Eksodosy 23
1 Ko minday tolom-boetse, ko manò-pitàñe ami’ty tsereheñe hitaroña’o entam-bìlañe.
“不可随伙布散谣言；不可与恶人连手妄作见证。
2 Ko orihe’o ty maro hikabo-draha; naho ko mireketse amy màroy handesa’o talily mampiolake ty hato;
不可随众行恶；不可在争讼的事上随众偏行，作见证屈枉正直；
3 vaho ko osihe’o ami’ty kabò’e ty rarake.
也不可在争讼的事上偏护穷人。
4 Ihe mifanojeha ami’ty añomben-drafelahi’o, ndra ami’ty borìke’e nandifike, le tsi-mete tsy hampolia’o.
“若遇见你仇敌的牛或驴失迷了路，总要牵回来交给他。
5 Naho mifanjò ami’ty borì’ i mpalaiñ’ azoy tafahohok’ ambane’ o kilanka’eo, ko rioñeñe, fa tsi-mahay tsy holora’o hampibalak’ aze.
若看见恨你人的驴压卧在重驮之下，不可走开，务要和驴主一同抬开重驮。
6 Ko mengohe’o ty fizakañe i rarake ama’oy amy naneseha’ey.
“不可在穷人争讼的事上屈枉正直。
7 Mihankaña ami’ty raha tsy to; ko mañoho-doza amo vantañeo naho amo vañoñeo. Fe tsy ho meako to i tsereheñey.
当远离虚假的事。不可杀无辜和有义的人，因我必不以恶人为义。
8 Ko mandrambe vokañe, fa mahagoa ty mahavazoho ty ravoravo, naho mañamengoke ty saontsi’ o mahitio.
不可受贿赂；因为贿赂能叫明眼人变瞎了，又能颠倒义人的话。
9 Ko forekeke’o ty renetane amy te fohi’ areo ty tron-drenetane, fa ni-renetane an-tane Mitsraime añe ka nahareo.
“不可欺压寄居的；因为你们在埃及地作过寄居的，知道寄居的心。”
10 Enen-taoñe ty hambolea’o ty tane’o hanontoñe ty voka’e,
“六年你要耕种田地，收藏土产，
11 fe ko irangàm-pangaly amy faha-fitoy, hitofà’e, hikamà’ ondaty rarake ama’oo; le ho hane’ o bibin-kivokeo ty nasisa. Ampanahafo amy zay ty tanem-balobo’o naho ty golobon-olive’o.
只是第七年要叫地歇息，不耕不种，使你民中的穷人有吃的；他们所剩下的，野兽可以吃。你的葡萄园和橄榄园也要照样办理。
12 Eneñ’ andro ty hitoloña’o, le hitofa ami’ty andro fahafito, soa te hitofa ka ty añombe’o naho ty borìke’o vaho ho haha ka ty anam-pitoro’o ampela naho ty renetane.
“六日你要做工，第七日要安息，使牛、驴可以歇息，并使你婢女的儿子和寄居的都可以舒畅。
13 Ambeno i vinolako rezay, le ko toñone’ areo ty añara’ ze o ndrahare ila’e zao vaho ko apo’o ho janjiñeñe am-palie’o.
“凡我对你们说的话，你们要谨守。别神的名，你不可提，也不可从你口中传说。”
14 In-telo ami’ty taoñe ty hanoa’o takataka amako:
“一年三次，你要向我守节。
15 Hambena’o ty Sabadidake Mofo po-Dalivay; fito andro ty hikama’o mofo po-dalivay, amy nandiliako azoy, amy namantañako aze am-bolan-Kofahofay, fa ama’e ty nienga’o i Mitsraime: vaho tsy hatrefeñe an-tañam-polo iraho;
你要守除酵节，照我所吩咐你的，在亚笔月内所定的日期，吃无酵饼七天。谁也不可空手朝见我，因为你是这月出了埃及。
16 le i Sabadidam-pitatahañey, ty lengom-boa’ o fitoloña’oo, o nambole’o antetekeo; vaho i Takataka-Panontonañey, amy figadoñan-taoñe anontona’o sabo an-tete’o ao.
又要守收割节，所收的是你田间所种、劳碌得来初熟之物。并在年底收藏，要守收藏节。
17 Homb’ añatrefa’ Iehovà Talè in-telo ami’ty taoñe ze hene lahilahy.
一切的男丁要一年三次朝见主耶和华。
18 Ko atraok’ an-dio soroñeñe amako ty mofo aman-dalivay le tsy hampialeñeñe ho sisaeñe hamaray ty havondra’ o famantañakoo.
“不可将我祭牲的血和有酵的饼一同献上；也不可将我节上祭牲的脂油留到早晨。
19 Aseseo mb’añ’anjomba’ Iehovà Andrianañahare’o ty loha’e, toe ty lengom-boan-tane’o. Ko ahandroeñe an-drononon-drene’e ty anak’ose.
“地里首先初熟之物要送到耶和华—你 神的殿。 “不可用山羊羔母的奶煮山羊羔。”
20 Ingo, hampiaolòeko ty anjely hañimb’ azo amy lalañey, hanese azo mb’ amy tane nihalankañekoy.
“看哪，我差遣使者在你前面，在路上保护你，领你到我所预备的地方去。
21 Itaò vaho oriho ty fiarañanaña’e, le ko iolañe, toe tsy hapo’e o fandilara’ areoo fa ama’e ty añarako.
他是奉我名来的；你们要在他面前谨慎，听从他的话，不可惹他，因为他必不赦免你们的过犯。
22 Aa naho toe ambena’o i fiarañanaña’ey naho anoe’o o itaroñako iabio, le ho rafelahiko o rafelahi’oo vaho hifankalaiñe amo mpifankalaiñe ama’o iraho.
“你若实在听从他的话，照着我一切所说的去行，我就向你的仇敌作仇敌，向你的敌人作敌人。
23 Le hiaolo azo i Sorotàkoy hanese azo mb’ amo nte-Emoreo naho amo nte-Kheteo naho amo nte-Perizeo naho amo nte-Kanàneo naho amo nte-Kiveo vaho amo nte-Iebòseo mb’eo, fa haitoako.
“我的使者要在你前面行，领你到亚摩利人、赫人、比利洗人、迦南人、希未人、耶布斯人那里去，我必将他们剪除。
24 Ko milokoloko amo ‘ndrahare’eo, le ko itoroña’o, ndra mitsikombe o sata’eo; fa toe ho fonga rotsahe’o vaho ho firae’o o hazomanga’eo.
你不可跪拜他们的神，不可事奉他，也不可效法他们的行为，却要把神像尽行拆毁，打碎他们的柱像。
25 Toroño t’Iehovà Andrianañahare’ areo, le ho tahie’e ty mahakama’o naho ty rano’o vaho hampihankàñeko ze atao hasilofañe añivo’o ao,
你们要事奉耶和华—你们的 神，他必赐福与你的粮与你的水，也必从你们中间除去疾病。
26 le tsy ho aman-drakemba hañafake ndra ty ho betsiterak’ an-tane’o ao; vaho ho henefeko o andro’oo.
你境内必没有坠胎的，不生产的。我要使你满了你年日的数目。
27 Hampihitrifeko hiaolo azo ty fihembañañe ahy, le hampitsamborohotaheko iaby t’indaty hivotraha’o vaho fonga hampiambohoeko azo o rafelahi’oo.
凡你所到的地方，我要使那里的众民在你面前惊骇，扰乱，又要使你一切仇敌转背逃跑。
28 Hiraheko fanene-bola hiaolo azo hampibaibay o nte-Kiveo naho o nte-Kanàneo naho o nte-Kheteo aolo’o ey.
我要打发黄蜂飞在你前面，把希未人、迦南人、赫人撵出去。
29 F’ie tsy hataoko soik’ ami’ty taoñe raike tsy mone hangoakoake i taney vaho hifamorohotse ama’o o biby hakoo.
我不在一年之内将他们从你面前撵出去，恐怕地成为荒凉，野地的兽多起来害你。
30 Ho roaheko boak’ ama’o erike ampara’ te nihamaro irehe hahalova i taney.
我要渐渐地将他们从你面前撵出去，等到你的人数加多，承受那地为业。
31 Hajadoko boak’ amy Riake Menay pak’ an-dRia’ o nte-Pilistio ty efe-tane’o naho boak’ amy fatrambeiy pak’amy sakay; le haseseko am-pità’ areo ty mpimoneñe amy taney haronje’o mb’aolo’o mb’eo.
我要定你的境界，从红海直到非利士海，又从旷野直到大河。我要将那地的居民交在你手中，你要将他们从你面前撵出去。
32 Tsy hifañina ama’e ndra amo ndrahare’eo irehe.
不可和他们并他们的神立约。
33 Tsy himoneña’e ty tane’o, hera hampanan-kakeo azo amako, fa naho toroñe’o o ‘ndrahare’eo, le toe ho fandrik’ ama’o.
他们不可住在你的地上，恐怕他们使你得罪我。你若事奉他们的神，这必成为你的网罗。”
