Deotoronomia 12

1 Inao o fañè naho fepètse tsy mahay tsy hambena’areo soa an-tane atolo’ Iehovà Andrianañaharen-droae’o azo ho lova’o amy ze hene andro hiveloma’ areo an-tane atoy.

這是你們在上主你祖先的天主賜給你作產業的地上，當遵守奉行的法令和規則；你們幾時生活在那地，就應日日遵守。

2 Fonga ho rotsahe’ areo ze toe-pitoroña’ o rofoko ho tavane’ areoo, ze ndrahare’ iareo andengo’ o vohitse aboo, naho ankaboa’ o vohibohitseo vaho añ’alo’ ze hene hatae leñe.

凡你們去征服的民族供奉神祇的地方，無論在高山上，或在丘陵上，或在任何綠樹下，都應加以破壞：

3 Ho fongore’ areo o kitreli’eo le ho pozahe’ areo o hazomanga’eo, le ho forototoe’ areo an’ afo o Aserimeo, le ho hatsafe’ areo o sare­saren-drahare’eo vaho ho faohe’ areo amy toetsey ty añara’ iareo.

拆毀他們的祭壇，打碎他們的石碣，燒毀他們的神柱，砍倒他們神祇的雕像，將他們的名字由那地方完全消除。

4 F’ie tsy hanoe’ areo am’ Iehovà Andrianañahare’ areo,

你們不可像他們那樣崇拜上主你們的天主。

5 fa amy ze toetse ho joboñe’ Iehovà Andria­nañahare’ areo amo fifokoa’ areo iabio, hampipoha’e ty tahina’e ho akiba’e, le izay ty hipaia’ areo aze, vaho eo ty hiheova’o.

上主你們的天主，將由你們各支派中選擇一個地方，為立自己的名號，為做自己的住所，你們只可到那裏去尋求他，

6 Eo ty hindesa’ areo o hisoroña’ areoo, naho o banabanà’ areoo, naho o engam-paha-folo’ areoo, naho o engaem-pità’ areoo, naho o nifantà’ areoo naho o enga satrin’ arofo’ areoo vaho ty valohan’ ana’ o añombe’ areoo naho o lia-rai’ areoo.

在那裏奉獻你們的全燔祭、祭獻、什一之物、獻儀、還願祭、自願祭，以及首生的牛羊；

7 Eo ka ty hikamà’ areo naho o keleia’ areoo, añatrefa’ Iehovà Andrianañahare’ areo, le hirebek’ amo hene tolom-pità’ areo nitahia’ Iehovà Andrianañahare’o azoo.

在那裏你們和你們的家屬，應在上主你們的天主面前宴會歡樂，因為上主你們的天主祝福了你們的一切事業。

8 Tsy hanoe’ areo ka o satan-tika henaneo, t’ie songa manao ze to am-pihaino’e avao,

你們不要照我們今日在這裏所行的，各行其是，

9 amy te mboe tsy niheova’ areo i fitofàñe naho lova atolo’ Iehovà Andria­nañahare’ areo azoy.

因為你們至今還沒有到安居之地，還沒有到上主你的天主賜給你為業的地方。

10 Ie itsaha’ areo Iardene himoneñe amy tane atolo’ Iehovà Andrianañahare’ areo anahareo ho lovay, le ie ampitofà’e amo rafelahy miariseho iabio vaho imoneña’areo am-panintsiñañe;

但是，當你們過了約但河，住在上主你們的天主賜給你們為業的地方，脫免了四周的仇敵，安居樂業時，

11 le eo ty toetse ho joboñe’ Iehovà Andrianañahare’ areo hampimoneña’e ty tahina’e, eo ty hanesea’ areo ze han­diliako anahareo; le o hisoroñañeo, naho o banabana’ areoo naho o faha-folom-bara’ areoo naho o engaem-pità’ areoo, naho ze hene engam-panta nifantà’ areo am’ Iehovà.

你們應在上主你們的天主所選定為立自己名號的地方，奉獻我所吩咐的一切：即你們的全燔祭、獻祭、什一之物、獻儀，以及一切向上主許願應獻的禮品；

12 Le hirebeke añatrefa’ Iehovà Andrianañahare’ areo nahareo, ie naho o anadahi’ areoo naho o anak’ ampela’ areoo naho ondevo lahy naho ampela’ areoo naho i nte-Levy am-po-kijoli’ areoy, ie tsy aman’ anjara ndra lova ama’ areo.

你們和你們的兒女、僕婢，以及在你們城鎮裏的肋未人，都應在上主你們的天主面前一同歡樂，因為肋未人沒有在你們中分得產業。

13 Mitomira tsy hañenga soroñe amy ze toetse isa’o añe,

你應小心，不可在你所見的任何地方奉獻你的全燔祭；

14 te mone amy toetse ho joboñe’ Iehovà amo fifokoa’ooy, ao ty hañenga’o o fisoroña’oo, le eo ty hanoa’o ze hene lilieko.

只可在上主由你一支派中所選定的地方，奉獻你的全燔祭，行我所規定的一切。

15 Ie amy izay mahazo mandenta naho mikama ze biby amy ze hene lalam-bei’o ao irehe, ze paia’ ty tro’o amo fitahiañe natolo’ Iehovà Andrianañahare’o azoo, ie sambe ho kamae’ ty malio naho ty tsy malio, manahake t’ie tsebý ndra aiale.

但是你可在各城鎮內，依照上主你的天主所賜與你的祝福，隨意殺牲食肉；不潔和潔淨的，人都可以吃，如吃羚羊和鹿肉一樣；

16 Fe tsy ho kamae’o ty lio’e; fa hadoa’o an-tane hoe rano.

只有血，你們不可以吃，你應將血和水一樣潑在地上。

17 Tsy ho kamae’o an-dalam-bei’o eo ka ze fahafolo’ ty am­pem­ba’o ndra ty divai’o ndra ty mena’o ndra ty valohan’ ana’ ty mpirai-tro’o ndra ty mpirai-lia’o, ndra ze engam-panta nifantà’o, ndra ze enga satrin’ arofo’o, ndra ze engaem-pità’o.

你所收的五穀、酒、油的十分之一，你的頭胎牛羊，你許願獻的供物，或自願獻的供物以及你手中的獻儀，都不可在你的城鎮內吃，

18 F’ie ho kamae’o añatrefa’ Iehovà Andriana­ñahare’o amy toetse ho joboñe’ Iehovà Andria­nañahare’oy, ihe naho ty ana-dahy naho anak’ ampela’o naho ty ondevo-lahy naho ampela’o naho i nte-Levy an-tanà’oy; vaho hirebek’ añatrefa’ Iehovà Andrianañahare’o irehe amy ze hene tolom-pità’o.

只可在上主你的天主面前，在上主你的天主選定的地方，你和你的兒女、僕婢，以及在你城鎮內的肋未人一起吃；在上主你的天主面前，為了你的一切事業而歡樂。

19 Mitomira tsy haforintse’o i nte-Leviy, te ihe mbe veloñe an-tane atoy.

你要留意，在你的地域內，永不可忘記肋未人。

20 Aa ie ampigadagadañe’ Iehovà Andrianañahare’o ty tane’o amy nitsarà’e ama’oy, le hanao ty hoe irehe: Hihinan-kena iraho, aa kanao hasijim-bata’o, le mete mikama hena irehe, ze hadrao’o iaby.

當上主你的天主，照他對你所許的，擴展了你的疆域時，你若說：「我想吃肉，」你既然想肉吃，你可以任意吃肉。

21 Aa ie lavitse azo i toetse jinobo’ Iehovà Andriana­ñahare’o hampipoha’e i tahina’eiy, le handenta amo mpirai-tro’oo irehe naho amo mpirai-lia’o natolo’ Iehovà azoo amy nandiliako azoy, le hikama an-tanà’o ao ze satrie’ ty tro’o,

若上主你的天主選定建立自己名號的地方離你太遠，你可照我吩咐你的，宰殺上主賜給你的牛羊，在你的城鎮內任意吃，

22 manahake ty fikamañe o tsebý naho o aiàleo ty hikama’o aze; le songa mete ikama’ ty malio naho ty tsy malio.

全如吃羚羊和鹿肉一樣；不潔和潔淨的，人都可以一起吃。

23 Fe mifoneña tsy hikama ty lio’e: fa amy lio’ey ty havelo’e, le tsy hatrao’o fikama ami’ty hena i haveloñey.

但應記住：不可吃血，因為血是生命，你不可將生命與肉一起吃。

24 Tsy ho kamae’o izay fa hadoa’o an-tane eo hoe rano.

你不可吃血，應將血和水一樣潑在地上。

25 Tsy hikama’o, soa te ho tahie’e irehe naho o ana’o manonjohy azoo ie manao ty fahiti’e am-pivazohoa’ Iehovà.

你不要吃血，好使你和你的後代子孫能享幸福，因為你行了上主眼中視為正直的事。

26 Fe o raha ama’o mete ho navì’oo naho ze nifantà’o ro hen­dese’o mb’amy toetse ho joboñe’ Iehovày mb’eo.

至於你所獻的聖物和許願的祭品，應帶到上主所揀選的地方去；

27 Le hengae’o i hisoroña’oy, ty hena’e naho ty lio’e, amy kitreli’ Iehovà Andria­na­ña­hare’oy, le hadoa’o amy kitreli’ Iehovà Andria­naña­hare’oy ty lion’ enga’o vaho ho kamae’o ty hena’e.

將你的全燔祭、肉和血全獻在上主你的天主的祭壇上；至於其他的祭獻，應將血倒在上主你的天主的祭壇上，肉可以吃。

28 Ambeno naho janjiño o tsara iaby lilieko azoo, soa t’ie hiraorao naho o ana’o handimbe azo kitro añ’afe’eo; ano ty soa naho ty hiti’e am-pivazohoa’ Iehovà Andrianañahare’o.

你應謹慎聽從我吩咐你的這一切事，好使你和你的後代子孫永遠享福，因為你行了上主你的天主眼中視為善良和正直的事。

29 Aa ie aitoa’ Iehovà Andrianaña­hare’o aolo’o o fifeheañe handenà’o ho tavane’oo naho limbeza’o vaho fa mimoneñ’ an-tane’ iareo ao,

當上主你的天主，將你所要進佔之地的民族，由你面前剷除，而你佔領了他們的地方，住在那裏的時候，

30 le mitaoa tsy ho tra-pandrike ami’ty fitsi­kombea’o iareo, ie mongoreñe aolo’o eo, le ko añontanea’o o ndrahare’ iareoo ami’ty hoe, Aa vaho akore ty fitoroña’ ondaty retìa o ndrahare’ iareoo? hanoeko ka.

你應小心，不要在他們由你面前消滅以後，你自己反受迷惑，去仿傚他們；也不要探究他們的神說：「這些民族怎樣事奉了他們的神，我也要怎樣去做。」

31 Ko manao izay am’ Iehovà Andrianañahare’o, amy te ze atao hativàñe am’ Iehovà, o raha vata’e heje’eo le fonga nanoe’ iereo amo ndrahare’ iareoo mbore sinodo’ iareo añ’afo ao amo ndrahare’eo o ana-dahi’eo naho o anak’ampela’eo.

對上主你的天主，你不可這樣做，因為凡上主所憎恨的可惡之事，他們對自己的神都做了；甚至為自己的神，用火焚燒了自己的子女。

32 Aa le ambeno naho oriho ze hene andiliako anahareo: ko anovoña’o vaho ko añafaha’o.

凡我吩咐你們的事，你們應謹慎遵行；不可加添，也不可刪除。