Deotoronomia 11
1 Aa le kokò t’Iehovà Andrianañahare’o naho tomiro nainai’e o nampiambena’eo, o fañè’eo, o fepè’eo, vaho o lili’eo.
“你要爱耶和华—你的 神，常守他的吩咐、律例、典章、诫命。
2 Le mahafohina anito te tsy o ana’ areoo ty ivolañako, ie mbe tsy maharendreke naho tsy nahatrea ty fanampiha’ Iehovà Andrianañahare’ areo, naho ty hajabahina’e naho ty fità’e maozatse vaho i sira’e natora-kitsiy,
你们今日当知道，我本不是和你们的儿女说话；因为他们不知道，也没有看见耶和华—你们 神的管教、威严、大能的手，和伸出来的膀臂，
3 o vilo’eo naho ze hene fitoloñañe nanoe’e e Mitsraime ao amy Parò mpanjaka’ i Mitsraime naho amo tane’eo;
并他在埃及中向埃及王法老和其全地所行的神迹奇事；
4 ty nanoe’e o lahindefo’ i Mitsraimeo naho o soavala reketse sarete’eo, te najorobo’e an-drano’ i Ria-Binday o lahara’ iareoo, ie nañoridañe anahareo, toly ndra nandrotsaha’ Iehovà pake henane;
也没有看见他怎样待埃及的军兵、车马，他们追赶你们的时候，耶和华怎样使红海的水淹没他们，将他们灭绝，直到今日，
5 naho o nanoe’e ama’ areo ampatrambey ao ampara’ ty nivotraha’ areo atoio;
并他在旷野怎样待你们，以致你们来到这地方；
6 le ty nanoe’e i Datane naho i Abirame, ana’i Eliabe ana’i Reòbene, ie nanokake ty vava’e i taney, nampibotseke iareo rekets’ o keleia’eo naho o kiboho’eo vaho ze fonga raha veloñe nañorike iareo, añivo’ Israele iaby ao;
也没有看见他怎样待吕便子孙以利押的儿子大坍、亚比兰，地怎样在以色列人中间开口，吞了他们和他们的家眷，并帐棚与跟他们的一切活物。
7 o fihaino’ areoo ro nahaisake ze hene fitoloñañe fanjàka nanoe’ Iehovào.
惟有你们亲眼看见耶和华所做的一切大事。”
8 Ambeno arè ze hene lily lilieko androany, soa t’ie ho aman’ ozatse hahafionjoñe hitsake mb’ an-tane ho tavane’ areo mb’eo,
“所以，你们要守我今日所吩咐的一切诫命，使你们胆壮，能以进去，得你们所要得的那地，
9 vaho t’ie ho lava havelo amy tane nifantà’ Iehovà aman-droae’ areo hatolo’e iareo naho o tarira’eoy, tane orikorihen-dronono naho tantele.
并使你们的日子在耶和华向你们列祖起誓、应许给他们和他们后裔的地上得以长久；那是流奶与蜜之地。
10 Tsy hambañe an-tane Mitsraime niavota’ areo i tane hiziliha’ areo ho tavaneñey, i nitongisa’ areo tabiry naho nanondraha’ areo rano am-pandia hoe fanondrahan-golobon’ añañey,
你要进去得为业的那地，本不像你出来的埃及地。你在那里撒种，用脚浇灌，像浇灌菜园一样。
11 te mone tane aman-kivohibohitse naho vavatane tondrahen-orañe boak’ andikerañe i tane hitsaha’ areo ho tavaneñey,
你们要过去得为业的那地乃是有山有谷、雨水滋润之地，
12 tane ambena’ Iehovà Andrianañahare’o. Toe ama’e nainai’e boa-taom-pak’ am-paran-taoñe o fihaino’ Iehovà Andrianañahare’oo.
是耶和华—你 神所眷顾的；从岁首到年终，耶和华—你 神的眼目时常看顾那地。
13 Aa naho hambena’ areo ze hene lily lilieko anahareo androany—ty hikoko Iehovà Andrianañahare’ areo, hitoroñe aze an-kàampon’ arofo naho an-kaliforam-pañova—
“你们若留意听从我今日所吩咐的诫命，爱耶和华—你们的 神，尽心尽性事奉他，
14 le hoe ty tsara’e: Hampahaviako orañe an-tsa’e ty tane’ areo, i orañ’ aoloy naho i oram-para-ranoy, hahatontoña’o ty mahakama’o naho ty divai’o naho ty mena’o;
他必按时降秋雨春雨在你们的地上，使你们可以收藏五谷、新酒，和油，
15 le hampitiriako ahetse o fiandraza’oo ho a o hare’oo, le hikama irehe vaho ho anjañe.
也必使你吃得饱足，并使田野为你的牲畜长草。
16 Aa le mitomira tsy ho fañahieñe añ’arofo, hitsile, hitoron-drahare tovo’e naho hiambaneañe,
你们要谨慎，免得心中受迷惑，就偏离正路，去事奉敬拜别神。
17 toly ndra hisolebotse ama’ areo ty haviñera’ Iehovà vaho hagabe’e o likerañeo tsy hizotsoa’ i orañey, tsy hahavokara’ i taney mahakama; le hikoromak’ aniany nahareo amy tane soa natolo’ Iehovà anahareoy.
耶和华的怒气向你们发作，就使天闭塞不下雨，地也不出产，使你们在耶和华所赐给你们的美地上速速灭亡。
18 Aa le ahajao añ’arofo’ areo ao naho am-pañova’ areo ao o taroko zao le rohizo am-pità’ areo ho viloñe, le reketo hoe alama añivom-pihaino’ areo.
“你们要将我这话存在心内，留在意中，系在手上为记号，戴在额上为经文；
19 Anaro amo amori’ areoo, le isaontsio naho miambesatse añ’anjomba’o ao naho midraidraitse an-dalañe ey naho màndre vaho mitroatse.
也要教训你们的儿女，无论坐在家里，行在路上，躺下，起来，都要谈论；
20 Isokiro an-tokonan-dalañ’ anjomba’o eo naho amo lalambei’oo,
又要写在房屋的门框上，并城门上，
21 soa te hitombo ty andro’ areo naho ty andro’ o ana’ areoo amy tane nifantà’ Iehovà aman-droae’ areo hatolo’e iareoy, ho mira amo andron-dikerañe ambone’ ty tane toy eñeo.
使你们和你们子孙的日子在耶和华向你们列祖起誓、应许给他们的地上得以增多，如天覆地的日子那样多。
22 Ie ambena’ areo an-kahimbañañe naho orihe’ areo ze hene lily lilieko anahareo, ty hikokoa’ areo Iehovà Andrianañahare’ areo naho hañavelo amo lala’e iabio vaho hitambozòtse ama’e,
你们若留意谨守遵行我所吩咐这一切的诫命，爱耶和华—你们的 神，行他的道，专靠他，
23 le hanoe’ Iehovà soik’ aolo’ areo mb’eo o fifeheañe iabio vaho ho tavane’ areo o foko jabajaba naho maozatse te ama’ areoo.
他必从你们面前赶出这一切国民，就是比你们更大更强的国民，你们也要得他们的地。
24 Le ho anahareo ze hene tane liàm-pandia’ areo; mifototse am-patrambey añe naho e Libanone naho boak’ amy oñey; le i oñe Peràtey pak’an-dRiak’ ahandrefañe añe ty ho efe-tane’ areo.
凡你们脚掌所踏之地都必归你们；从旷野和黎巴嫩，并幼发拉底大河，直到西海，都要作你们的境界。
25 Tsy eo t’indaty hahafiatreatre ama’ areo amy te hampihembañeñe naho hampirevendreveñe’ Iehovà Andrianañahare’ areo ama’ areo ze hene tane ho liàm-pandia’ areo, amy nitsara’e ama’ areoy.
必无一人能在你们面前站立得住；耶和华—你们的 神必照他所说的，使惧怕惊恐临到你们所踏之地的居民。
26 Ingo apoko añatrefa’ areo androany ty tata naho ty fatse:
“看哪，我今日将祝福与咒诅的话都陈明在你们面前。
27 i tatay, naho haoñe’ areo o lili’ Iehovà Andrianañahare’ areo lilieko androanio;
你们若听从耶和华—你们 神的诫命，就是我今日所吩咐你们的，就必蒙福。
28 i fatsey, naho tsy haoñe’ areo o lili’ Iehovà Andrianañahare’ areoo, te mone mitsile hienga o lalañe andiliako androanio, hañoriha’ areo o ndrahare ila’e tsy nifohi’ areoo.
你们若不听从耶和华—你们 神的诫命，偏离我今日所吩咐你们的道，去事奉你们素来所不认识的别神，就必受祸。
29 Aa ie fa nasese’ Iehovà Andrianañahare’o mb’an-tane imoaha’o ho rambese’o ao, le havotra’o amy Vohin-Geriziy ty tata naho amy vohi-Ebàley ty fatse.
及至耶和华—你的 神领你进入要去得为业的那地，你就要将祝福的话陈明在基利心山上，将咒诅的话陈明在以巴路山上。
30 Aa tsy alafe’ Iardeney añe hao irezay, amy fitsofora’ i àndroy añey, an-tane’ o nte-Kanàne mimoneñe an-diolio tandrife i Gilgale añe añ’ ila’ o varo’ i Morèoo?
这二山岂不是在约旦河那边，日落之处，在住亚拉巴的迦南人之地与吉甲相对，靠近摩利橡树吗？
31 Fa hitsake Iardeney mb’eo nahareo hitavañe i tane atolo’ Iehovà Andrianañahare’ areoy, aa ie tavane’ areo le himoneña’ areo,
你们要过约旦河，进去得耶和华—你们 神所赐你们为业之地，在那地居住。
32 le hene ambeno naho oriho o fañè naho fepètse amantohako anahareo androanio.
你们要谨守遵行我今日在你们面前所陈明的一切律例典章。”
