Deotoronomia 5

1 Kinoi’ i Mosè t’Israele iaby, le nanoe’e ty hoe: Janjiño ry Israele, o fañè naho fepètse taroñeko an-dravembia’ areo androanio: le ianaro naho itomiro vaho anò.

梅瑟召集了全以色列人，對他們說：「請聽我今日向你們耳中所宣示的法令和規則，務要學習遵行。

2 Nifañina a­mantika e Korebe añe t’Iehovà Andria­nañaharen-tika;

上主我們的天主在曷勒布與我們立了約。

3 tsy o roaen-tikañeo ty nifañina’ Iehovà fa itika, eka itikañe, itika veloñ’ etoañe henanekeo.

上主並不是與我們的祖先立了這約，而是與我們今日在這裏尚生存的眾人。

4 Nifanaontsy am-piatrefan-daharañe ama’ areo t’Iehovà boak’ am-bohitse ey; hirik’ amy afoy ao,

上主在山上，從火中面對面地與你們談過話。

5 (Nijohañe añivo’ Iehovà naho inahareo iraho henane zay hampalangesako ama’ areo ty tsara’ Iehovà, ie nañembañe anahareo i afoy vaho tsy nete nion­jom-b’ amy vohitsey mb’eo) nanao ty hoe:

那時我站在上主和你們中間，給你們傳達上主的話，因為你們一見火便害了怕，沒有上到山上去。上主說：「

6 Izaho Iehovà Andrianañahare’o nampienga azo an-tane Mitsraime añe boak’ an-trañom-pañondevozañe ao.

我是上主，你的天主，我曾領你離開埃及地，那為奴之家，

7 Tsy ho aman-drahare ila’e irehe naho tsy Izaho avao.

除我以外，你不可有別的神。

8 Ko mitsene samposampon-draha, ndra saren’ inoñ’ inoñe andikerañe ao, ndra an-tane ambane’e atoy, ndra an-drano ambane’ ty tane toy ao.

你不可為自己雕刻偶像，或製造任何上天下地，或地下水中所有各物的形像。

9 Ko ibokobokoa’o ndra italahoa’o; fa Izaho Iehovà Andrianañahare’o ro Andrianañahare Mpamarahy, mandilo anake ami’ty hakeon-droae’e pak’an-tariratse faharoe naho fahatelo’ o malaiñ’ ahio,

你不可叩拜，也不可事奉這樣的偶像，因為我上主，你的天主是忌邪的天主。對於恨我的人，我必在子孫身上追罰他們祖先的罪惡，直到第三代，第四代；

10 f’ie manolotse fikokoa-migahiñe pak’an-tariratse faharivo’ o mikoko ahy vaho miambeñe o lilikoo.

對於愛我，守我誡命的人，我對他們施行仁慈，直到千代。

11 Ko vaveñe tsy vente’e ty tahina’ Iehovà Andrianañahare’o, fa tsy havotso’ Iehovà ze mañamaivañe i tahina’ey.

你不可妄呼上主，你天主的名，因為上主決不放過妄呼他名的人。

12 Ambeno ty andro Sabotse hampiavahañ’ aze, ami’ty nandilia’ Iehovà Andrianañahare’o azo.

當照上主，你的天主吩咐的，遵守安息日，奉為聖日。

13 Eneñ’ andro ty hanoe’o ze hene tolon-draha’o.

六天你當勞作，做你一切工作；

14 Fe andro Fitofa’ Iehovà Andria­naña­hare’o ty andro faha-fito; ko mifanehak’ ama’e, ndra ihe ndra ty ana-dahi’o ndra ty anak’ ampela’o ndra ty ondevo’o lahy ndra ampela, ndra ty añombe’o ndra ty bo­rìke’o ndra inoñ’ ino­ñe amo hare’oo ndra o renetane mpimo­neñe an-drova’oo, soa te songa hitofa ka ondevo-lahy naho ampela’oo.

第七天是上主你天主的安息日，你和你的子女、僕婢、牛驢、你所有的牲畜，以及住在你城內的外方人，都不應做任何工作，好使你的僕婢能和你一樣獲得安息。

15 Tiahio t’ie niondevo an-tane Mitsraime añe le nampiengà’ Iehovà Andria­naña­hare’o an-dela-pitàñe maozatse naho am-pitàñe nato­ra-kitsi’e; aa le linili’ Iehovà Andria­nañahare’o te hambena’o ty andro Sabotse.

你應記得：你在埃及地也曾做過奴隸，上主你的天主以大能的手和伸展的臂，將你從那裏領出來；為此，上主你的天主吩咐你守安息日。

16 Iasio ty rae’o naho i rene’o, ami’ty nandilia’ Iehovà Andrianañahare’o azo, soa t’ie ho lava-andro naho ho soa tahy an-tane atolo’ Iehovà Andrianañahare’o azo.

應照上主你的天主吩咐你的，孝敬你的父母，好使你能享高壽，並在上主你的天主賜給你的土地內，獲享幸福。

17 Ko mañoho-doza.

不可殺人。

18 Ko mangala-bali’ ondaty,

不可姦淫。

19 Ko mampikametse,

不可偷盜。

20 Ko mitalily vilañe ondaty,

不可作假見證害你的近人。

21 Ko mihañe ty vali’ ondaty, le ko mitsikirìke ty anjomban-drañe’o ndra ty tete’e ndra ty ondevo’e lahy ndra ampela ndra ty vosi’e ndra ty borìke’e ndra inoñ’inoñe a ondatio.

不可貪戀你近人的妻子；不可貪圖你近人的房屋、田地、僕婢、牛驢，以及屬於你近人的一切事物。」

22 Nipazahe’ Iehovà ami’ty valobohò’ areo hirik’ am-bohitse ey boak’añ’afo ao naho amy rahoñey naho amy hamoromoroñañey, am-piarañanañañe abo i tsaray vaho tsy nitovoñañe. Pinate’e an-dravem-bato roe izay, vaho natolo’e ahiko.

這是上主在山上，由火中，由濃雲黑暗裏，大聲對你們會眾所說的話，再沒有加添什麼；並將這些話寫在兩塊石版上，交給了我。

23 Le nahajanjiñe i fiarañanañañe boak’ an-kamoromoroñañey nahareo, ie niforehete’ ty afo i vohitsey, le nañarine ahy ze hene talèm-pifokoa’ areo naho o androanavi’ areoo;

當山上火燄四射，你們聽到由黑暗中發出來的聲音時，你們各支派的首領和長老，都來到我跟前，

24 le hoe ty asa’ areo, Ingo te naboa’ Iehovà Andrianañaharentika amantika ty enge’e naho ty hajabahina’e le jinanjintika i fiara­ñanaña’ey boak’ amy afoy ao, naho nionintika henane zay te toe mitsara ama’ ondaty t’i Andria­naña­hare vaho mitambeloñe iereo.

說：「看，上主我們的天主，使我們看見了他的榮耀和偉大，我們也聽見了他由火中發出的聲音；今日我們見了天主與人說話，而人還能生存!

25 Ie amy zao ino ty hivetraha’ay avao? Toe hamorototo anay o afo jaba­jabao naho mbe hijanjiñe ty fiarañanaña’ Iehovà Andrianañaharentika, le vata’e hikoromake.

現在，我們為什麼要冒死，為這大火所吞滅﹖如果我們繼續聽上主我們天主的聲音，我們必死無疑。

26 Fa ia amy ze hene atao nofotse ty nahajanjiñe ty fiarañanañan’ Andrianañahare veloñe boak’ añ’afo ao, manahake i nijanjiñen-tikañey vaho mbe nahatam­beloñe?

因為凡有血肉的人，有誰如我們一樣，聽到永生的天主由火中說話的聲音，而仍能生存呢﹖

27 Miharinea mb’eo irehe, le janjiño ze hene tsarae’ Iehovà Andria­nañaharentika. Le fonga taroño ama’ay ze nitsara’ Iehovà Andrianañaharentika ama’o, le hijanjiñe vaho hanoe’ay.

請你近前去，聆聽上主我們的天主所說的一切；然後你將上主我們的天主對你所說的話，轉告給我們；我們必聽從，也必遵行。」

28 Jinanji’ Iehovà o fisaontsi’ areoo, i nisaontsia’ areo amakoy, le hoe t’Iehovà amako: Fa tsinanoko o entañe sinaontsi’ ondatio ama’oo; le soa-fehe iaby o saontsi’ iareoo.

你們對我所說的話，上主聽見了；遂對我說：「我聽見了這人民對你所說的話；他們所說的都對。

29 Ee te nanao hoe zao nainai’e ty arofo’iareo t’ie nañeveñe amako, naho nañambeñe o nandiliako iabio, soa te hanintsiñe nainai’e iereo naho o amori’iareoo.

惟願他們常存這樣的心思，敬畏我，遵行我的一切誡命，好使他們和他們的子孫永享幸福。

30 Akia arè, isaontsio himpolia’ iareo mb’an-kiboho’ iareo mb’eo.

你去對他們說：你們回到你們的帳幕內去。

31 F’ihe, mijohaña marine ahy atoy le ho taroñeko ama’o ze hene Lily, naho fañè naho fepètse, hañòha’o iareo hañorike irezay an-tane atoloko iareo ho fanañañe añe.

但是，你應留在我這裏，我要將一切誡命。法令和規則訓示你，你再教訓他們，好叫他們在我賜給他們作為產業的地上遵行。」

32 Aa asoao te hanoe’ areo ze andilia’ Iehovà Andrianañahare’ areo, tsy hiotake mb’am-pitàn-kavana ndra havia,

所以你們應完全照上主你們的天主所吩咐你們的行事，不可偏右偏左。

33 fe horihe’ areo aman-kahiti’e ze hene lala linili’ Iehovà Andrianañahare’ areo, soa t’ie ho veloñe naho ho tahie’e vaho ho lava haveloñe an-tane fanaña’ areo atoy.

在一切事上，只應履行上主你們的天主給你們指定的道路，好使你們在你們要去佔領的地方，得以生存、興盛、長壽。