Eksodosy 14
1 Hoe ty nitsarae’ Iehovà amy Mosè,
從厄堂到紅海1. 上主訓示梅瑟說：「
2 Misaontsia amo ana’ Israeleo ty hibalike naho hitobe aolo’ i Pi-Hakiròte; añivo’ i Migdòle naho i riakey, tandrife i Baal’ Tsefone; eo ty hitobea’ areo marine i riakey.
你吩咐以色列子民轉回，在米革多耳及海之間的丕哈希洛特前，面對巴耳責豐安營，即在巴耳責豐之前，靠近海邊安營。
3 Le hatao’ i Parò te mikariokariok’ an-tamberen-tane ey avao ana’ Israeleo fa arikatoha’ i ratraratray.
如此，法朗必然以為以色列子民在國境內迷了路，曠野困住了他們。
4 Aa le ho gañeko ty arofo’ i Parò vaho hihoridaña’e. Fe hahazo engeñe amy Parò naho amo fonga lahindefo’eo iraho, le ho fohi’ o nte-Mitsraimeo te Izaho Iehovà. Aa le nanoe’ iereo izay.
我要使法郎心硬，在後面追趕他們，這樣我將在法郎和他全軍身上，大顯神能，使埃及人知道我是上主。」以色列子民就照樣作了。法郎追趕以列
5 Ie nampandrendreheñe i mpanjaka’ i Mitsraimey te nibotatsak’ añe ondatio, le nibalintoa am’ ondatio ty fivetsevetse’ i Parò naho o mpitoro’eo vaho hoe iereo, Inoñe i nanoentika namotsotse o ana’ Israeleo tsy hitoroñ’ antikañey?
有人報告埃及王說：那百姓逃走了。法郎和他的臣僕對那百姓變了心，說：「我們放走以色列人，不再給我們服役，這是作的什麼事﹖」
6 Aa le nampihentseñe’e i sarete’ey vaho nampindreza’e ondati’eo.
法郎遂命人準備他的車，親自率領兵士，
7 Ninday sarete enen-jato nijoboñen-dre vaho ze kila sarete’ i Mitsraime rekets’ o mpifehe’eo iaby.
還帶了六百輛精良戰車和埃及所有的戰車，每輛車上都有戰士駕駛。
8 Le nampientere’ Iehovà ty arofo’ i Parò mpanjaka’ i Mitsraime vaho nihoridañe’e o ana’ Israeleo, ie fa nienga am-pitañ’ abo o ana’Israeleo.
上主使埃及王法郎心硬，在後面追趕以色列子民；當以色列子民大膽前行的時候，
9 Nihoridañe’ o nte-Mitsraimeo amy ze hene soavala naho sarete’ i Parò, o mpiningi-tsoavalao naho o lahindefo’e iabio vaho nitrà’iareo nitobe marine’ i riakey iereo marine i Pi-Hakiròte tandrife i Baal’ Tsefone.
埃及人在後面追趕他們，法郎所有的車馬、騎士和步兵就在靠近丕哈希洛特，巴耳責豐對面，以色列子民安營的地方趕上了。
10 Ie nañarivo mb’eo t’i Parò, le nampiandra fihaino o ana’ Israeleo, le indroy, nionjoñe mb’am’ iereo o nte-Mitsraimeo. Vata’e nirevendreveñe iereo vaho nikoiak’ am’ Iehovà o ana’ Israeleo.
當法郎來近的時候，以色列子民舉目，看見埃及人趕來，都十分恐怖，向上主哀號，
11 Le nanao ty hoe amy Mosè, Ie tsy aman-kibory e Mitsraime ao hao ty nanesea’o anay mb’etoa hikoromak’ am-patrambey atoy? Ino o nanoa’o anaio, ihe nampiakatse anay amy Mitsraime!
也向梅瑟說：「你帶我們死在曠野裏，難道埃及沒有墳墓嗎﹖你為什麼這樣待我們，將我們從埃及出來﹖
12 Tsy zao hao ty vinola’ay ama’o e Mitsraime añe t’ie apoke hitoroñe o nte-Mitsraimeo? fe hàmake mitoroñe o nte-Mitsraimeo ta t’ie hivetrak’ an-jerezere tane atoy.
我們在埃及不是對你說過這話：不要擾亂我們，我們甘願服侍埃及人，服侍埃及人總比死在曠野裏還好啊! 」
13 Aa hoe t’i Mosè am’ondatio, Ko hembañe, mijadoña vaho isaho ty fandrombaha’ Iehovà hatoro’e anahareo anito, fa o nte-Mitsraime isa’ areo androany tsy ho isa’ areo kitro-katroke ka.
梅瑟向百姓說：「你們不要害怕，站著別動，觀看上主今天給你們施的救恩，因為你們所見的埃及人，永遠再見不到了。
14 Hialy ho anahareo t’Iehovà, aa le mianjiña.
上主必替你們作戰，你們應安靜等待。」過紅海
15 Le hoe t’Iehovà amy Mosè, Ino ty ikoiha’o ahy? Misaontsia amo ana’ Israeleo ty hionjom-b’eo.
上主向梅瑟說：「你為什麼向我哀號，吩咐以色列子民起營前行。
16 Le aonjono o kobai’oo vaho ahitio ambone’ o riakeo ty fità’o, le isalahao, hitsaha’ o ana’ Israeleo añivo’ o riakeo an-tane maike.
你舉起棍杖，把你的手伸到海上，分開海水，叫以色列子民在海中乾地上走過。
17 Inao, hampigañeko ty tro’ o nte-Mitsraimeo, ie hañorike, hahazoako engeñe amy Parò naho i valobohò’ey naho amo sarete’eo naho amo mpiningi-tsoavala’eo.
你看，我要使埃及人的心硬，在後面趕以色列子民；這樣我好叫法郎和他全軍，戰車和騎兵身上，大顯神能。
18 Ho fohi’ o nte-Mitsraimeo te izaho Iehovà, naho ahazoako engeñe amy t’i Parò naho o sarete’eo vaho o mpiningi-tsoavala’eo.
我向法郎，向他的戰車和騎兵大顯神能的時候，埃及人將會知道我是上主。」
19 Ie amy zao, nisitake i anjelin’ Añahare niaolo’ i tobe’ Israeleiy, nivike mb’ am-boli’ iareo ao. Toe nisitsitse boak’ aolo’ iareo i rahoñe nijoalay le nijohañe am-boho’e ao
在以色列大隊前面走的天主使者，就轉到他們的後面走，雲柱也從他們前面轉到他們後面停下，
20 nitsatoke añivo’ o lahindefo’ i Mitsraimeo naho i tobe’ Israeley; naho ninday ieñe mb’aroa i rahoñey fe nihazavae’e atoa i haleñey, soa tsy nifankarine amy haleñe iabiy ty raike mb’ami’ty ila’e.
即來到埃及軍營和以色列軍營中間；那一夜雲柱一面發黑，一面發光，這樣整夜軍隊彼此不能接近。
21 Aa le nahiti’ i Mosè ambone’ i riakey ty fità’e, le nampivevè’ Iehovà amy haleñe iabiy an-tiobey atiñanañe i riakey naho navali’e ho tane maike i riakey vaho nizara o ranoo,
梅瑟向海伸手，上主就用極強的東風，一夜之間把海颳退，使海底成為乾地。水分開以後，
22 le nijoñe amy riakey an-tane maike o ana’ Israeleo, ty rindrin-drano an-kavana’ iereo naho an-kavia’e.
以色列子民便在海中乾地上走過，水在他們左右好像牆壁。埃及人沉沒海中
23 Hinorida’ o nte-Mitsraimeo iereo, mb’an-teñateña’ i riakey, o soavala’ i Parò iabio, ze hene sarete’e naho o mpiningi-tsoavala’eo.
隨後埃及人也趕來，法郎所有的馬、戰車和騎兵，都跟著他們來到海中。
24 Ie amy fijilovañe marain-draiñey, le nijilove’ Iehovà boak’ amy afo nijoalay naho amy rahoñey ty valobohò’ i Mitsraime vaho navalitsikota’e i valobohò’ i Mitsraimey.
到了晨時末更，上主在火柱和雲柱上，窺探埃及軍隊，使埃及的軍隊混亂。
25 Nakatra’e o laron-tsarete’eo nanebatsebañe ty fionjona’ iareo vaho hoe ty asa’ o nte-Mitsraimeo, Antao hibioñe ami’ty lahara’ Israele! amy te mialy amy Mitsraime ho a iareo t’Iehovà.
又使他們的車輪脫落，難以行走，以致埃及人說：「我們由以色列逃走罷! 因為上主替他們作戰，攻擊埃及人。」
26 Le hoe t’Iehovà amy Mosè, Ahitio ambone’ i riakey ty fità’o hibaliha’ o ranoo amo nte-Mitsraimeo, amo sarete’eo vaho amo mpiningi-tsoavala’eo.
上主對梅瑟說：「向海伸出你的手，使水回流到埃及人、他們的戰車和騎兵身上。」
27 Nahiti’ i Mosè ambone’ i riakey amy zao ty fità’e le nimpoly amy fikararaha’e taoloy i riakey te nanjirike i àndroy. Nitriban-day ama’e o nte-Mitsraimeo fe navalitaboa’ Iehovà añivo’ i riakey.
到了天亮，梅瑟向海伸手，海水流回原處；埃及人迎著水逃跑的時候，上主將他們投入海中。
28 Nitabatroake mb’eo i ranoy nañàmpo o sareteo naho o mpiningitseo naho i valobohò’ i Parò nañorike o ana’ Israeleo mb’an-driake mb’eo iabiy, ie tsy nengan-tsehanga’e.
回流的水淹末了法郎的戰車、騎兵和跟著以色列子民來到海中的法郎軍隊，一個人也沒有留下。
29 Fe nitsake i riakey an-tane maike ka o ana’ Israeleo añivo i riakey amy te nirindriñe am’iereo i ranoy, ankavana’e naho ankavia’e eo.
但是以色列子民在海中乾地上走過去，水在他們左右好像牆壁。
30 Izay ty nandrombaha’ Iehovà am-pità’ o nte-Mitsraimeo t’Israele amy andro zay vaho niisa’ Israele nifitak’ añ’ olon-drano ey o fàten-te Mitsraimeo.
這樣上主在那一天從埃及人手中整救了以色列人。以色列人看見了埃及人的屍首浮在海邊上。
31 Nahaisake i hara’ elahin-kaozara’ Iehovà naboa’e amo nte-Mitsraimeoy t’Israele, le nañeveñe am’ Iehovà ondatio vaho niantoke amy Iehovà naho i Mosè mpitoro’ey.
以色列人見上主向埃及人顯示的大能，百姓都敬畏上主，信了上主和他的僕人梅瑟。
