< Mpitoriteny 10 >
1 Mampitrotrotse ty menam-pañemboke ty laletse mate; le mavesatse te ami’ty hihitse naho ty asiñe, ty hagegeañe kede.
死苍蝇使做香的膏油发出臭气; 这样,一点愚昧也能败坏智慧和尊荣。
2 Mitolike mb’an-kavàna ty arofo’ i mahihitsey, mb’ankavia ka ty tro’ i dagolay.
智慧人的心居右; 愚昧人的心居左。
3 Ndra te mijelanjelañe an-dalañe eo ty derendereñe, kanao po-hilala, aboa’e amy màroy ty hagegea’e.
并且愚昧人行路显出无知, 对众人说,他是愚昧人。
4 Naho miforoforo ama’o ty haviñera’ ty mpifehe, ko apo’o ty toe’o, amy te mañafa-tsirìka-mena ty hamora-fo.
掌权者的心若向你发怒, 不要离开你的本位, 因为柔和能免大过。
5 Eo ty haratiañe nitendrek’ahy ambane’ i àndroy, hoe lilatse aboa’ ty mpifehe.
我见日光之下有一件祸患, 似乎出于掌权的错误,
6 Onjoneñe mb’an-toetse ambone ty seretse maro, ie mitozoke ambane eo o mpañalealeo.
就是愚昧人立在高位; 富足人坐在低位。
7 Nahatrea ondevo miningi-tsoavala iraho, vaho ty ana-donake mañavelo an-tane eo hoe ondevo.
我见过仆人骑马, 王子像仆人在地上步行。
8 Mete hivariñe ama’e ao ty mihaly koboñe; naho mete hehere’ ty mereñe ze misorodidy kijoly.
挖陷坑的,自己必掉在其中; 拆墙垣的,必为蛇所咬。
9 Mete joie’ ty vato ty mihaly aze; le mete hizo fere ty mampitserake hatae.
凿开石头的,必受损伤; 劈开木头的,必遭危险。
10 Naho malomo ty viñe, ie tsy sioña’e ty lela’e, le añ’ozatse ambone ty ifanehafa’e; lombolombo’e ty hihitse mahatafetetse.
铁器钝了,若不将刃磨快,就必多费气力; 但得智慧指教,便有益处。
11 Ie hehere’ ty mereñe tsy nampipendreñeñe; le an-koheke i mpitroboy.
未行法术以先,蛇若咬人, 后行法术也是无益。
12 Matarike o entam-palie’ i mahihitseio, fe mampibotseke ty dagola o soñi’eo.
智慧人的口说出恩言; 愚昧人的嘴吞灭自己。
13 Mifototse an-kagegeañe o fivolam-bava’eo, naho migadon-ko haratian-dagola;
他口中的言语起头是愚昧; 他话的末尾是奸恶的狂妄。
14 mangaradadak’ avao ty minè. Tsy fohi’ ondatio ty ho zoeñe, ia ty mahatalily ama’e ty hanonjohy aze?
愚昧人多有言语, 人却不知将来有什么事; 他身后的事谁能告诉他呢?
15 Akore ty hamokora’ i dagolay amy fitromaha’ey, kanao tsy fohi’e ty homba’e mb’an-drova mb’eo.
凡愚昧人,他的劳碌使自己困乏, 因为连进城的路,他也不知道。
16 Hoy hoy ty ama’o, ry tane, naho ajaja ty mpanjaka’o vaho mpanao bedidake maraindray o ana-dona’oo!
邦国啊,你的王若是孩童, 你的群臣早晨宴乐, 你就有祸了!
17 Haha irehe ry tane, te roandriañe ty mpanjaka’o, vaho mikama ami’ty evae’e o ana-dona’oo hihaozara’e fa tsy ty himamoa’e!
邦国啊,你的王若是贵胄之子, 你的群臣按时吃喝, 为要补力,不为酒醉, 你就有福了!
18 Havotroañe ty mahakolemake tafo; tañañe ledra’e ty mahatsopatsopake traño.
因人懒惰,房顶塌下; 因人手懒,房屋滴漏。
19 Natao hampiankahake ty sabadidake; te hahafale fiay ty divay, vaho te hamale ze he’e ty drala.
设摆筵席是为喜笑。 酒能使人快活; 钱能叫万事应心。
20 tovo’e: Ko mamatse ty mpanjaka am-pitsakorea’o ao, naho ty mpiefoefo an-trañom-pandrea’o ao; ke hinday ty feo’o i voron-tiokey, hera haboele’ i amañ’elatsey i enta’oy.
你不可咒诅君王, 也不可心怀此念; 在你卧房也不可咒诅富户。 因为空中的鸟必传扬这声音, 有翅膀的也必述说这事。