Asan'ny Apostoly 23
1 Nitalatse amy Sinedrionay t’i Paoly, nanao ty hoe: Ry roahalahiko, fa mpiaiñe an-kazavan-troke añatrefan’ Añahare iraho ampara’ ty andro toy.
注視著公議會說：「諸位仁人弟兄！我在天主前，作事為人，全憑純善的良心，直到今天。」
2 Aa le linili’ i Ananiasy mpisorom-bey o narine azeo ty hitampify aze am-palie’e.
大司祭阿納尼雅卻命站在旁邊的人打他的嘴。
3 Le hoe t’i Paoly ama’e: Ho tampifien’ Añahare irehe, ty rìndri-foty tia. Ihe miambesatse ey handily ahy amy Hake te mone mañota Hake amy nandilia’o ho tampifieñey.
那時，保祿向他說：「粉白的牆啊！天主將要打擊你；你坐下審判我，應按照法律，你竟違反法律，下令打我嗎﹖」
4 Hoe ty asa’ o narineo: Mañondritse i talèm-pisoron’ Añaharey v’iheo?
旁邊站著的人說：「你竟敢辱罵天主的大司祭嗎﹖」
5 Aa hoe t’i Paoly, Ry rahalahio, tsy nirendreko t’ie talèm-pisoroñe, fa pinatetse ty hoe: Ko injè’o ty mpifehe ondati’oo.
保祿說：「弟兄們！我原不知道他是大司祭，因為經上記載說：『不可詛咒你百姓的首長。』」
6 Ie nifohi’ i Paoly te Tsadoke ty ila’ iareo vaho Fariseo ty ila’e, le hoe ty koi’e amy fivoriy: Ry roahalahio, Fariseo iraho, ana’ ty Fariseo. Mijohañ’ etoan-draho hizakañe amy fitamañe te hitroatse o mihomakeo.
保祿一看出他們一部份是撒杜塞人，另一部份是法利塞人，就在公議會中喊說：「諸位仁人弟兄！我是法利塞人，是法利塞人的兒子，我是為了希望死者的復活，現在受審。」
7 Amy fipaza’ey, le nifanointoiñe o Fariseoo naho o Tsadokeo vaho nifanarake i fivoriy.
他說了這話，法利塞人和撒杜塞人便起了爭辯，會眾就分裂了。
8 (Liere’ o Tsadokeo ty fivañonam-beloñe, naho anjely, vaho arofo, f’ie fonga ifahara’ o Fariseoo.)
原來撒杜塞人說沒有復活，也沒有天使，也沒有神靈；法利塞人卻樣樣都承認。
9 Nipoñak’ amy zao ty hozakozake, le niongake vaho nimanea’ ty Fariseo mpañoke Hake lietse ami’ty hoe: Tsy oni’ay ty hila’ ondatio. Ke tsinara’ ty fañahy he ty anjely?
於是喧嚷大起，有幾個法利塞黨的經師起來力爭說：「我們在這人身上找不出一點過錯來；或者有神靈或天使同他說了話！」
10 Niindra i hotakotakey, le nihakahaka i talè, hera ho rifodrifoteñe t’i Paoly, le linili’e o lahin-defo’eo ty hizotso mb’eo hanintak’ aze an-kaozarañe, hampoly aze mb’añ’akiba añe.
爭辯越來越大，千夫長怕保祿被他們撕裂，便命軍隊下來，把保祿從他們中間搶出來，帶到營裏去了。
11 Ie haleñe, le nijohañe añ’ila’eo t’i Talè nanao ty hoe: Mireareà! Fa hambañe ami’ty nitaroña’o ahy e Ierosaleme ao, ty ho taroñe’o e Roma añe.
次夜，主顯現給保祿說：「你放心罷！你怎樣在耶路撒冷為我作證，也該怎樣在羅馬為我作證。」
12 Amy loak’ àndroy le nifañosoñe hikitrok’ aze o Tehodao, nifamehe am-panta te tsy hikama ndra hinoñe ampara’ te havetra’ iareo t’i Paoly.
天一亮，猶太人共商陰謀，發自詛的誓說：「不殺了保祿，決不吃不喝。」
13 Mandikoatse ty efa-polo i nikilily rey.
發這誓的有四十多人；
14 Niheo mb’ amo beim-pisoroñeo naho o roaeo iereo nanao ty hoe: Nifamehe am-panta mijadoñe zahay te tsy hitsope-draha ampara’ te vonoe’ay t’i Paoly.
這些人來到司祭長及長老前說：「我們發了自詛的誓，不殺了保祿，什麼也不吃。
15 Ie amy zao, ry amo Sinedrionaio, Ehe mihalalia amy talèy ty hanjotsoañe aze ama’ areo mintse hamotopotorañe aze, fa veka’e hanjevoñ’ aze zahay aolo’ t’ie mitotoke.
所以，你們同公議會現在要通知千夫長，帶保祿下到你們這裏，你們假裝要更詳細審訊他的事；我們早準備好，在他來到你們這裏以前，就殺掉他。」
16 Fe tsinano’ ty ana-drahavave’ i Paoly i famandroñañey le nimb’eo nizilik’ añ’anjomba’ o lahin-defoñeo nitalily amy Paoly.
可是，保祿姊妹的兒子，聽到了這種詭計，就來到營裏，報告給保祿。
17 Kinanji’ i Paoly ty mpifehe zato, le hoe re: Endeso mb’amy talè ao ty ajalahy toy, fa aman-ko volañe’e.
保祿就叫來一個百夫長說：「請領這個青年到千夫長那裏去，他有事要向他報告。」
18 Aa le nente’e naho nasese amy talèy, nanao ty hoe: Nitok’ ahy t’i Paoly mpirohy, nihalaly te hendeseñe ama’o ty ajalahy toy fa aman’ entañe.
於是百夫長就帶他到千夫長那裏說：「囚犯保祿叫我去，求我把這個青年領到你這裏來，他有事要告訴你。」
19 Rinambe’ i talèy an-taña’e i ajalahiy le natola’e vaho nañontanea’e ty hoe: Ino ty enta’o ho ahiko?
千夫長拉著他的手，走到一邊，私下詢問說：「你有什麼事要向我報告﹖」
20 Hoe re: Fa nilahatse hihalaly ama’o o Tehodao ty haneseañe i Paoly mb’amy fivoriy ao hamaray, hanao sare hañotsohotso aze.
他說：「猶太人已約定請求你，明天把保祿帶下去，到公議會裏，假裝要更詳細查問他的事。
21 Ko no’o, amy te amandroña’ ty mandako ty efa-polo nifanta te tsy hikama ndra hinoñe ampara’ t’ie vinono; fa veka’e henaneo iereo, mandiñe ty fampitamà’o.
所以你切不要聽從他們，因為他們中有四十多人埋伏著等待保祿，這些人已發了自詛的誓，非殺掉他，決不吃不喝；現在他們已準備好，只等候你的應允。」
22 Aa le napo’ i talèy hiavotse i ajalahiy, ie fa nitoroa’e ty hoe: Ko mivolañe ama’ iaia i nitalilie’oy.
於是千夫長便打發那青年走了，並吩咐他說：「不要向任何人說你將這事報告給我了。」
23 Kinanji’e ty mpifehe zato roe le natà’e ty hoe: Añajario lahin-defo roan-jato hikatsakatsake mb’e Kaisaria añe, naho mpiningi-tsoavala fitom-polo vaho mpitàm-pìletse roan-jato amy ora faha-telo’ i haleñeiy.
千夫長遂叫來了兩個百夫長說：「預備二百士兵，七十騎兵，二百長槍手，今夜第三時辰，往凱撒勒雅去，
24 Toloro soavala hiningira’ i Paoly, le aseseo mb’am-pitsolohañe amy Ragova Feliksa añe.
並備妥牲口，叫保祿騎上，把他平安護送到斐理斯總督那裏。」
25 Nanokira’e taratasy hoe zao:
他寫了一封這樣的信：「
26 Klaodio Lisia: Ho an-dRagova Feliksa, foloaingitroke, Fañanintsiñe!
喀勞狄里息雅向總督斐理斯鈞座請安。
27 Ingo t’indaty tsinepa’ o Tehodao, le didý tsy ho vinono’ iereo, f’ie nivotrake eo reketse lahin-defoñe nandrombak’ aze, ie nirendreko te nte-Roma.
這人為猶太人拿住，快要被他們殺掉時，我聽說他是羅馬人，就帶軍隊到場，把他救出。
28 Aa izaho te hahafohiñe ty talin-kitomboha’ iareo aze, le naseseko mb’amy Sinedriona’ iareoy,
我想要知道他們所以控告他的緣由，就帶他下到他們的公議會去。
29 fe nizoeko te ontane amo lili’ iareoo ty nanisíañe aze, le tsy amo sisì’eo ty mañeva hamonoañe ndra handrohizañe aze.
得知他被控告，是為了他們的法律問題，並沒有任何該死或該監禁的罪行。
30 Ie nampaharendreheñe te nikililieñe indatiy, le nahitriko mb’ama’o mb’eo amy zao, vaho liniliko o mpanisý azeo te haseseke añatrefa’o ty talin-tsisì’ iareo.
有人告知我，將有陰謀陷害他。我便立刻打發他到你這裏來，並吩咐原告到你面前控訴他。祝你安好！」
31 Aa ie namantohañe, le nendese’ o lahin-defoñeo t’i Paoly naho nasese mb’e Antipatria mb’eo amy haleñey.
於是士兵照所命令的，夜間帶領保祿到了安提帕特；
32 Amy loak’ àndroy le nampindrezeñe ama’e o mpiningi-tsoavalao vaho nimpoly mb’an-tobe mb’eo ty ila’e.
第二天，讓騎兵跟保祿同去，別的就回到營裏。
33 Ie nipotìtse e Kaisaria añe, le natolotse amy Ragovay i taratasiy le nasese ama’e ka t’i Paoly.
他們進了凱撒勒雅，把信呈給總督，並引保祿到他面前。
34 Vinaki’ i ragovay i taratasiy vaho nañontanea’e ty faritse nihirifa’e. Ie rendre’e te nte Kilkia,
總督讀了信，便問保祿是那一省的人；既查知他是基里基雅人，
35 le hoe re: Hitsanoñako naho avy o mpanisý azoo, le linili’e te hambenañe añ’ anjombam-pizakà’ i Heroda ao.
便說：「等控告你的人來到，我再聽審你。」遂下令把保祿看守在黑落德王府裏。
