie azo am’ ondatio; ie ty ho falie ama’o vaho ho fanalolahy ama’e irehe.
他要代替你向百姓說話，作你的口舌；你對他是代替天主。
17 Rambeso am-pità’o o kobaiñeo, fa ama’e ty hanoe’o o viloñeo.
你手中要拿著這根棍杖，用來行奇蹟。」梅瑟回埃及
18 Nienga t’i Mosè naho nibalike mb’ aman-drafoza’e Iitrò mb’eo nanao ty hoe, Ehe angao himpoly mb’amo rolongoko e Mitsraimeo handrèndreke hera mbe veloñe. Le hoe t’i Iitrò amy Mosè, Akia am-panintsiñañe,
於是梅瑟起來回到他岳父耶特洛那裏，對他說：「請讓我回到埃及我兄弟那裏，看看他們還健在嗎﹖」耶特洛對梅瑟說：「你平安去罷! 」
19 Hoe t’Iehovà amy Mosè e Midiane ao, Akia, mimpolia mb’e Mitsraime mb’eo fa fonga nihomake ondaty nipay ty fiai’oo.
上主在米德揚對梅瑟說：「起身回埃及去! 因為那些想殺害你的人都死了。」
20 Aa le nendese’ i Mosè i vali’ey naho o ana-dahi’eo naho nampiningire’e ami’ty borìke, le nimpoly mb’ an-tane Mitsraime mb’eo; le nitintiñe’ i Mosè am-pità’e i kobain’Añaharey.
梅瑟遂帶著妻子孩子，叫他們騎在驢上，起身回埃及國去了；梅瑟手中拿著天主的棍杖。
21 Aa hoe t’Iehovà amy Mosè, Ie miheo mb’e Mitsraime añe, asoao te hanoe’o añ’atrefa’ i Parò ze hene viloñe napoko am-pita’o, fa hampandiereko ty arofo’e tsy hapo’e hañavelo ondatio.
上主對梅瑟說：「你回到埃及，要將我交於你行的一切奇蹟，行於法朗面前；但我要使他心硬，不肯放百姓走。
22 Le hoe ty hanoa’o amy Parò, Hoe t’Iehovà: Anako naho tañoloñoloñako t’Israele;
你要對法朗說：上主這樣說：以色列是我的長子。
23 le hoe iraho ama’o, Angao hañavelo i anakoy hitoroñe ahy. F’ie mifoneñe tsy hampañavelo aze, inao arè: havetrako ty ana-dahi’o, i tañoloñoloña’oy.
我命你，讓我的兒子去崇拜我。你若拒絕放他們走，我必要殺你的長子。」
24 Ie amy liay, amy nialeña’ iareoy, le nifanampe ama’e t’Iehovà, ho nañè-doza ama’e.
梅瑟在路上住宿的時候，上主遇著他，要想殺他。
25 Le rinambe’ i Tsiporàe ty vato masioñe le tinampa’e ty ofon’ ana-dahi’e naho nahifi’e am-pandia’eo vaho hoe re, Toe mpañenga-an-dio amako irehe!
漆頗辣急忙拿了一塊石刀，將他兒子的包皮割下，拿包皮接觸他的腳說：「你真是我的血郎。」
26 Aa le navotso’e vaho nanao ty hoe i rakembay, Ty valiko an-dio ty amy savatsey.
這樣上主就放了他。當時漆頗辣說：「血郎。」是因了割損的原故。
27 Hoe t’Iehovà amy Aharone, Akia mb’ am-patrambey añe hifanalaka amy Mosè. Aa le nimb’eo re nifanalaka ama’e am-bohin’ Añahare eo vaho norofa’e.
其時上主向亞郎說：「你往曠野去迎接梅瑟! 」他就去了。在天主的山旁預見了梅瑟，口親了他。
28 Nitaroñe’ i Mosè amy Aharone ze hene nitsarae’ Iehovà nañirak’ azey vaho i viloñe iaby nafanto’e ama’e rezay.
梅瑟把上主打發他所說的一切話和命他行的奇蹟，都告訴了亞郎。
29 Nimb’ eo amy zao t’i Mosè naho i Aharone nanontoñe ze hene androanavi’ o ana’ Israeleo;
梅瑟和亞郎遂去召集了以色列子民所有的長老
30 le nisaontsie’ i Aharone o nitsarae’ Iehovà amy Mosè iabio vaho nanoe’e am-pahaisaha’ ondatio o viloñeo.
亞郎講述了上主向梅瑟所說的一切話，也當著百姓行了那些奇蹟；
31 Niantoke ondatio, aa naho jinanji’ o ana’ Israeleo te nisary iareo t’Iehovà naho nivazohoe’e ty fisotria’ iareo, le niondreke vaho nitalaho.
百姓就都信了，也都高興，因為上主眷顧了以色列子民，也垂念了他們的痛苦。他們遂都俯伏叩拜。
