Asan'ny Apostoly 18
1 Ie añe, le nienga i Atena t’i Paoly mb’e Korinto mb’eo.
後，保祿就離開雅典，來到了格林多。
2 Le tendreke ty Jiosy atao Akoila, nisamak’ e Ponto, ie vaho nivotrake boak’e Italia rekets’ i Prisilae, vali’e, (ami’ty nandilia’ i Klaodio te hakareñ’ amy Roma ze atao Jiosy.) Le niheova’e,
在那裏遇見了一個猶太人，名叫阿桂拉，原藉本都，他同妻子普黎史拉最近從義大利來，因為喀勞狄曾命所有的猶太人都離開羅馬。保祿就投到他們那裏，
3 aa kanao nihamban-tolon-draha, le nimoneñe am’ iereo ao, nitrao-pitoroñe, fa sindre mpamboatse lamban-kibohotse.
因為是同業，保祿便留在他們那裏工作；原來他們是以製造帳幕為業的。
4 Boa-tSabotse re nañoke am-pitontonañe ao, nandrekets’ o Jiosio naho o Grikao.
每逢安息日，保祿就在會堂裏辯論，勸化猶太人和希臘人。
5 Ie pok’eo boake Makedonia añe t’i Silasy naho i Timoty, le nazìn’ arofo t’i Paoly hitaroñe amo Jiosio te Iesoà i Norizañey.
及至息拉和弟茂德從馬其頓來到後，保祿就專心傳道，向猶太人證明耶穌就是默西亞。
6 Aa ie nandietse naho nanivetive avao, le nakopi’e o saro’eo, nanao ty hoe: Ami’ty añambone’ areo o lio’ areoo! Malio iraho, fa homb’ amo kilakila ondatio henane zao.
可是，因為他們反對，而且說褻瀆的話，保祿就拂拭衣服向他們說：「你們的血歸到你們頭上，與我無干，從今以後，我要到外邦人那裏去了。」
7 Niakatse re, niheo mb’ añ’ anjomba’ ty atao Titosy Josto, mpitalaho aman’ Añahare, ie nipitek’ amy fitontonañey i anjomba’ey.
於是離開那裏，進了一個名叫弟鐸猶斯托的家裏，這人敬畏天主，他的家緊靠著會堂。
8 Niantoke i Talè t’i Krispo, bei’ i fitontonañey, naho o añ’ anjomba’e iabio; le maro amo nte-Korinto ro nahajanjiñe naho niato vaho nalipotse.
會堂長克黎斯頗和他的全家都信了主，還有許多格林多人聽了道而相信，也領了洗。
9 Nañento i Paoly haleñe añ’ aroñaroñe t’i Talè, ami’ty hoe: Ko hembañe, fa mitaròña, le ko mianjiñe,
夜間，主藉異象對保祿說：「不要害怕，只管講，不要緘默，
10 amy te mindre ama’o iraho vaho tsy ao ty hiambotrak’ ama’o hijoy, fa maro ty ondatiko an-drova atoy.
因為有我與你同在，必沒有人向你下手加害你，因為在這城裏有許多百姓是屬於我的。」
11 Aa le nitoloñe ao taoñe raike tsy enem-bolañe re nañoke o tsaran’ Añahareo am’iareo.
於是，他就在那裏住了一年零六個月，在他們中講授天主的聖道。
12 Ie nimpifehe’ i Akaia t’i Galio, le nifandrimboñe o Tehodao nañoridañe i Paoly, vaho nasese’ iareo mb’an-jaka.
當加里雍作阿哈雅總督時，猶太人同心合意地起來攻擊保祿，把他帶到法庭
13 T’indaty tìañe, hoe iareo, manigìke ondatio hitalaho aman’ Añahare am-pirangañe Hake.
說：「這個人勸人違法敬拜天主。」
14 Ie fa ho nanoka-palie t’i Paoly, le hoe t’i Galio amo Tehodao, Naho ie mioza an-dilatse ndra halolòañe, ry Tehodao, le ho nitò te nifeahako.
保祿剛要開口，加里雍就向猶太人說：「猶太人啊！如果有什麼犯法或邪惡的罪行，我自當容忍你們；
15 Fe kanao ontane ty amo tsarao naho o tahinañeo vaho i lili’ areoy—le mifandahara, fa tsy ho zakaeko.
但問題既是關於道理、名目和你們自己的法律的事，你們自己管罷，我不願作這些事的判官。」
16 Le rinoa’e hisitak’ amy fiambesam-pizakañey.
就把他們逐出了法庭。
17 Aa le niambotraha’ i màroy t’i Sostena, bei’ i fitontonañey le kinabokabo’ iereo añatrefa’ i fiambesam-pizakañey, fe tsy nihaoñe’ i Galio.
於是眾希臘人拉住會堂長索斯特乃，在法庭前打了他；而加里雍全不理睬這些事。
18 Ie nitambatse ela ao t’i Paoly, le niavotse amo roahalahio, vaho nijon-dàkañe mb’e Sirià añe mindre amy Prisilae naho i Akoila, ie fa nihitsife’e e Kenkrea ao hey o maroi’eo ami’ty fanta nanoe’e.
保祿又住了些日子，就與弟兄們辭別，乘船往敘利亞去；和他一起的，有普黎史拉和和阿桂拉，因為保祿許有誓願，在耕格勒剃了頭髮。
19 Ie nivotrake Efesosy añe, le nenga’e eo iereo, vaho nizilik’ am-pitontonañ’ ao nifañotsohotso amo Jiosio.
到了厄弗所，保祿便把他們留在那裏，自己進了會堂，同猶太人辯論。
20 Nihalalie’ iereo t’ie hitambatse ao, fe tsy nimete.
眾人求他多住些時候，他沒有應允，
21 Fa hoe re amy fienga’ey: Tsy mete tsy ambenako e Ierosaleme ao i sabadidake fa antitotsey, f’ie hibalike naho non’ Añahare; le nijon-dakañe Efesosy ao.
卻辭別他們說：「若是天主願意，我還要回到你們這裏來。」遂從厄弗所開船走了。
22 Ie nandoake e Kaisaria añe, le nionjoñe mb’eo nifañontane amy Fivoriy, vaho nizotso mb’e Antiokia mb’eo.
在凱撒勒雅下船，就上耶路撒冷問候教會，然後下到安提約基雅。
23 Teo hey re, vaho nienga nañariary an-tane Galate naho e Frigià añe nampaozatse o mpiòke iabio.
保祿住了一個時期，又出發，挨次經過迦拉達區和夫黎基雅，堅固眾位門徒。
24 Ie amy zao nivotrake Efesosy ao ty Jiosy atao Apolosy, nte Aleksandria; ondaty fonitse hilala, maozatse amo Sokitse Masiñeo.
有一個在亞歷山大里亞出生的猶太人，名叫阿頗羅，是個有口才的人，長於聖經，他到了厄弗所。
25 Toe naòke ami’ty lala’ i Talè indatiy, le naringatse an-troke, nitalily naho nañanatse Iesoà an-katò, fe ty fampilipora’ i Jaona avao ty nifohi’e.
這人學過主的道理，講論耶穌的事，心神熱烈，教訓人也很詳實，卻只知若翰的洗禮。
26 Niorotse nilañoñe an-kasibehañe am-pitontonañ’ao re; aa naho nahajanjiñe aze t’i Prisilae naho i Akoila, le natola’ iareo, vaho nampalangesañe an-katò o satan’ Añahareo.
這人開始在會堂裏放膽講論。普黎史拉和阿桂拉聽了他的講論，就把他接來，給他更詳實地講解了天主的道理。
27 Ie nisalalae’e ty homb’ Akaia mb’eo, le nirisihe’ o roahalahio an-tsokitse o mpiòke añeo ty handrambe aze. Ie pok’ eo le vata’e nimbae’e o nahafiato amy hasoaio.
阿頗羅有意往阿哈雅去，弟兄們都鼓勵他，並且給門徒寫信，叫他們接待他；他到了那裏，依賴恩寵，給了信友們很多的貢獻，
28 Amy te niliere’e an-ozatse am-batraike ey o Jiosio le naboa’e amo Sokitse Masiñeo te toe Iesoà i Norizañey.
因為他經常有力地當眾駁倒猶太人，用聖經指明耶穌就是默西亞。
