Eksodosy 18
1 Aa naho jinanji’ i Iitrò mpisoro’ i Midiane, rafoza’ i Mosè, ze hene nanoen’ Añahare ho a i Mosè naho ho a ondati’e Israeleo vaho ty nampiengà’ Iehovà boake Mitsraime ao t’Israele,
摩西的岳父，米甸祭司葉忒羅，聽見上帝為摩西和上帝的百姓以色列所行的一切事，就是耶和華將以色列從埃及領出來的事，
2 le rinambe’ Iitrò t’i Tsiporàe, vali’ i Mosè, ie fa nampolie’e,
便帶着摩西的妻子西坡拉，就是摩西從前打發回去的，
3 naho i ana’e roe rey. I Geresòme ty añara’ ty raike (amy asa’e ty hoe: Fa niambahiny an-tanen’ ambahiny raho),
又帶着西坡拉的兩個兒子，一個名叫革舜，因為摩西說：「我在外邦作了寄居的」；
4 le natao’e Elièzere ka ty añara’ ty raike (fa hoe re, Nañimb’ahy t’i Andrianañaharen-draeko vaho rinomba’e ami’ty fibara’ i Parò.)
一個名叫以利以謝，因為他說：「我父親的上帝幫助了我，救我脫離法老的刀。」
5 Nimb’am-patrambey nitobea’ i Mosè marine’ i vohin’ Añaharey mb’eo t’Iitrò rafoza’ i Mosè naho i ana’ i Mosè rey vaho i vali’ey.
摩西的岳父葉忒羅帶着摩西的妻子和兩個兒子來到上帝的山，就是摩西在曠野安營的地方。
6 Nampañitrife’e amy Mosè ty hoe, Fa tsatok’ama’o iraho, Iitrò, rafoza’o, rekets’ i vali’oy naho i ana’o roe rey.
他對摩西說：「我是你岳父葉忒羅，帶着你的妻子和兩個兒子來到你這裏。」
7 Nimb’eo amy zao t’i Mosè nifanalaka amy rafoza’ey le nibokobokoa’e naho norofa’e naho nifañontane fanintsiñañe vaho nimoak’ an-kibohots’ ao.
摩西迎接他的岳父，向他下拜，與他親嘴，彼此問安，都進了帳棚。
8 Aa le hene natalili’ i Mosè aman-drafoza’e ty nanoe’ Iehovà amy Parò naho amo nte-Mitsraimeo ty amo ana’ Israeleo, le o fonga haoreañe nizo’ iareo amy lalañeio naho ty nandrombaha’ Iehovà.
摩西將耶和華為以色列的緣故向法老和埃及人所行的一切事，以及路上所遭遇的一切艱難，並耶和華怎樣搭救他們，都述說與他岳父聽。
9 Nahafale’ Iitrò ze hene hasoa nanoe’ Iehovà am’ Israele ie nihaha’e am-pita’ i Mitsraimeoy.
葉忒羅因耶和華待以色列的一切好處，就是拯救他們脫離埃及人的手，便甚歡喜。
10 Hoe t’Iitrò, Andriañeñe t’Iehovà nañaha anahareo am-pità’ i Mitsraime naho am-pità’ i Parò, ie namotsotse ondatio ambanem-pità’ i Mitsraime.
葉忒羅說：「耶和華是應當稱頌的；他救了你們脫離埃及人和法老的手，將這百姓從埃及人的手下救出來。
11 Apotako to henaneo te lombolombo ze atao ‘ndrahare iaby t’Iehovà, ami’ty nandrombaha’e amo nanotratsotrake iareoo.
我現今在埃及人向這百姓發狂傲的事上得知，耶和華比萬神都大。」
12 Aa le nañenga horoañe naho soroñe aman’ Añahare t’Iitrò rafoza’ i Mosè, le niheo mb’eo t’i Aharone reketse ze hene roandria’ Israele nitrao-pikama amy rafoza’ i Mosèy aolon’ Añahare.
摩西的岳父葉忒羅把燔祭和平安祭獻給上帝。亞倫和以色列的眾長老都來了，與摩西的岳父在上帝面前吃飯。
13 Ie loakandro, le niambesatse nizaka añivo’ ondatio t’i Mosè, le nijohañe aolo’ i Mosè ey ondaty iabio ami’ty maraindray pak’ amy harivay.
第二天，摩西坐着審判百姓，百姓從早到晚都站在摩西的左右。
14 Ie hene niisa’ i rafoza’ i Mosèy o nanoe’e am’ ondatioo le hoe ty asa’e, Inoñe ze o anoe’o am’ondatio? Inoñe ty iambesara’o, ihe avao, vaho mizorazora aolo’o ey ondaty iabio boak’ andro ampara’ te hariva?
摩西的岳父看見他向百姓所做的一切事，就說：「你向百姓做的是甚麼事呢？你為甚麼獨自坐着，眾百姓從早到晚都站在你的左右呢？」
15 Hoe t’i Mosè aman-drafoza’e, Amy te miheo mb’ amako mb’ etoa ondatio hañontane aman’ Añahare.
摩西對岳父說：「這是因百姓到我這裏來求問上帝。
16 Naho ie mifandietse le mb’ amako mb’etoy, hizakako añivo’ ty raike naho ty ila’e, le ampandrendrehako o fañèn’ Añahareo naho o Nafe’eo.
他們有事的時候就到我這裏來，我便在兩造之間施行審判；我又叫他們知道上帝的律例和法度。」
17 Hoe ty rafoza’ i Mosè ama’e, Tsy mete o anoe’oo.
摩西的岳父說：「你這做的不好。
18 Toe mamoza-batan-drehe, ihe naho ondaty ama’o retoañe, amy t’ie loho mavesatse ama’o, le tsy lefe’o toloñeñe, ihe raike.
你和這些百姓必都疲憊；因為這事太重，你獨自一人辦理不了。
19 Aa le haoño ty feoko, fa ho toroako, le hañimb’ azo t’i Andrianañahare! Solò añ’ atrefan’ Añahare ondatio, hanolora’o aman’ Añahare o fitoreo’ iareoo.
現在你要聽我的話。我為你出個主意，願上帝與你同在。你要替百姓到上帝面前，將案件奏告上帝；
20 Ianaro o fañèo naho i Hake vaho ampahafohino iareo ty lalan-kombàñe naho ze fitoroñañe hanoeñe.
又要將律例和法度教訓他們，指示他們當行的道，當做的事；
21 Le paiao ondaty mahimbañe añivo’ ondatio, mpañeveñe aman’ Añahare, ondaty vantañe, malaimbokañe; ajadoño hifehe indaty rezay ho mpamelek’ arivo naho mpinday zato naho mpiaolo limampolo vaho mpifehe-folo.
並要從百姓中揀選有才能的人，就是敬畏上帝、誠實無妄、恨不義之財的人，派他們作千夫長、百夫長、五十夫長、十夫長，管理百姓，
22 Le adono iareo hizaka ondatio nainai’e, ie amy zao hasese’ iareo mb’ama’o ze enta-mavesatse le o maivañivañeo ro ho tampahe’ iareo. Haivañe ama’o henane izay ie hindre hivave ama’o.
叫他們隨時審判百姓，大事都要呈到你這裏，小事他們自己可以審判。這樣，你就輕省些，他們也可以同當此任。
23 Naho anoe’o izay, vaho andilian’ Añahare azo, le ho lefe’o vaho himpoly mb’an-kiboho’ iareo am-panintsiñañe ondaty retoa.
你若這樣行，上帝也這樣吩咐你，你就能受得住，這百姓也都平平安安歸回他們的住處。」
24 Nihaoñe’ i Mosè i rafoza’ey vaho hene nihenefe’e i natoro’ey.
於是，摩西聽從他岳父的話，按着他所說的去行。
25 Jinobo’ i Mosè amo ana’ Israele iabio ty ondaty mahimbañe le nampifehe’e ondatio, ho mpamelek’ arivo naho mpifehe zato naho mpifehe limampolo vaho mpifehe folo.
摩西從以色列人中揀選了有才能的人，立他們為百姓的首領，作千夫長、百夫長、五十夫長、十夫長。
26 Le nizaka ondatio boak’ andro amy zao iereo naho nasese’ iareo amy Mosè ze zaka tsy nileo vaho nitampa’ iereo o raha maivañeo.
他們隨時審判百姓，有難斷的案件就呈到摩西那裏，但各樣小事他們自己審判。
27 Aa le tinata’ i Mosè i rafoza’ey ie nienga mb’an-tane’e añe.
此後，摩西讓他的岳父去，他就往本地去了。
