Daniela 3
1 Nanao saren-draha volamena t’i Nebokadnetsare mpanjaka, kiho enem-polo ty haabo’e, le kiho eneñe ty am-pohe’e; natroa’e ami’ty monto’ i Dorà, am-paritane’ i Bavele ao.
拿步高王製造了一尊高六十肘，寬六肘的金像，立在巴比倫省的杜辣平原上。
2 Le nirahe’ i Nebokadnetsare ty koike hanontoñe o beio, naho o sorotà’eo, naho o fiaoloo, o mpizakao, o mpamandroñeo, o kominteo, o prejidào, vaho o mpifehe faritaneo hiatreke ty fañorizañe i sare nampitroare’ i Nebokadnetsare mpanjakay.
拿步高王就派人召集總督、省長、知縣、參謀、司庫、法官、警官和各省官長，前來參與拿步高立像的開光典禮。
3 Aa le natontoñe amy fañorizañe i sare nampitroare’ i Nebokadnetsare mpanjakaiy o beio, naho o sorotà’eo, naho o fiaoloo, o mpizakao, o mpamandroñeo, o kominteo, o prejidào, vaho o fonga mpifehe faritaneo. Aa ie nijohañe añ’atrefa’ i sare nampitroare’ i Nebokadnetsare mpanjakaiy ey, le
於是總督、省長、知縣、參謀、司庫、法官、警官和各省官長都聚集前來，參與拿步高王立像的開光典禮，都站在拿步高立的像前。
4 hoe ty tsinei’ i mpikoikey: Andiliañe ama’ areo ry ondaty, ry fifeheañe naho ry fisaontsy,
傳令官高聲呼喊說：「各民族、各邦國、各異語人民! 這是給你們下的令：
5 te ie mahajanjiñe ty feon’ antsiva naho soly naho marovany naho jejobory naho kantsàñe naho mandalina vaho ze hene raha mañomey feo, le hibaboke naho hitalaho amy sare volamena natroa’ i Nebokadnetsare mpanjakaiy;
你們幾時聽到角、笙、琴、瑟、箏、簫及各種樂器齊奏，就當俯伏朝拜拿步高王立的金像。
6 fe havokovoko am-po’ toñake misolebatse ao amy oray avao ze tsy mibaboke naho mitalaho ama’e.
凡不俯伏朝拜的，應當立刻投在烈火窯中。」
7 Aa ie nahajanjiñe ty feo’ i antsivay naho i soliy naho i marovaniy naho i jejoboriy naho i kantsàñey naho i mandalinay vaho o mpañomey feo iabio, le hene nibaboke ze ondaty, fifeheañe naho fameleke niambane amy sare volamena natroa’ i Nebokadnetsare mpanjakay.
因此，當在場的人聽見角、笙、琴、瑟、箏、簫及各種樂器齊奏時，各民族、各邦國、各異語人民都俯伏朝拜了拿步高王所立的金像。
8 Ie añe, le nitotoke eo ty nte-Kasdy ila’e nanisý o nte-Iehodào
當時，有幾個加色丁人前來控告猶太人，
9 nisaontsy amy Nebokadnetsare mpanjaka ty hoe, Ry mpanjaka, lava ohatse.
對拿步高王啟奏說：「大王萬歲!
10 Fa nandily irehe, ry mpanjaka, te ze ondaty mahajanjiñe ty feo’ i antsivay naho i soliy naho i marovaniy naho i jejoboriy naho i kantsàñey naho i mandalinay vaho o mpañomey feo iabio, ty hibaboke naho hitalaho amy sare volamenay;
大王! 你發出了諭令，要所有聽見角、笙、琴、瑟、箏、簫及各種樂器齊奏的人，都應立刻俯伏朝拜金像，
11 vaho ze tsy mibaboke, tsy mitalaho, ro hafetsak’ an-toñake mirebareba ao.
誰不俯伏朝拜，就應立即把他投入烈火窯中。
12 Eo o nte-Iehodà ila’e nampamandroñe’o o raham-paritane’ i Baveleoo: toe i Sadrake naho i Mesake vaho i Abednegò; tsy mañaoñe azo indaty rey ry mpanjaka; tsy miambane amo ndrahare’oo, naho tsy mitalaho amy sare volamena natroa’oy.
然而有幾個你所委任管理巴比倫省政務的猶太人，即沙得辣客、默沙客和阿貝得乃哥，大王! 他們不尊重你的諭令，不恭敬你的神，也不朝拜你所立的金像。」
13 Aa le niviñetse am-poroforo t’i Nebokadnetsare vaho linili’e te hasese mb’eo t’i Sadrake naho i Mesake vaho i Abednegò. Aa le nasese mb’ añatrefa’ i mpanjakay mb’ eo indaty rey.
拿步高勃然大怒，遂下令傳沙得辣客、默沙客和阿貝得乃哥來；這幾個人就被帶到君王前，
14 Nanao ty hoe am’ iereo t’i Nebokadnetsare: O ry Sadrake naho i Mesake vaho i Abednegò, to hao t’ie tsy miasy o ‘ndraharekoo, naho tsy mitalaho amy sare volamena natroakoy?
拿步高便對他們說：「沙得辣客、默沙客、阿貝得乃哥! 你們是真存心不恭敬我的神，不朝拜我立的金像嗎﹖
15 Aa ie mahajanjiñe ty feo’ i antsivay naho i soliy naho i marovaniy naho i jejoboriy naho i kantsàñey naho i mandalinay miharo amo mpañomey feo iabio, ho veka’e hibaboke naho hitalaho amy sare volamenay vi’ nahareo henane zay? Fa naho tsy italahoa’ areo, le havokovoko an-toñake misolebatse ao amy oray avao. Andrianañahare aia ty hahahaha anahareo an-tañako?
現在你們準備好，一聽見角、笙、琴、瑟、箏、簫及各種樂器齊奏，就俯伏朝拜我製造的像；若是你們不朝拜，你們就立刻被投入烈火窯中，看有什麼神能由我手中將你們救出﹖」
16 Aa hoe ty natoi’ i Sadrake naho i Mesake vaho i Abednegò amy Nebokadnetsare mpanjakay: Ry Nebokadnetsare, tsy anay ty hamale azo amy ontane zay.
沙得辣客 、默沙客和阿貝得乃哥回答拿步高王說：「關於這事，我們無須回答；
17 Mahaoniña, te mahahaha anay amy toñake mibelañey t’i Andrianañahare toroñe’ay, vaho mahafipoliora’e am-pità’o zahay ry mpanjaka.
如果我們所恭敬的天主肯救我們，大王! 他必會救我們脫離火窯和脫離你的手；
18 Fa naho tsie, ehe mahafohina, ry mpanjaka, t’ie tsy hitalaho amy ‘ndrahare’oy, ndra hiasy i sare volamena natroa’oy.
如果他不肯，大王! 你應當知道，我們仍然不願意恭敬你的神，也不朝拜你所立的金像。」
19 Nilifom-piforoforoañe amy zao t’i Nebokadnetsare le niloroloro amy Sadrake naho i Mesake vaho i Abednegò ty lahara’e, le nanoiñe, naho nandily te hanoeñe im-pito ty hamae’ i toñakey.
拿步高一聽這話，怒火填胸，立刻對沙得辣客、默沙客和阿貝得乃哥變了臉，下令要人將火窯燒得比往常更熱七倍，
20 Linili’e amy zao o fanalolahy am-pirimboñan-dahindefo’eo ty handrohy i Sadrake naho i Mesake naho i Abednegò, vaho hamokovoko iareo amy toñake milebalebay ao.
又命軍中的幾個壯士將沙得辣客、默沙客和阿貝得乃哥捆起來，投入烈火窯中。
21 Rinohy reketse saroñe naho sikiñe naho sabaka naho ze lamba ila’e am’ ondaty rey vaho nafetsak’ an-teñateña’ i toñake misolebatsey ao.
這三個人穿著外氅、長袍、頭巾和其他的衣服，被捆起來，投入烈火窯中。
22 Aa kanao am-bodongero’e ty nandilia’ i mpanjakay, ie niloho mae i toñakey, le navetran-del’afo ondaty nandrambe i Sadrake naho i Mesake vaho i Abednegòo.
由於君王的命令急迫，火窯又燒得猛烈，火燄反將投擲沙得辣客、默沙客和阿貝得乃哥的那些人燒死了。
23 Aa le nihotrak’ an-drohy an-toñake nibebañ’ ao indaty telo rey: i Sadrake naho i Mesake vaho i Abednegò.
至於沙得辣客、默沙客和阿貝得乃哥三個人，被捆著落入烈火窯中。
24 Nilatsa t’i Nebokadnetsare, mpanjaka, le niongak’ amy zao nisaontsy amo mpanolo-keve’eo ty hoe: Tsy telo hao t’indaty nafetsan-tika an-drohy amo afoo? Hoe ty natoi’ iareo amy mpanjakay; Eka ‘nio, ry mpanjaka.
那時拿步高王十分驚慌，急忙站起，問他的臣僕說：「我們不是把他們三個人全捆起來拋入烈火窯中了嗎﹖」僕人回答君王說：「大王，實在是! 」
25 Hoe ty natoi’e: Heheke, mahatrea ondaty efatse midada ao iraho, songa midraidraitse amy afoy ao, tsy ama’e ty mianto, vaho manahake t’i Anak’ Andrianañahare ty vinta’ o fahefatseo.
君王又問說：「怎麼我看見有四個人無拘無束地在火中行走，絲毫沒有受傷，而且那第四個人的外貌，彷彿是神的兒子。」
26 Nitotok’ am-bava’ i toñake misolebatsey t’i Nebokadnetsare, nanao ty hoe: o ry Sadrake naho i Mesake vaho i Abednegò, ry mpitoron’ Añahare Andindimoneñeo, miakara mb’etoy. Aa le nienga boak’ an-teñateña’ i afoy t’i Sadrake naho i Mesake vaho i Abednegò.
於是拿步高走近烈火窯口，說道：「至高天主的僕人沙得辣客、默沙客、和阿貝得乃哥，你們出來罷! 」沙得辣客、默沙客和阿貝得乃哥即從火中出來。
27 Le nihimpoke eo o beio naho o sorotà’eo naho o fiaoloo, o mpizakao, o mpitàm-bolao, o kominteo, o prejidào vaho o mpifehe faritaneo hisamba ondaty tsy nanaña’ i afoy lilio, leo raik’ amo maròy añambone’ iareoo tsy nimae, tsy niova ka o sarimbo’ iereoo, vaho tsy nipitek’ am’ iereo ty imbon’ afo.
省長、太守、總督和君王的臣僕一齊前來，查看這幾個人，見烈火在他們身上一點不發生作用，連他們頭上的一根頭髮都沒有燒掉，他們的外氅也沒有變色，他們身上也沒有一點火的氣味。
28 Le hoe ty saontsi’ i Nebokadnetsare: Andriañeñe t’i Andrianañahare’ i Sadrake naho i Mesake vaho i Abednegò, ie nañirake i anjeli’ey hañaha o mpitoro’e mpiato ama’eo mbore nifotetse amy saontsim-panjakay, namoe ay tsy hitoroñe ndra hitalaho ami’ty ndrahare ila’e naho tsy t’i Andrianañahare’ iareo avao.
於是拿步高說道：「沙得辣客、默沙客和阿貝得乃哥的天主，是可讚美的! 他打發了自己的天使來，救護那些信賴自己的僕人，他們敢違背王命，寧願捐軀，除自己的天主以外，不願事奉叩拜其他任何神祇。
29 Aa le mitsey iraho, te ho fonga tseratseraheñe ze miteratera an’ Andrianañahare’ i Sadrake naho i Mesake naho i Abednegò, vaho hatao vongan-deotse ty akiba’e, amy te tsy eo ty drahare ila’e mahahaha manahake zao.
為此我今頒發詔書，無論那一個民族，那一邦國，那一個異語人民，凡對沙得辣客、默沙客和阿貝得乃哥的天主敢出言不恭的，必被萬剮凌遲，他們的住宅必成為廢墟，因為沒有其他的神能像他這樣施行拯救。」
30 Aa le nonjone’ i mpanjakay am-paritane’ i Bavele t’i Sadrake naho i Mesake vaho i Abednegò.
然後君王在巴比倫省擢陞了沙得辣客、默沙客和阿貝得乃哥。
