Mpitoriteny 5
1 Ambeno ty lia’o mb’añ’anjomban’ añahare mb’eo, harineo hijanjiñe’o, Hàmake izay ta te mañenga ty soro’ o seretseo, ie tsy apota’e te manao raty.
你往天主的殿裏去時，要小心邁步；你前去聽道，勝過愚人獻祭，因為他們只知作惡。
2 Ko meke am-palie, naho ko malisa an-tro’o ty hisaontsy ndra inoñe aman’ Añahare: fa an-dindiñe ao t’i Andrianañahare, ihe an-tane atoy, aa le anò tsy ampeampe o enta’oo.
你不要在天主前冒然開口，你的心也不要急於發言應許，因為天主在天上，你在地下，為此你說話應當簡單。
3 Mahavy nofy ty fimaneam-pitoloñañe; fe fohiñe ami’ty hamaron-tsaontsi’e ty feo’ i gegey.
因為夜夢由於事務繁雜，亂語出於多言。
4 Ihe mifanta aman’ Añahare, ko malaoñe hañavake; fa tsy ifalea’e ty dagola: ondroho i nifantà’oy.
你一向天主許願，就不可拖延償還，因為他不喜歡人怠慢；你許了願，就應速還；
5 Hàmake t’ie tsy mifanta, ta te mifanta tsy mañavake.
不許願好過許而不還。
6 Ko metè’o hañakeo azo ty vava’o; le ko manao amy Irakey te nilosotse: fa ino ty hiviñeran’ Añahare amy feo’oy, handrotsaha’e o satan-taña’oo?
不要放任你的口，使你陷於罪過，免得你在使者前說是「錯許了。」為何要天主因你這句話而發怒，破壞你手中的工作﹖
7 Fa hakafoahañe ty halàko nofy naho ty hamaro saontsy: mone mañeveña aman’Añahare.
多夢多虛幻，多言多糊塗；你要敬畏天主。
8 Ie isa’o ty famorekekeañe o rarakeo, naho ty fampitavanan-jo naho hatò ampariparitse añe, ko ilatsa’o: fa jilove’ i mpifelek’ azey ty mpifehe vaho ambone ka ty bei’iareo.
你若在某省看見欺壓窮人，違犯公道和正義的事，不必對此驚奇，因為高者之上還有更高者在上鑒察，而他們之上還有更高者。
9 Amy te itraofa’ iabikey ty tombo’ i taney: toe mitoroñe i mpanjakay i tetekey.
國家全面的利益，在乎有一位關心農業的君王。
10 Tsy mahaeneñe ty mpitea-vola ty vola; vaho ty mpikoko firegoregoañe t’ie miegoego: hakafoahañe ka izay.
愛錢的，錢不能使他滿足；愛財的，進益不能使他滿足：這也是空虛。
11 Ie mitobake ty havokarañe, maro ka o mampibotsek’ azeo: aa le ino ty tombo’e ho a i tompo’ey ta te ho sambae’e am-pihaino avao?
錢財增多，消費的人也隨之增多；財主除飽享眼福外，能有什麼益處﹖
12 Mamy ty firota’ ty mpifanehake, ndra te kede ty kamae’e ndra te bey: fe tsy apo’e hirotse ty havontsiña’ i mpañalealey.
工人不論吃多吃少，總睡得甘甜；飽食的富人，卻難於安眠。
13 Eo ty haratiañe manivontivoñe nitreako ambane’ i àndroy, te mijoy ty mpañefoefo o vara ahaja’eo.
我看見在太陽下有一件慘痛的事：財主積蓄財富，反而害了自己。
14 Ie nikapaike i varay, amy te navaridì’e ami’ty tsy vara, le nahatoly ana-dahy f’ie an-tañam-polo.
生意一次失敗，財產盡失：生了個兒子，手中一無所有。
15 Hambañe amy niboaha’e an-kovin-drene’ey, t’ie hiboridañe ka te himpoly, ndra loli’e tsy ho tintinem-pità’e amy fitromaha’ey.
他赤身出離母胎，也照樣赤身歸去；他勞力之所得，絲毫不能帶去。
16 Haratiañe manivontivoñe ka izay, te manahake ty nitolia’e ty himpolia’e: aa le ino ty tombo’ ty fitromahañe hahazoañe tioke?
這也是一件慘痛的事：他怎樣來，也怎樣去；他操勞追風，究有什麼益處；
17 Mikama añ’ieñe ao amo hene andro’eo, amy t’ie lako haemberañe naho hasilofañe vaho habosehañe.
況且他一生在黑暗中生活，遭受許多煩惱、疾病和悲憤的事。
18 Ingo, ty nitreako ho soa naho mañeva aze, t’ie mikama naho mitohoke vaho hifale ami’ty hasoa’ i tolon-draha itoloña’e ambane’ i àndroy amo andro tsy ampeampe iaiña’eo, o natolon’ Añahare azeo: fa izay ty anjara’e.
我所認為幸福美滿的事，是人在天主所賞的少數歲月內，有吃有喝，且享受他在太陽下一切勞碌所得的福樂，這原是他應得的一分。
19 Naho ondaty nitoloran’ Añahare vara naho hanaña le nimea’e lily hikama naho handrambe anjara, vaho hirebek’ amy nifanehafa’ey; toe falalàn’ Añahare izay.
的確，天主賞賜人財產和富裕，叫他能享用；能取得應有的一分，能享受勞碌所得的快樂，實是天主的恩賜。
20 Le tsy beteke haereñere’e o andro iveloma’eo, amy t’ie ampitoloñen’ Añahare an-kafalean-troke.
那麼，人就不甚顧慮人生歲月的短促，因為天主以喜樂充滿了他的心。
