Deotoronomia 11
1 Aa le kokò t’Iehovà Andrianañahare’o naho tomiro nainai’e o nampiambena’eo, o fañè’eo, o fepè’eo, vaho o lili’eo.
你應愛上主你的天主，天天遵守他的訓令、法律、規則和誡命。
2 Le mahafohina anito te tsy o ana’ areoo ty ivolañako, ie mbe tsy maharendreke naho tsy nahatrea ty fanampiha’ Iehovà Andrianañahare’ areo, naho ty hajabahina’e naho ty fità’e maozatse vaho i sira’e natora-kitsiy,
今天你們應知道：你們的子孫並沒有見過，也沒有經歷過上主你們天主的懲戒、偉大強力的手和伸展的臂，
3 o vilo’eo naho ze hene fitoloñañe nanoe’e e Mitsraime ao amy Parò mpanjaka’ i Mitsraime naho amo tane’eo;
以及他在埃及對埃及王法郎及其全國所行的神蹟和奇事；
4 ty nanoe’e o lahindefo’ i Mitsraimeo naho o soavala reketse sarete’eo, te najorobo’e an-drano’ i Ria-Binday o lahara’ iareoo, ie nañoridañe anahareo, toly ndra nandrotsaha’ Iehovà pake henane;
他如何對待了埃及的軍隊、戰馬和車輛；當他們追趕你們時，上主怎樣使紅海的水淹沒了他們，將他們消滅，直到今日；
5 naho o nanoe’e ama’ areo ampatrambey ao ampara’ ty nivotraha’ areo atoio;
並且在曠野裏給你們作了什麼，直到你們來到此地；
6 le ty nanoe’e i Datane naho i Abirame, ana’i Eliabe ana’i Reòbene, ie nanokake ty vava’e i taney, nampibotseke iareo rekets’ o keleia’eo naho o kiboho’eo vaho ze fonga raha veloñe nañorike iareo, añivo’ Israele iaby ao;
他怎樣對待了勒烏本的後裔厄里雅布的兒子達堂和阿彼蘭，地怎樣裂開了口，在全以色列中間吞沒了他們同他們的眷屬，帳棚以及屬他們的一切；
7 o fihaino’ areoo ro nahaisake ze hene fitoloñañe fanjàka nanoe’ Iehovào.
而且你們親眼見過上主所做的一切偉大作為。
8 Ambeno arè ze hene lily lilieko androany, soa t’ie ho aman’ ozatse hahafionjoñe hitsake mb’ an-tane ho tavane’ areo mb’eo,
所以你們應該遵守我今日吩咐你們的一切誡命，好能有力量去佔領你們過河要去佔領的地方，
9 vaho t’ie ho lava havelo amy tane nifantà’ Iehovà aman-droae’ areo hatolo’e iareo naho o tarira’eoy, tane orikorihen-dronono naho tantele.
並在上主向你們祖先誓許要給他們和他們後裔的地方，即流奶流蜜的地方，得享長壽。
10 Tsy hambañe an-tane Mitsraime niavota’ areo i tane hiziliha’ areo ho tavaneñey, i nitongisa’ areo tabiry naho nanondraha’ areo rano am-pandia hoe fanondrahan-golobon’ añañey,
因為你要去佔領的地方，不像你們出來的埃及地，在那裏你撒了種，還要用腳灌溉，像灌溉菜園一樣；
11 te mone tane aman-kivohibohitse naho vavatane tondrahen-orañe boak’ andikerañe i tane hitsaha’ areo ho tavaneñey,
但你們過河去佔領的地方，卻是一個有山有谷，有天上的雨水所滋潤的地方，
12 tane ambena’ Iehovà Andrianañahare’o. Toe ama’e nainai’e boa-taom-pak’ am-paran-taoñe o fihaino’ Iehovà Andrianañahare’oo.
是上主你的天主自己照管的地方，是上主你的天主，自年首至年尾，時常注目眷視的地方。
13 Aa naho hambena’ areo ze hene lily lilieko anahareo androany—ty hikoko Iehovà Andrianañahare’ areo, hitoroñe aze an-kàampon’ arofo naho an-kaliforam-pañova—
如果你們真聽從我今日吩咐你們的誡命，愛上主你們的天主，全心全靈事奉他，
14 le hoe ty tsara’e: Hampahaviako orañe an-tsa’e ty tane’ areo, i orañ’ aoloy naho i oram-para-ranoy, hahatontoña’o ty mahakama’o naho ty divai’o naho ty mena’o;
他必按時給你們的土地降下時雨，秋雨和春雨；必使你豐收五穀、新酒和新油；
15 le hampitiriako ahetse o fiandraza’oo ho a o hare’oo, le hikama irehe vaho ho anjañe.
也必使田野給你的牲畜生出青草；如此你必能吃飽。
16 Aa le mitomira tsy ho fañahieñe añ’arofo, hitsile, hitoron-drahare tovo’e naho hiambaneañe,
你們應謹慎，免得你們的心受迷惑，離棄正道，去事奉敬拜其他的神，
17 toly ndra hisolebotse ama’ areo ty haviñera’ Iehovà vaho hagabe’e o likerañeo tsy hizotsoa’ i orañey, tsy hahavokara’ i taney mahakama; le hikoromak’ aniany nahareo amy tane soa natolo’ Iehovà anahareoy.
叫上主對你們發怒，使蒼天封閉，雨不下降，地不生產，你們必由上主賜給你們的肥美土地上迅速滅亡。
18 Aa le ahajao añ’arofo’ areo ao naho am-pañova’ areo ao o taroko zao le rohizo am-pità’ areo ho viloñe, le reketo hoe alama añivom-pihaino’ areo.
你們應將我這些話銘刻在你們的心靈上，繫在你們的手上，當作標記；懸在你們的額上，當作徽號。
19 Anaro amo amori’ areoo, le isaontsio naho miambesatse añ’anjomba’o ao naho midraidraitse an-dalañe ey naho màndre vaho mitroatse.
應將這些話教給你們的子孫，不論住在家裏，或在路上行走，或臥或立，不斷地講述；
20 Isokiro an-tokonan-dalañ’ anjomba’o eo naho amo lalambei’oo,
還應刻在你房屋的門框和門扇上，
21 soa te hitombo ty andro’ areo naho ty andro’ o ana’ areoo amy tane nifantà’ Iehovà aman-droae’ areo hatolo’e iareoy, ho mira amo andron-dikerañe ambone’ ty tane toy eñeo.
好使你們和你們子孫的歲月，在上主誓許給你們祖先的土地上，如天覆地之久長。
22 Ie ambena’ areo an-kahimbañañe naho orihe’ areo ze hene lily lilieko anahareo, ty hikokoa’ areo Iehovà Andrianañahare’ areo naho hañavelo amo lala’e iabio vaho hitambozòtse ama’e,
如果你們謹慎遵守我吩咐你們遵行的這一切誡命，愛上主你們的天主，履行他的一切道路．一心依賴他，
23 le hanoe’ Iehovà soik’ aolo’ areo mb’eo o fifeheañe iabio vaho ho tavane’ areo o foko jabajaba naho maozatse te ama’ areoo.
上主必由你們面前將這一切民族驅逐，使你們能征服比你們更強大的民族。
24 Le ho anahareo ze hene tane liàm-pandia’ areo; mifototse am-patrambey añe naho e Libanone naho boak’ amy oñey; le i oñe Peràtey pak’an-dRiak’ ahandrefañe añe ty ho efe-tane’ areo.
凡你們的腳掌所踏之地，都必成為你們的；由曠野直到黎巴嫩，由大河，即幼發拉的河直到西海，是你們的疆界。
25 Tsy eo t’indaty hahafiatreatre ama’ areo amy te hampihembañeñe naho hampirevendreveñe’ Iehovà Andrianañahare’ areo ama’ areo ze hene tane ho liàm-pandia’ areo, amy nitsara’e ama’ areoy.
沒有人能對抗你們，上主你們的天主必照他對你們所許的，將害怕和畏懼你們的心情，散佈在你們所要踏進的地面。
26 Ingo apoko añatrefa’ areo androany ty tata naho ty fatse:
你看，我今天將祝福和詛咒，擺在你們面前：
27 i tatay, naho haoñe’ areo o lili’ Iehovà Andrianañahare’ areo lilieko androanio;
如果你們聽從上主你們天主的誡命，就是我今天吩咐你們的，你們必蒙祝福；
28 i fatsey, naho tsy haoñe’ areo o lili’ Iehovà Andrianañahare’ areoo, te mone mitsile hienga o lalañe andiliako androanio, hañoriha’ areo o ndrahare ila’e tsy nifohi’ areoo.
如果你們不聽從上主你們天主的誡命，離棄我今天吩咐你們的道路，去跟隨你們素不相識的其他神祇，必遭詛咒。
29 Aa ie fa nasese’ Iehovà Andrianañahare’o mb’an-tane imoaha’o ho rambese’o ao, le havotra’o amy Vohin-Geriziy ty tata naho amy vohi-Ebàley ty fatse.
幾時上主你的天主領你進入你要去佔領的地方，你應在革黎斤山上宣佈祝福，在厄巴耳山上宣佈詛咒。──
30 Aa tsy alafe’ Iardeney añe hao irezay, amy fitsofora’ i àndroy añey, an-tane’ o nte-Kanàne mimoneñe an-diolio tandrife i Gilgale añe añ’ ila’ o varo’ i Morèoo?
這兩座位於約但河西，日落之處，在居於阿辣巴荒野的客納罕人的境內，與基耳加耳相對，靠近摩勒橡樹。
31 Fa hitsake Iardeney mb’eo nahareo hitavañe i tane atolo’ Iehovà Andrianañahare’ areoy, aa ie tavane’ areo le himoneña’ areo,
你們就快要過約但河，去佔領上主你們的天主賜給你們的土地。當你們佔領了那地，居住在那裏時，
32 le hene ambeno naho oriho o fañè naho fepètse amantohako anahareo androanio.
你們應謹慎遵行我今天在你們面前所頒佈的一切法令和規則。
