Eksodosy 23
1 Ko minday tolom-boetse, ko manò-pitàñe ami’ty tsereheñe hitaroña’o entam-bìlañe.
不可傳播謠言；不可與惡人攜手作假見証。
2 Ko orihe’o ty maro hikabo-draha; naho ko mireketse amy màroy handesa’o talily mampiolake ty hato;
不可隨從多數以附和惡事；在爭訟的事上，不可隨從多數說歪曲正義的話。
3 vaho ko osihe’o ami’ty kabò’e ty rarake.
在爭訟的事上，也不可偏袒弱小。
4 Ihe mifanojeha ami’ty añomben-drafelahi’o, ndra ami’ty borìke’e nandifike, le tsi-mete tsy hampolia’o.
假使你遇見你仇人的牛或驢迷了路，應給他領回去。
5 Naho mifanjò ami’ty borì’ i mpalaiñ’ azoy tafahohok’ ambane’ o kilanka’eo, ko rioñeñe, fa tsi-mahay tsy holora’o hampibalak’ aze.
假使你遇見你仇人的驢跌臥在重載下，不可棄而不顧，應幫助驢主卸下重載。
6 Ko mengohe’o ty fizakañe i rarake ama’oy amy naneseha’ey.
你對窮人的訴訟，不可歪曲他的正義。
7 Mihankaña ami’ty raha tsy to; ko mañoho-doza amo vantañeo naho amo vañoñeo. Fe tsy ho meako to i tsereheñey.
作偽的案件，你應戒避。不可殺無辜和正義的人，因為我決不以惡人為義人。
8 Ko mandrambe vokañe, fa mahagoa ty mahavazoho ty ravoravo, naho mañamengoke ty saontsi’ o mahitio.
不可受賄賂，因為賄賂能使明眼人眼瞎，能顛倒正義者的言語。
9 Ko forekeke’o ty renetane amy te fohi’ areo ty tron-drenetane, fa ni-renetane an-tane Mitsraime añe ka nahareo.
不可壓迫外僑，因為你們在埃及國也作過外僑，明瞭在外作客的心情。安息年與安息日
10 Enen-taoñe ty hambolea’o ty tane’o hanontoñe ty voka’e,
你應種地六年之久，收穫地的出產；
11 fe ko irangàm-pangaly amy faha-fitoy, hitofà’e, hikamà’ ondaty rarake ama’oo; le ho hane’ o bibin-kivokeo ty nasisa. Ampanahafo amy zay ty tanem-balobo’o naho ty golobon-olive’o.
但第七年，你應讓地休息，把出產留給你百姓中的窮人吃；他們吃剩的，給野獸吃。對葡萄和橄欖園，也應這樣行。
12 Eneñ’ andro ty hitoloña’o, le hitofa ami’ty andro fahafito, soa te hitofa ka ty añombe’o naho ty borìke’o vaho ho haha ka ty anam-pitoro’o ampela naho ty renetane.
六天內你應工作，第七天要停工，使你的牛驢休息，使你婢女的兒子和外僑都獲得喘息。
13 Ambeno i vinolako rezay, le ko toñone’ areo ty añara’ ze o ndrahare ila’e zao vaho ko apo’o ho janjiñeñe am-palie’o.
凡我吩咐你們的，都應遵守。你們不可提及外神的名字，決不可讓人由你口中聽到。以色列的慶節
14 In-telo ami’ty taoñe ty hanoa’o takataka amako:
每年三次應為我舉行慶節。
15 Hambena’o ty Sabadidake Mofo po-Dalivay; fito andro ty hikama’o mofo po-dalivay, amy nandiliako azoy, amy namantañako aze am-bolan-Kofahofay, fa ama’e ty nienga’o i Mitsraime: vaho tsy hatrefeñe an-tañam-polo iraho;
應遵守無酵節：照我所命的，在阿彼布月所定的日期，七天之久吃無酵餅，因為你在這個月離開了埃及。誰也不可空著手到我台前來。
16 le i Sabadidam-pitatahañey, ty lengom-boa’ o fitoloña’oo, o nambole’o antetekeo; vaho i Takataka-Panontonañey, amy figadoñan-taoñe anontona’o sabo an-tete’o ao.
又應遵守收成節，即你在田地播種勞力之後，獻初熟之果的慶節。還應遵守收藏節，即在年尾，由田地中收斂你勞力所得的慶節。
17 Homb’ añatrefa’ Iehovà Talè in-telo ami’ty taoñe ze hene lahilahy.
你所有的男子一年三次應到上主台前來。
18 Ko atraok’ an-dio soroñeñe amako ty mofo aman-dalivay le tsy hampialeñeñe ho sisaeñe hamaray ty havondra’ o famantañakoo.
不可同酵麵一起祭獻犧牲的血；不可把我節日的犧牲脂肪留到早晨。
19 Aseseo mb’añ’anjomba’ Iehovà Andrianañahare’o ty loha’e, toe ty lengom-boan-tane’o. Ko ahandroeñe an-drononon-drene’e ty anak’ose.
你田中最上等的初熟之果，應獻到上主你天主的殿中；不可煮山羊羔在其母奶中。應許與訓戒
20 Ingo, hampiaolòeko ty anjely hañimb’ azo amy lalañey, hanese azo mb’ amy tane nihalankañekoy.
看我在你面前派遣我的使者，為在路上保護你，領你到我所準備的地方。
21 Itaò vaho oriho ty fiarañanaña’e, le ko iolañe, toe tsy hapo’e o fandilara’ areoo fa ama’e ty añarako.
在他面前應謹慎，聽他的話，不可違背他，不然他決不赦免你們的過犯，因為在他身上有我的名號。
22 Aa naho toe ambena’o i fiarañanaña’ey naho anoe’o o itaroñako iabio, le ho rafelahiko o rafelahi’oo vaho hifankalaiñe amo mpifankalaiñe ama’o iraho.
如果你聽從他的話，作我所吩咐的一切，我要以你的仇人為仇，以你的敵人為敵。
23 Le hiaolo azo i Sorotàkoy hanese azo mb’ amo nte-Emoreo naho amo nte-Kheteo naho amo nte-Perizeo naho amo nte-Kanàneo naho amo nte-Kiveo vaho amo nte-Iebòseo mb’eo, fa haitoako.
我的使者將走在你前，領你到阿摩黎人、赫特人、培黎齊人、客納罕人、希崴人和耶步斯人那裏；我要消滅他們。
24 Ko milokoloko amo ‘ndrahare’eo, le ko itoroña’o, ndra mitsikombe o sata’eo; fa toe ho fonga rotsahe’o vaho ho firae’o o hazomanga’eo.
他們的神像，你不可朝拜，也不可事奉，也不可作那些人所作的；反之，應徹底破壞那些神像，打碎他們的神柱。
25 Toroño t’Iehovà Andrianañahare’ areo, le ho tahie’e ty mahakama’o naho ty rano’o vaho hampihankàñeko ze atao hasilofañe añivo’o ao,
你們事奉上主你們的天主，他必祝福你們的餅和水，使疾病遠離你們。
26 le tsy ho aman-drakemba hañafake ndra ty ho betsiterak’ an-tane’o ao; vaho ho henefeko o andro’oo.
在你境內沒有流產和不育的婦女；我要滿你一生的壽數。
27 Hampihitrifeko hiaolo azo ty fihembañañe ahy, le hampitsamborohotaheko iaby t’indaty hivotraha’o vaho fonga hampiambohoeko azo o rafelahi’oo.
我要在你前顯示我的威嚴；凡你所到之處，我要使那裏的百姓慌亂，使你的一切仇敵見你而逃。
28 Hiraheko fanene-bola hiaolo azo hampibaibay o nte-Kiveo naho o nte-Kanàneo naho o nte-Kheteo aolo’o ey.
我要在你前打發黃蜂，將希威人、客納罕人和郝特人，由你面前趕走。
29 F’ie tsy hataoko soik’ ami’ty taoñe raike tsy mone hangoakoake i taney vaho hifamorohotse ama’o o biby hakoo.
我不在一年之內將他們由們你面前趕走，免得田地荒蕪，野獸多起來害你。
30 Ho roaheko boak’ ama’o erike ampara’ te nihamaro irehe hahalova i taney.
我要漸漸將他們由你面前趕走，一直到你繁殖增多起來，能佔領那地為止。
31 Hajadoko boak’ amy Riake Menay pak’ an-dRia’ o nte-Pilistio ty efe-tane’o naho boak’ amy fatrambeiy pak’amy sakay; le haseseko am-pità’ areo ty mpimoneñe amy taney haronje’o mb’aolo’o mb’eo.
我要劃定你的國界，由紅海直到培勒舍特海，從曠野直到大河；並將那地的居民教在你手中，你要在他們面前趕走，
32 Tsy hifañina ama’e ndra amo ndrahare’eo irehe.
決不可與他們和他們的神立約，
33 Tsy himoneña’e ty tane’o, hera hampanan-kakeo azo amako, fa naho toroñe’o o ‘ndrahare’eo, le toe ho fandrik’ ama’o.
決不准他們住在你境內，免得引你得罪我，引你事奉他們的神：這為你是一種陷阱。」
