Deotoronomia 9
1 Mijanjiña ry Israele! Fa hitsake Iardeney irehe te anito himoaha’o, ho tavane’o ty rofoko bey naho maozatse te ama’o, rova jabajaba, aman-kijoly miningoningo mb’ andikerañe ey;
以色列，請聽! 你今天就要過約但河，去征服比你強大的民族，廣大的城邑和高可摩天的要塞。
2 ondaty fatratse naho mijoalajoala o anan-te-Anakeo, toe fohi’o, vaho jinanji’o ty ama’e ty hoe, Ia ty mahafijohañe aolo’ o nte-Anakeo?
那高大的民族，即阿納克的子孫，是你所知道的，論到他們，你曾聽說過：「誰能抵抗阿納克的子孫﹖」
3 Aa le mahafohina anito te hiaolo azo hitsake mb’eo manahake ty afo mamorototo t’Iehovà Andrianañahare’o; ho rotsahe’e iereo vaho hampiambanè’e aolo’o eo, handroaha’o naho ho zamane’o aniany, amy nitsarae’ Iehovà ama’oy.
但你今天應該知道，上主你的天主要如吞滅的火，親自走在你前面，是他要消滅他們，是他要他們在你面前屈服；這樣你纔能將他們驅逐，使他們迅速毀滅，一如上主對你所說的。
4 Ie hasiotsio’ Iehovà Andrianañahare’o aolo’o eo, le ko manao añ’ arofo’o ao ty hoe, Ty havantañako ty nanesea’ Iehovà ahy himoneñako an-tane atoy, te mone ty halò-tsere’ o fifeheañeo ty nandroaha’ Iehovà iareo aolo’o mb’eo.
當上主你的天主將他們由你面前驅逐以後，你心中不要想：上主領我來佔領這地方，是因了我的義德。其實是因這些民族的罪惡，上主才將他們由你面前趕走。
5 Tsy ty havañona’o ndra ty havantañan’ arofo’o ty hionjona’o hitavañe ty tane’ iareo, te mone ty haratia’ o fifelehañe retiañe ty aniora’ Iehovà Andrianañahare’o iareo aolo’o eo hañenefa’ Iehovà i nitsara’e am-panta aman-droae’oy, amy Avrahame, Ietsàke vaho Iakobe.
你能去佔領他們的土地，並不是因了你的義德，也不是因了你心地正直，而實是因這些民族的罪惡，上主你的天主纔將他們由你面前趕走；同時也是為實踐上主向你祖先亞巴郎、依撒格和雅各伯起誓所許的諾言。
6 Mahafohina te tsy ty hamarentane’o ty anolora’ Iehovà Andrianañahare’o ama’o ty tane fiaintane toy hitavana’o, ihe foko gan-katoke.
由此可知，上主你的天主，把這肥美的土地賜給你作產業，並不是因了你的義德，因為你原是一個執拗的民族。
7 Tiahio, le ko haliño ty nampiviñera’o Iehovà Andrianañahare’o am-patrambey añe; toe niola am’ Iehovà nahareo mifototse amy andro niavota’o an-tane Mitsraimey am-para’ te nipok’atoy.
你當記念不忘：你在曠野裏怎樣激怒了上主你的天主。自從你由埃及地出來的那天起，直到你們來到這地方，你們常是反抗上主。
8 Mbore nampiviñere’ areo e Korebe añe t’Iehovà, le akore ty haviñera’ Iehovà ama’ areo kanao ho zinama’e.
你們在曷勒布激怒了上主，致使上主對你們發怒，幾乎將你們消滅。
9 Izaho niañambone’ i vohitsey handrambe i ravem-bato rey, i ravem-batom-pañina nanoe’ Iehovà ho anahareoy, ie nitambatse am-bohitse ey efa-polo andro naho efa-polo haleñe, tsy nihinan-kane tsy ninon-drano.
那時我上了山，要接受石版，就是上主與你們結約的石版，我在山上住了四十天四十夜，不吃不喝；
10 Le natolo’ Iehovà ahy i ravem-bato roe sinokin-drambom-pitàn’ Añahare rey; ama’e eo ze hene tsara nitsarae’ Iehovà ama’ areo boak’ añ’ afo ao amy vohitsey añ’ andro’ i valobohòkey.
上主交給了我兩塊天主用手指寫上字的石版。上面所寫的，是上主於集會之日，在山上由火中對你們所說的一切話。
11 Ie nimodo i efapolo andro naho efa-polo haleñe rey le natolo’ Iehovà ahiko i ravem-bato roe rey, i ravem-pañina rey.
過了四十天四十夜，天主交給了我那兩塊石版、即約版，
12 Le hoe t’Iehovà amako, Miongaha, naho mizotsoa mb’eo masìka amy te nameta vatañe ondaty nente’o boake Mitsraimeo, nitsile aniany amy lalañe liniliko am’iareo horiheñey, nampitranake saren-draha.
然後對我說：「起來，趕快下去，因為你由埃及領出來的人民已敗壞了，他們很快就離棄了我給他們指定的道路，為自己鑄造了偶像。」
13 Mbore nitsara amako t’Iehovà, ami’ty hoe, Fa nitreako ondaty retiañe, toe gan-katoke ondatio.
上主又對我說：「我看這民族，確是一個執拗的民族。
14 Apoho habaibaiko iareo le ho fòrako ambanen-dikerañe ao ty tahina’ iareo vaho hanoeko foko maozatse irehe, ho jabajaba te am’ iereo.
你且由著我罷! 我要消滅他們，由天下抹去他們的名字；我要使你成為一個比他們更大更多的民族。」
15 Aa le nitolike iraho nizotso amy vohitsey ie nisolebotse iaby i vohitsey; an-tañako roe i ravem-pañina roe rey.
我於是轉身從冒火的山上下來，手中拿著兩塊約版。
16 Le nitreako t’ie vata’e nanao hakeo am’ Iehovà Andrianañahare’ areo amy nampitranaha’ areo sare baniay; nalisa nandifik’ amy lalañe nandilia’ Iehovày.
我一看見你們鑄造了牛犢，犯罪背叛了上主你們的天主，迅速離棄了上主給你們指定的道路，
17 Nivontitireko amy zao i rave’e roe rey le naretsako boak’ an-tañako roe vaho nivolentsañe añatrefam-pihaino’ areo.
我就把那兩塊石版，由我手中扔下去，在你們眼前摔得粉碎。
18 Nibabok’ añatrefa’ Iehovà amy zao iraho, manahake i teoy, efapolo andro naho efa-polo haleñe, tsy nihinan-kane tsy ninon-drano ty amo hakeo nanoe’ areo iabio naho nanao haratiañe añatrefa’ Iehovà hampiviñetse aze.
為了你們所犯的一切罪過，作了上主眼中視為惡的事，使他惱怒，我就像上次一樣俯伏在上主面前，四十天四十夜不吃不喝。
19 Fa nihemban-draho ami’ty filoroloron-kaviñera’ Iehovà ama’ areo hera harotsa’e, fe nañaoñ’ ahy henane zay ka t’Iehovà.
因為上主對你們大發忿怒，要消滅你們，我實在恐懼不安；但上主這次又俯聽了我。
20 Akore ty haviñera’ Iehovà amy Aharone kanao ho nañohofa’e loza, fe nihalaliako ka henane zay.
同樣，上主對亞郎也大發忿怒，要消滅他；那時我也為亞郎祈求過。
21 Rinambeko amy zao ty tahi’ areo, i bania maleotse natrana’ areoy, le finorototoko añ’afo ao naho dinemodemoko naho linisako ho bo’e, eka ndra pilipito’e ampara’ te ni-deboke vaho nahifiko amy torahañe mikararake boak’ am-bohitsey i lembo’ey.
我把你們犯罪所鑄造的牛犢，放在火裏燒了；然後搗碎，磨成細末，將細末拋在由山上流下來的溪水內。
22 Mbore nampiviñere’ areo t’Iehovà e Taberà naho e Masà, naho e Kibrote-hatavà añe.
以後，你們在塔貝辣、瑪撒、克貝洛特阿塔瓦又激怒了上主。
23 Le ie nirahe’ Iehovà mb’e Kadese-barnea mb’eo ami’ty hoe, Mionjona, tavano i tane natoloko anahareoy, le niola amy nandilia’ Iehovà Andrianañahare’ areoy, tsy niantoke vaho tsy nijanjiñe i fiarañanaña’ey.
當上主命你們由卡德士巴爾乃亞起程，說：「你們上去佔領我賜給你們的地方。」你們又違背了上主你們天主的命令，沒有信賴他，也沒有聽他的命。
24 Toe fa zineha’ areo t’Iehovà amo hene andro nahafohinako anahareoo.
自從我認識你們那天起，你們常是背叛上主。
25 Aa le handro am-pohatse ty nibabohako añatrefa’ Iehovà, efa-polo andro naho efa-polo haleñe ty nibabohako amy tsinara’ Iehovày t’ie hanjamañe anahareo,
因為上主決意要消滅你們，我就四十天四十夜俯伏在上主面前，
26 aa le nihalaly am’ Iehovà iraho nanao ty hoe, Ry Talè Iehovà, ko ampikoromahe’o ondati’oo—o lova’oo, o nijebañe’o ami’ty hajabahina’o, ie nampiengà’o i Mitsraime am-pitàñe maozatseo.
哀求上主說：吾主上主! 不要消滅你的百姓，你的產業，因為是你以大能救出來的，是你以強力的手由埃及領出來的，
27 Tiahio i mpitoro’o rey, i Avrahame, Ietsàke, naho Iakobe, le ko haoñe’o ty fanjehara’ ondatio, ty halò-tsere’ iareo naho o hakeo’ iareoo,
求你記念你的僕人亞巴郎、依撒格和雅各伯，別看這民族的頑固、邪惡和罪過，
28 tsy mone hanao ty hoe i tane’ nampiengà’o anaiy: Kanao tsy nahafanese iareo mb’an-tane nampitamae’e añe t’Iehovà, mbore ami’ty fihejea’e, le nasese’e am-patrambey ao hikoromake;
免得你領我們出來的那地方的人說：這是由於上主不能領他們進入所許給他們的地方，又由於恨他們纔領他們出來，叫他們死在曠野。
29 f’ie ondati’o naho lova’o, o nampiengà’o an-kaozara’o ra’elahy vaho am-pità’o natora-kitsio.
他們畢竟是你的百姓，是你的產業，是你以大能和伸開的手臂領出來的。
