Deotoronomia 20
1 Ie mionjo-mb’an-kotakotake mb’ amo rafelahi’oo mb’eo vaho mahaoniñe soavala naho sarete naho ondaty maro te ama’o, ko ihembaña’o, fa hañolots’ azo t’Iehovà Andrianañahare’o nañavotse azo an-tane Mitsraime añe.
當你出征進攻你的仇敵，見到戰馬戰車和比你更多的群眾時，你不必害怕，因為領你出埃及地的上主你的天主與你在一起。
2 Aa ie harinè’o i aliy le homb’eo ty mpisoroñe hisaontsy am’ondatio
當你們快要交戰時，司祭應上前來，對民眾訓話，
3 hanao ty hoe: Mijanjiña r’Israele, ie mitontoñe hihotakotak’ amo rafelahi’ areoo te anito, aa le asoao tsy hilealea, ko hembañe, ko mangebahebake, vaho ko irevendreveñañe;
向他們說：「以色列，請聽! 你們今天就要上陣攻打你們的仇敵，你們不要灰心，不要害怕，不要恐慌，不要在他們面前戰慄，
4 fa Iehovà Andrianañahare’ areo ro mindre ama’ areo hialy ho anahareo amo rafelahi’ areoo, handrombake.
因為上主你們的天主與你們同去，幫助你們攻打你們的仇敵，使你們勝利。」
5 Le hisaontsy am’ondatio o mpiaoloo hanao ty hoe, Ia t’indaty nandranjy anjomba fe mboe tsy nitamea’e? Ampiengao himpoly mb’añ’ akiba’e añe tsy mone hivetrak’ an-kotakotak’ ao vaho ho tamè’ ondaty hafa.
然後長官對民眾說：「誰若蓋了新房屋，還沒有祝聖，他可回家去，免得他死在戰場，別人來替他祝聖。
6 Ia t’indaty nambole an-tanem-balòboke fe mbe tsy nitoloña’e? Angao himpoly mb’ añ’akiba’e mb’eo, hera hikoromak’ añ’aly vaho ondaty ila’e ty hañalahala aze.
誰若栽種了葡萄園，還沒有享用過，他可回家去，免得他死在戰場，別人來替他收穫。
7 Ia ka t’indaty nifofo valy fa mbe tsy nengae’e? Ampiavoto himpoly mb’an-kiboho’e añe tsy mone hikorovok’ añ’ aly vaho halae’ ondaty ila’e.
誰若與女人訂了婚，還沒有迎娶，他可回家去，免得他死在戰場，別人來娶她。」
8 Hanovon-tsaontsy am’ ondatio o mpiaoloo ty hoe: Ia t’indaty hembañe ndra mianifañe? Ampiavoto himpoly mb’ añ’ anjomba’e añe tsy mone hitranake manahake i azey ty tron-droahalahi’e.
長官再繼續對民眾致辭說：「誰若害怕灰心，他可回家去，免得他使兄弟的心，如他的一樣沮喪。」
9 Ie modo ty saontsi’ o mpiaoloo am’ondatio le ho tendrèñe o mpifehem-pirimboñan-dahindefoñeo.
長官向民眾訓完話，就派定軍官統率部隊。
10 Ie marine ty rova hialia’o, taroño fañanintsiñe heike,
當你臨近一城要進攻時，應先向那城提議和平；
11 le ie toiñe’e am-pilongoañe, naho misokak’ ama’o, le ho fetrek-oro’o ze ondaty iaby tendrek’ao vaho hitoroñe azo.
若那地給你和平的答覆，給你開門，城內所有的人民就臣服於你，給你服役。
12 Aa ie tsy mifampilongo ama’o, te mone hialia’e, le arikoboño.
如不與你講和，反願與你作戰，你就圍攻。
13 Ie asese’ Iehovà Andrianañahare’o am-pità’o, le ho fonga lafae’ o an-dela-pibara ze lahilahy ama’e ao;
幾時上主你的天主將城交在你手中，你應用利刃殺盡所有的男人；
14 fe ho rambese’o ho tsindro’o o rakembao naho o keleia’eo naho o añombe’eo naho ze he’e an-drova ao, o fikopahañe iabio; le ho kamae’o ze kinopa’o amo rafelahi’o natolo’ Iehovà Andrianañahare’o azoo.
至於婦女、嬰兒、牲畜和在城內所有的一切，算是你奪得的勝利品，你可享用你由仇人奪得的勝利品，因為是上主你的天主賜給你的。
15 Izay ty hanoa’o amy ze hene rova lavits’ azo tsy mpiamo rovan-drofoko mañohok’ azoo.
這是你對於離你很遠，且不屬於這些民族的城市的作法。
16 Fe o rovan-drofoko atolo’ Iehovà Andrianañahare’o azo ho lovao, ko apo’o ho veloñe ze raha mikofòke ama’e.
但是在上主你的天主賜給你作產業的這些人民的城市內，你不可讓任何生靈生活，
17 Fonga mongoro: o nte-Kiteo, naho o nte-Amoreo, o nte-Kanàneo, naho o nte-Perizeo, o nte-Kiveo vaho o nte-Ieboseo, Amy nandilia’ Iehovà Andrianañahare’o azoy,
應將他們：即赫特人、阿摩黎人。客納罕人、培黎齊人、希威人和耶步斯人，盡行毀滅，如上主你的天主吩咐你的，
18 tsy mone hañòha’e anahareo ty hañorike o sata tiva’ iareoo, o anoe’ iereo amo ndrahare’ iareoo, hanoa’ areo hakeo am’ Iehovà Andrianañahare’ areo.
免得他們教你學習他們對自己的神所行的一切可惡之事，使你們得罪上主你們的天主。
19 Naho arikoboñe’o ela ty rova hialia’o hitavana’o, ko rotsahe’o am-pamatsiham-pekoñe o hatae’eo, amy te azo’o kamaeñe o voa’eo, ko firae’o. Atao’o h’ondaty hao o hatae an-kivokeo hanoe’o fañarikoboñañe?
若你圍攻一座城，需要多日纔能攻取佔領，你不可用斧頭砍伐那裏的樹木；你可以吃樹上的果子，卻不可砍倒樹；難道田間的樹可當作你圍攻的敵人看待﹖
20 F’ie naho hatae fohi’o te tsy fihanem-boao le azo’o rotsaheñe vaho firaeñe handrafeta’o rafi-panameañe i rova ialia’oy, ampara’ te rotsake.
只是那些你不知道不結實的樹木，你可毀壞砍伐，用來建築圍攻的設備，為進攻與你交戰的城市，直到將城攻下。
