< Deotoronomia 30 >
1 Aa naho fa nifetsak’ ama’o i he’e rezay, ty tata naho ty fatse napoko añatrefa’o, naho ho tiahi’o an-troke ao, amo hene tane nandroaha’ Iehovà Andrianañahare’o azoo,
幾時這一切事,就是我在你面前提出的祝福和詛咒,來到你身上,而你在上主你的天主驅逐你去的異族中,回心轉意,
2 naho ie mimpoly mb’ am’ Iehovà Andrianañahare’o, vaho horihe’o i fiarañanaña’ey, o raha iaby lilieko azo androanio, ihe naho o keleia’oo, an-kaampon’ arofo vaho an-kaliforam-pañova,
你和你的子孫全心全靈歸向上主你的天主,全照我今天吩咐你的,聽從他的話,
3 le hafote’ Iehovà Andrianañahare’o ama’o i fandrohizañey ho fitretrezañe, le hibalike hanontoñe azo amo rofoko iaby nampiparaitahe’ Iehovà Andrianañahare’oo.
那麼,上主你的天主必轉變你的命運,憐憫你;上主你的天主必從分散你去的各民族中,再召集你回來;
4 Aa ndra te naronje mb’am-para’ o likerañeo añe ty ila’o, le hirik’ añe ty hangala’ Iehovà Andrianañahare’o azo;
即便被放逐的人遠在天涯,上主你的天主也要從那裏召回,將你從那裏領回來。
5 naho hindese’ Iehovà Andrianañahare’o mb’an-tane tinavan-droae’o mb’eo le ho lovae’o, naho ho soae’e, vaho hampanaranàhe’e mandikoatse o roae’oo.
上主你的天主必領你進入你祖先所佔領的土地,叫你再佔領;也必使你比你的祖先更幸福,更眾多。
6 Le ho savare’ Iehovà Andrianañahare’o ty arofo’o naho ty arofo’ o tiri’oo, hikokoa’o t’Iehovà Andrianañahare’o an-kaampon’ arofo’o naho an-kaliforam-pañova’o soa te ho velon-drehe.
那時,上主你的天主必在你的心上,和你後裔的心上行割損,叫你全心全靈愛慕上主你的天主,使你得以生存。
7 Le hafetsa’ Iehovà Andrianañahare’o amo rafelahi’oo naho amo malaim-bintañe azoo vaho amo nanao sarererak’ azoo o fatse iaby retiañe.
上主你的天主必將這一切詛咒,加在迫害你的仇人和敵人身上。
8 Le hibalike irehe vaho ho haoñe’o ty fiarañanaña’ Iehovà, le hene horihe’o o tsara lilieko azo androanio.
從此,你必再聽從上主的話,遵行我今天吩咐你的一切誡命。
9 Le hampiraoraoe’ Iehovà Andrianañahare’o amy ze fitoloñam-pità’o iaby, ami’ ty tirim-pañòva’o, naho ami’ ty fanaranaha’ o añombe’oo naho ami’ty voka’ ty tane’o, ho ami’ty hasoa; amy te hirebeha’ Iehovà indraike manahake ty nandia’e taroba amo roae’o;
上主你的天主必使你做的一切事,你身所生的、牲畜所出的、田地所產的,都順利興旺,因為上主要再喜歡你,使你享福,如他以前喜歡你的祖先一樣,
10 naho toe tsendreñe’o ty fiarañanaña’ Iehovà Andrianañahare’o, hañambeñe o lili’e naho fañè’e sinokitse ami’ty boke Hake toio, hitolike am’Iehovà Andrianañahare’o an-kaampon’arofo’o vaho an-kaliforam-pañova’o.
只要你聽從上主你天主的話,謹守這法律書上所記載的誡命和法令;只要你全心全靈回頭,歸向上主你的天主。
11 Le tsy loho sarotse, tsy lavitse’ añe, ty lily lilieko azo androany.
其實,我今天吩咐你的這誡命,為你並不太難,也不是達不到的。
12 Ie tsy andikerañe añe hanoa’o ty hoe: Ia ty hionjoñe mb’andindim-b’eo hangalak’ aze ho antika, hijanjiñan-tika, hambenan-tika?
這誡命不在天上,以致你能說:「誰能為我們上到天上,給我們取下,使我們聽了好能遵行呢﹖」
13 Toe tsy alafe’ i riakey añe te hanoe’o ty hoe, Ia ty hitsake i riakey hangalak’ aze ho antika, hijanjiñan-tika hañorihan-tika?
也不在海外,以致你能說:「誰能為我們渡到海外,給我們取來,使我們聽了好能遵行呢﹖」
14 Fe marine azo i tsaray, am-palie’o, naho añ’arofo’o, hañoriha’o aze.
其實,這話離你很近,就在你口裏,就在你心裏,使你遵行。
15 Ingo apoko añatrefa’o androany ty haveloñe naho ty hasoa, ty fihomahañe vaho ty hankàñe.
你看,我今天將生命與幸福,死亡與災禍,都擺在你面前,
16 Ami’ty andiliako azo androany ty hikokoa’o t’Iehovà Andrianañahare’o: ty hañaveloa’o o lala’eo, ty hambena’o o lili’eo naho o fañè’eo naho o fepe’eo, soa t’ie ho veloñe naho hanaranake vaho hitahy azo amy tane andena’o ho tavane’oy t’Iehovà Andrianañahare’o.
如果你遵行我今天吩咐你的,上主你天主的誡命:愛慕上主你的天主,履行他的道路,謹守他的誡命、法令和規定,你必能生活繁榮,上主你的天主在要去佔領的地上,必要祝福你。
17 Fa naho mitolike ty arofo’o tsy hijanjiñe, ie hisitake hitalaho amo ndrahare ila’eo, hitoroñe iereo;
但是,如果你心中叛離,不願聽從,被人引去敬拜事奉其他的神,
18 le taroñeko ama’o androany t’ie toe hihomake, tsy ho lava-haveloñe amy tane itsaha’o Iardeney hionjona’o mb’eo hitavana’o azey.
我今天警告你們:你們必要滅亡,在你渡過約但河去佔領的土地上,決不能久存。
19 Aa le koiheko henaneo te ho valolombeloñe hanisý anahareo i likerañey naho ty tane toy naho apoko añatrefa’ areo ty haveloñe naho ty fihomahañe, ty tata naho ty fatse; aa le joboño ty haveloñe, soa te ho velon-drehe naho o tarira’oo;
我今天指著天地向你們作證:我已將生命與死亡,祝福與詛咒,都擺在你面前;你要選擇生命,為叫你和你的後裔得以生存;
20 kokò t’Iehovà Andrianañahare’o, tsatsiho i fiarañanaña’ey, hipiteha’o, fa izay ro havelo’o naho halava-havelo’o, soa te himoneña’o i tane nifantà’ Iehovà aman-droae’o, amy Avrahame naho Ietsàke vaho Iakobe, hatolo’e iareoy.
你應愛慕上主你的天主,聽從他的話,完全依賴他;因為這樣你纔能生活,纔能久存,纔能住在上主向你的祖先亞巴郎、依撒格和雅各伯誓許要給他們的土地上。