Deotoronomia 23
1 Tsy hiheo am-pivori’ Iehovà ty aman-tabiry dinemoke ndra filahiañe nianto.
凡外腎受傷或被閹割的人，不得進入上主的集會。
2 Tsy hitraok’ ami’ty fivori’ Iehovà ty anak’ amontoñe; tsy hizilik’ am-pivori’ Iehovà ao re pak’an-tarira’e faha folo.
私生子不得進入上主的集會；他的後代即便到了第十代，也不得進入上主的集會。
3 Tsy himoak’ am-pivori’ Iehovà ao t’i nte-Amone ndra t’i nte-Moabe; tsy hizilik’ am-pivori’ Iehovà ao re pak’ an-tarira’e faha folo,
阿孟人和摩阿布人不得進入上主的集會；他們的後代，即便到第十代，也永不得進入上主的集會；
4 amy t’ie tsy nanalaka anahareo ninday mahakama naho rano amy lalañe niakara’ areo i Mitsraimey; mbore tinambe’ iereo ty ama’o i Balame ana’ i Beore nte-Petore boak’ arame-Naharaime hañozoñe azo.
因為當你們出離埃及時，他們沒有帶食物和水，在路上前來迎接你們；又因他們從美索不達米亞的培托爾，雇了貝熬爾的兒子巴郎來咒罵你；
5 Fe tsy nihaoñe’ Iehovà Andrianañahare’o t’i Balame; le nafote’ Iehovà Andrianañahare’o ho tata ama’o o ozoñeo ami’ty fikokoa’ Iehovà Andrianañahare’o azo.
但是上主你的天主不但不願聽從巴郎，上主你的天主反而將咒罵變為你的祝福，因為上主你的天主愛你。
6 Tsy hipaia’o fañanintsiñe, ndra firaoraoañe, amo fonga andro’oo.
你一生永遠不要為他們謀安寧和幸福。
7 Tsy ho heje’o ty nte-Edome fa rahalahi’o; le tsy ho heje’o ty nte-Mitsraime fa nirenetàne an-tane’e ao.
你不可憎恨厄東人，因為他是你的兄弟；也不可憎恨埃及人，因為你曾在他們國內做過僑民。
8 Mete mitraok’ am-pivori’ Iehovà ao o anake nasama’ iereoo ami’ty tarira’e faha telo.
他們所生的子孫到了第三代，即能進入上主的集會。
9 Ie mionjoñe mb’eo am-pirimboñan-dahin-defoñe hiatreatre an-drafelahi’o, le ifoneño ze atao haratiañe.
幾時你出征紮營，攻打你的仇敵，應避免一切惡事。
10 Aa naho ama’ areo ao t’indaty tsy malio ty amy fiorihan-kaleñey, le hiavotse i tobey re, vaho tsy himoak’ amy tobey ao;
你中間如有人夜間夢遺，即成為不潔，應走出營外，不可進入營內；
11 ie miroñe ty andro le hiandro re vaho hizilik’ an-tobe ao te motak’andro.
傍晚時，應用水洗澡，日落時，才能進營。
12 Le tsy mete tsy amam-piveñañe alafe’ i tobey irehe hiamontoña’o;
在營外應有廁所，你應去那裏便溺。
13 naho an-karo’o ao ty pitre, aa le ie hitsotake ro hitrabake, vaho hitolike handembefa’o o niamontoñe’oo.
在你的武器中；應有一把鏟；當你在外便溺時，用它來掘坑，然後用以剷土掩蓋糞便。
14 Amy te midraidraitse añivo’ i tobe’oy t’Iehovà Andrianañahare’o, handrombak’ azo, hañitoa’e aolo’o eo o rafelahi’oo; aa le hiavake ty tobe’o, tsy hahavazohoa’e raha maleotse ama’o ao hiambohoa’e.
因為上主你的天主在你營中往來，為救護你，將你的仇人交給你，所以你的營地應當聖潔，免得他在你那裏見到討厭的事，而離棄你。
15 Tsy hasese’o ami’ty tompo’e ty ondevo niborofotse amy tompo’ey naho nimb’ ama’o mb’eo.
凡由主人逃到你這裏來的奴僕，你不應將他交給他的主人；
16 Himoneñe ama’o ao re, añivo’o ao amy ze toetse joboñe’e, naho amy ze rova mahafale ty tro’e, vaho ko ampisoañeñe.
他應在你中間與你同住，住在他自己所選的地方，住在他喜歡的一座城內；你不可欺負他。
17 Tsy ho amo anak’ ampela’ Israeleo ty tsimirirañe, ndra ty ana-dahi’ Israele mpiharo aman-dahy.
以色列婦女中不可有人當廟妓，以色列男人中亦不可有人作廟倡。
18 Tsy ho banabanae’o añ’ anjomba’ Iehovà Andrianañahare’o ao ty tamben-kakarapiloañe ndra ty tamben’ amboa hañavaha’o fànta, fa songa tiva am’ Iehovà Andrianañahare’o i roe rey.
你不可賣淫的酬金和賣狗的代價，帶到上主你天主的殿內，還任何誓願，因為這兩樣於上主你的天主都是可憎惡的。
19 Ko ampisongoeñe hitake ana’e aman-dongo’o, ndra fitomboan-drala, ndra fitomboam-baty ndra fitomboañ’ inoñ’ inoñe mete ampisongoeñe rekets’ ana’e.
借給你兄弟銀錢、食物，或任何能生利之物，你不可取利。
20 Azo’o angalañ’ ana’e ty renetane nampisongoe’o, f’ie longo, tsy hangala’o ana’e ze ampisongoe’o soa te hitahy azo t’Iehovà Andrianañahare’o am-pitoloña’o iaby an-tane hiziliha’o ho tavane’o ao.
對外方人你可取利，對你兄弟卻不可取利，好使上主你的天主在你要去佔領的地上，祝福你進行的一切事業。
21 Ie mifanta am’ Iehovà Andrianañahare’o, ko aìke ty hañenefa’o aze amy te tsy mete tsy hipaia’ Iehovà Andrianañahare’o, vaho ho hakeo ama’o.
幾時你向上主你的天主許願，不要遲延還願，因為上主你的天主必向你追討，你就不免有罪了。
22 F’ie tsy hanan-tahiñe te mifoneñe tsy hifanta.
如果你不許願，你就沒有罪。
23 Ano am-pahimbañañe ze miakatse am-pivimbi’o; manahake te fanta nisatrie’o am’ Iehovà Andrianañahare’o, i nampitamam-palie’oy.
凡你口中說出來的，你應遵守；凡你親口說出向上主你的天主所許的願，你應執行。
24 Naho iziliha’o ty tanem-balobo’ ondatio le azo’o kamaeñe o valobo’eo ampara’ te ànjañe, ze satrie’o, f’ie tsy ampijoña’o an-karo’o ao.
幾時你進入你鄰人的葡萄園，你可隨意摘食葡萄，可以吃飽，但不可裝入你的器皿內。
25 Ie miranga tonda’ ondaty miriñariña mahakama, le azo’o tifoeñe an-taña’o ty loha’e fe tsy añoharam-pitatahañe i mahakaman-drañe’o miriñariñay.
幾時你進入你鄰人的麥田，可以伸手摘麥穗，但不可在你鄰人的麥田內動鐮刀。
