Eksodosy 22
1 Naho mampikametse añombe ndra ose t’indaty he alèta’e ke lentae’e, le hampañavaheñe añombe lime ty añombe raike naho ose efatse ty ose raike.
「人若偷牛或羊，無論是宰了，是賣了，他就要以五牛賠一牛，四羊賠一羊。
2 Naho zoeñe te mampipoñake ty mpampikametse ie trinabotraboke vaho navetrake, le tsy havahan-dio.
人若遇見賊挖窟窿，把賊打了，以至於死，就不能為他有流血的罪。
3 F’ie nanjiriha’ i àndroy le ho valeam-pate ty lio. Tsi-mete tsy avahañe, aa ie poi’e, le haletake hasolo i finao’ey.
若太陽已經出來，就為他有流血的罪。賊若被拿，總要賠還。若他一無所有，就要被賣，頂他所偷的物。
4 Aa naho tendrek’ am-pità’e ty nikamere’e, ke te añombe, ke borìke, he añondry: le havaha’e roe.
若他所偷的，或牛，或驢，或羊，仍在他手下存活，他就要加倍賠還。
5 Ie iandraza’ ondaty ty teteke ndra ty tanem-bahe naho adare’e ama’e o hare’eo vaho iandraza’e ty tonda’ondaty, le tsi-mete tsy avaha’e boak’an-tete’e ami’ty soa an-tete’e ao naho an-tanem-bahe’e ao.
「人若在田間或在葡萄園裏放牲畜，任憑牲畜上別人的田裏去吃，就必拿自己田間上好的和葡萄園上好的賠還。
6 Naho mirehetse naho mandakak’ an-drongoñe ty afo vaho mamorototo tsako navotry ndra mizorazora ke mampianto teteke, le toe havaha’ i namiañe i afoiy.
「若點火焚燒荊棘，以致將別人堆積的禾捆，站着的禾稼，或是田園，都燒盡了，那點火的必要賠還。
7 Naho andivà’ t’indaty an-drañetse ty drala ndra vara hahaja’e; aa ie kamereñe amy anjomba’ey, le havaha’ i nampikametsey roe t’ie oniñe.
「人若將銀錢或家具交付鄰舍看守，這物從那人的家被偷去，若把賊找到了，賊要加倍賠還；
8 Naho tsy oniñe ka i nampikametsey le hasese mb’an-jaka i tompo-trañoy handohiañe, hera ie ty nampijom-pitàñe am-baran-drañe’e ao.
若找不到賊，那家主必就近審判官，要看看他拿了原主的物件沒有。
9 Naho eo ty mifandietse ty ami’ ty añombe, he borìke, ke añondry, ke lamba, he inoñ’ inoñe nimotso, ie atao ty raike te aze, le songa hiatreke mpizaka; vaho hañavake in-droe amy rañe’ey i nafàm-pizakay.
「兩個人的案件，無論是為甚麼過犯，或是為牛，為驢，為羊，為衣裳，或是為甚麼失掉之物，有一人說：『這是我的』，兩造就要將案件稟告審判官，審判官定誰有罪，誰就要加倍賠還。
10 Aa naho atolo’ ondaty an-drañetse hambena’e ty borìke ndra añombe, ke añondry he ze hare, le ie mate, he fere, ke rinoak’ añe tsy nioni’ ondaty,
「人若將驢，或牛，或羊，或別的牲畜，交付鄰舍看守，牲畜或死，或受傷，或被趕去，無人看見，
11 le hanoeñe fanta am’ Iehovà, añivo iereo roe, te tsy nikamere’ i rañetsey ty hare’ indatiy naho ho no’ ty tompo’e i fantay vaho tsy hañavake re.
那看守的人要憑着耶和華起誓，手裏未曾拿鄰舍的物，本主就要罷休，看守的人不必賠還。
12 Fe naho nikamerañe i rahay le havaha’e amy tompo’ey.
牲畜若從看守的那裏被偷去，他就要賠還本主；
13 Naho nirimitem-biby, le tsi-mete tsy hendese’e i matey ho rendreke, fa tsy havaha’e i nijoy.
若被野獸撕碎，看守的要帶來當作證據，所撕的不必賠還。
14 Naho mìndran-draha an-drañetse t’indaty, he mianto ke te mate, ie tsi-ao-tompo, le havaha’ i mpìndrañey.
「人若向鄰舍借甚麼，所借的或受傷，或死，本主沒有同在一處，借的人總要賠還；
15 Fa naho eo tompo’e le tsy havahañe; naho nifondroeñe le avaha’ i fondroy.
若本主同在一處，他就不必賠還；若是雇的，也不必賠還，本是為雇價來的。」
16 Naho mañedre somondrara mboe tsy nifofoeñe t’indaty, ie miolots’ ama’e, le tsy mahay tsy engae’e ho valie’e.
「人若引誘沒有受聘的處女，與她行淫，他總要交出聘禮，娶她為妻。
17 Aa naho ifoneñan-drae’e tsy hanolotse aze, le tsi-mete tsy hondrohe’e ty fañengan-tsomondrara.
若女子的父親決不肯將女子給他，他就要按處女的聘禮，交出錢來。
18 Ko adoke ho veloñe ty mpamòreke.
「行邪術的女人，不可容她存活。
19 Ho vonoeñe ze misàhe biby.
「凡與獸淫合的，總要把他治死。
20 Havetrake ze manao soroñe amy ze atao ndrahare naho tsy am’ Iehovà avao.
「祭祀別神，不單單祭祀耶和華的，那人必要滅絕。
21 Ko mamorefore ty renetane ndra mamorekeke aze, amy te niambahiny an-tane Mitsraime añe ka nahareo.
「不可虧負寄居的，也不可欺壓他，因為你們在埃及地也作過寄居的。
22 Ko silofe’ areo ze atao vantotse ndra bode.
不可苦待寡婦和孤兒；
23 Aa ie helofe’o vaho mitoreo amako, le toe ho tsanoñeko ty fitoreo’ iareo;
若是苦待他們一點，他們向我一哀求，我總要聽他們的哀聲，
24 hisolebotse ty haboseko le ho zevoñeko fibara, le ho remavoiñe o vali’ areoo vaho ho bode o ana’ areoo.
並要發烈怒，用刀殺你們，使你們的妻子為寡婦，兒女為孤兒。
25 Naho ampisongoe’o ondatikoo ndra ami’ty rarake ama’o ao, ko manao mpampisongo ama’e, le ko angala’o ana’e.
「我民中有貧窮人與你同住，你若借錢給他，不可如放債的向他取利。
26 Ndra mbia ty andrambesa’o ho tsoake ty saro’ ondaty le abaliho aolo’ ty tsofots’ andro,
你即或拿鄰舍的衣服作當頭，必在日落以先歸還他；
27 hera izay avao ty fisafora’e naho ty filafin-tsandri’e te mirotse. Le ie mitoreo amako, hitsanon-dRaho fa mpiferenaiñe.
因他只有這一件當蓋頭，是他蓋身的衣服，若是沒有，他拿甚麼睡覺呢？他哀求我，我就應允，因為我是有恩惠的。
28 Ko onjirañe o mpizakao, le ko mamàtse ty mpifehe’ ondati’oo.
「不可毀謗上帝；也不可毀謗你百姓的官長。
29 Ko mihenekeneke tsy hibanabana ty lengom-boan-kavokaran-tete’o naho ty lengom-pipineha’o. Atoloro ahiko ty tañoloñoloña’o.
「你要從你莊稼中的穀和酒醡中滴出來的酒拿來獻上，不可遲延。 「你要將頭生的兒子歸給我。
30 Ano izay ka o añombe’oo naho o añondri’oo: ho fito andro an-drene’e re vaho atoloro ahiko ami’ty andro faha-valo.
你牛羊頭生的，也要這樣；七天當跟着母，第八天要歸給我。
31 Hondaty miavake amako nahareo; aa le ko kamae’ areo ze nofotse rinimitem-biby an-kivoke ey, fa ahifiho amo amboao.
「你們要在我面前為聖潔的人。因此，田間被野獸撕裂牲畜的肉，你們不可吃，要丟給狗吃。」
