Mpitoriteny 7
1 Ambone’ ty fahosotse sarotse ty tahinañe soa; naho ty androm-pihomahañe, ta ty andro nisamahañe.
名譽強如美好的膏油；人死的日子勝過人生的日子。
2 Hàmake t’ie mb’an-traño fandalàñe ta te mb’añ’anjomba fisabadidahañe, fa izay ty figadoña’ ze kila ondaty, ee te hapo’ ty veloñe an-tro’e ao izay.
往遭喪的家去， 強如往宴樂的家去； 因為死是眾人的結局， 活人也必將這事放在心上。
3 Ambone’ ty fiankahafañe ty haemberañe; fa mete ho fale ty arofo ndra te lonjetse ty laharañe.
憂愁強如喜笑； 因為面帶愁容，終必使心喜樂。
4 Añ-anjombam-pandalàñe ao ty arofo’ o mahihitseo, le an-trañom-piankahafañe ao ty tro’ o dagolao.
智慧人的心在遭喪之家； 愚昧人的心在快樂之家。
5 Hàmake t’ie mijanjiñe ty fañendaha’ ty mahihitse, ta te mitsanoñe ty sabo’ o mineñeo.
聽智慧人的責備， 強如聽愚昧人的歌唱。
6 Hambañe ami’ty fipipiham-patike ambane’ valàñe eo, ty fitohafa’ i dagola; hakoahañe ka izay.
愚昧人的笑聲， 好像鍋下燒荊棘的爆聲； 這也是虛空。
7 Toe mampinè’ ty mahihitse ty famorekekeañe, vaho mamorek’ arofo ty vokàñe.
勒索使智慧人變為愚妄； 賄賂能敗壞人的慧心。
8 Ambone’ ty fifotoran-draha ty figadoña’e, le ambone’ ty troke misenge ty arofo mahaliñe.
事情的終局強如事情的起頭； 存心忍耐的，勝過居心驕傲的。
9 Ko malisa ho viñetse añ’arofo irehe, amy te mimoneñe am-banian-dagola ao ty habosehañe.
你不要心裏急躁惱怒， 因為惱怒存在愚昧人的懷中。
10 Ko manao ty hoe, Ino ty nahasoa o andro taoloo te amo henanekeo? toe tsy aman-kihitse i ontane’o zay.
不要說： 先前的日子強過如今的日子， 是甚麼緣故呢？ 你這樣問，不是出於智慧。
11 Raha soa te mitraoke an-kihitse ty lova, toe tombo’ o mahaisake i androio.
智慧和產業並好， 而且見天日的人得智慧更為有益。
12 Manahake ty fañarova’ ty vara ty fañambena’ i hihitsey; fe ty hasoa’ o hilalao, arova’ i hihitsey ty fiai’ o manañ’ azeo.
因為智慧護庇人， 好像銀錢護庇人一樣。 惟獨智慧能保全智慧人的生命。 這就是知識的益處。
13 Haraharao ty fitoloñan’ Añahare; ia ty mahay mañity ty nimengoha’e.
你要察看上帝的作為； 因上帝使為曲的，誰能變為直呢？
14 Mifalea añ’andro vokatse, vaho mitsakorea añ’andron-kankàñe; songa nanoen’ Añahare itoy naho iroy, soa tsy ho oni’ ondaty ndra inoñ’ inoñe amo hanonjohy azeo.
遇亨通的日子你當喜樂；遭患難的日子你當思想；因為上帝使這兩樣並列，為的是叫人查不出身後有甚麼事。
15 Hene nitreako amo haveloko koakey; eo t’indaty vaño mihomak’ amy havantaña’ey, eo ka ty lo-tsereke mañalava andro amy haratia’ey.
有義人行義，反致滅亡；有惡人行惡，倒享長壽。這都是我在虛度之日中所見過的。
16 Ko loho vantañe; ko losore’o ty hihitse; Ino ty hampiantoa’o ty vata’o?
不要行義過分，也不要過於自逞智慧，何必自取敗亡呢？
17 Ko loho tsereheñe, naho ko manao gege; ino ty hivetraha’o aolo’ ty andro’o?
不要行惡過分，也不要為人愚昧，何必不到期而死呢？
18 Soa re te fahara’o iroy, vaho tsy asita’o itoy, fa horihe’ ty mañeveñe aman’ Añahare i roe rey.
你持守這個為美，那個也不要鬆手；因為敬畏上帝的人，必從這兩樣出來。
19 Mampaozatse ty mahihitse ambone’ ty mpifehe folo an-drova ao, ty hihitse.
智慧使有智慧的人比城中十個官長更有能力。
20 Fa toe tsitantane t’indaty vañoñe mitolon-kavantañañe le lia’e tsy mandilatse.
時常行善而不犯罪的義人，世上實在沒有。
21 Aa le ko loho haoñe’o ze fonga enta saontsieñe, tsy mone ho janji’o mamatse azo ty mpitoro’o;
人所說的一切話，你不要放在心上，恐怕聽見你的僕人咒詛你。
22 amy te beteke, fohi’ ty vata’o te ihe namatse ty ila’e.
因為你心裏知道，自己也曾屢次咒詛別人。
23 Fa hene nitsoheako an-kihitse, le hoe iraho: Ho paiako ty hihitse, fe nihànkañe amako.
我曾用智慧試驗這一切事；我說，要得智慧，智慧卻離我遠。
24 Tsietoitane añe naho miheotse o raha fa nifetsakeo, ia ty hahatendreke aze?
萬事之理，離我甚遠，而且最深，誰能測透呢？
25 Natoliko ty troko handrèndreke naho hitsikarake vaho hikodebe ty hihitse naho ty lengo’ o rahao, naho ty hahafohinako ty haratia’ ty hadagolàñe, vaho ty hanè’ o hagegeañeo;
我轉念，一心要知道，要考察，要尋求智慧和萬事的理由；又要知道邪惡為愚昧，愚昧為狂妄。
26 le nitreako te mafaitse te ami’ty havilasy ty rakemba amam-pandrike, ie harato ty tro’e, naho silisilim-pandrohizañe o taña’eo; hiponiora’ ty mahafale an’ Andrianañahare; fe ho tsepahe’e ty mpanan-tahiñe.
我得知有等婦人比死還苦：她的心是網羅，手是鎖鍊。凡蒙上帝喜悅的人必能躲避她；有罪的人卻被她纏住了。
27 Ingo, itoy ty nitreako, hoe ty mpañoke, ie tovoñañe ami’ty raha raike ty ila’e, hamoliliañ’ aze;
傳道者說：「看哪，一千男子中，我找到一個正直人，但眾女子中，沒有找到一個。」我將這事一一比較，要尋求其理，我心仍要尋找，卻未曾找到。
28 ie nitolom-pipay ty troko, fe mbe mboe tsy naharendreke; fa nahatrea ondaty raik’ ami’ty arivo iraho, fe tsy nahatrea rakemba raik’ amy rezay iaby.
29 Inao, te zao avao ty nitreako, te nanoen’ Añahare mahity t’indaty, f’ie mikitro-draha maro.
我所找到的只有一件，就是上帝造人原是正直，但他們尋出許多巧計。
