Asan'ny Apostoly 17
1 Ie niranga i Ampifolia naho i Apolonia le nandoake e Tesalonika fa ama’e ao ty Fitontonan-Jiosy.
保罗和西拉经过暗妃坡里、亚波罗尼亚，来到帖撒罗尼迦，在那里有犹太人的会堂。
2 Nizilik’ am-pitontonañ’ ao t’i Paoly amy lili’ey, le nitoroa’e boak’ amo Sokitse Masiñeo ami’ty Sabotse telo,
保罗照他素常的规矩进去，一连三个安息日，本着圣经与他们辩论，
3 nampalange naho nampidodea te tsi-mahay tsy nijale i Norizañey vaho nitroatse amy havilasiy, ami’ty hoe, Iesoà itaroñakoy, ie ‘nio i Norizañey.
讲解陈明基督必须受害，从死里复活；又说：“我所传与你们的这位耶稣就是基督。”
4 Niantoke ty ila’e le nirekets’ amy Paoly naho i Silasy; nanao zay ka ty maro amo Grika mpitalahoo, vaho maromaro amo roakemba beio.
他们中间有些人听了劝，就附从保罗和西拉，并有许多虔敬的希腊人，尊贵的妇女也不少。
5 Fe nañitrike ondaty tsivokatse boak’ an-tsena ao am-pikirañañe, o Tehodao, nitrobotrobo i lahialeñey, nampivalitsingorake i rovay; vaho nifajifajy mb’ añ’ anjomba’ i Jasona hañakarañe iareo mb’amy màroy.
但那不信的犹太人心里嫉妒，招聚了些市井匪类，搭伙成群，耸动合城的人闯进耶孙的家，要将保罗、西拉带到百姓那里。
6 F’ie tsy nitendreke; le kinororòke mb’añatrefa’ o bei’ i rovaio mb’eo t’i Jasona naho ty roahalahy ila’e, vaho nitazataza ty hoe: Hehe te nivotrak’ atoy ka o mpampibalitaboake ty tane toio,
找不着他们，就把耶孙和几个弟兄拉到地方官那里，喊叫说：“那搅乱天下的也到这里来了，
7 mbore nampihovàe’ i Jasona. Mandilatse o lilin-Kaisarao ty sata’ iareo le inao eo ze o mpanjaka tovo’e atao Iesoà zao.
耶孙收留他们。这些人都违背凯撒的命令，说另有一个王耶稣。”
8 Ie nahajanjiñe izay, le nitsiborehetoke i lahialeñey naho o bein-drovao.
众人和地方官听见这话，就惊慌了；
9 Le nampandoà’ iareo àntoke t’i Jasona naho o rañe’eo vaho navotsotse.
于是取了耶孙和其余之人的保状，就释放了他们。
10 Aa le nahitri’ o roahalahio aniany amy haleñey mb’e Berea mb’eo t’i Paoly naho i Silasy. Ie pok’ eo le nizilik’ am-pitontonan-Jiosy ao.
弟兄们随即在夜间打发保罗和西拉往庇哩亚去。二人到了，就进入犹太人的会堂。
11 Nivañoñe te amo nte Tesalonikao iretoa, amy t’ie nandrambe o tsarao am-pahimbañañe vaho nañotsohotso o Sokitse Masiñeo lomoñandro handrendreke ty hatò’ o raha zao.
这地方的人贤于帖撒罗尼迦的人，甘心领受这道，天天考查圣经，要晓得这道是与不是。
12 Aa le maro ty niantoke, miharo ami’ty roakemba maromaro aman-kasy naho amo lahilahy Grikao.
所以他们中间多有相信的，又有希腊尊贵的妇女，男子也不少。
13 Aa ie nifohi’ o Jiosy nte Tesalonikao te mbore nitaroñe i tsaran’ Añaharey e Berea t’i Paoly, le niheo mb’eo ka iereo nitrobo i lahialeñey.
但帖撒罗尼迦的犹太人知道保罗又在庇哩亚传 神的道，也就往那里去，耸动搅扰众人。
14 Le nampihitrife’ o roahalahio pak’an-driak’ añe aniany t’i Paoly, fe mbe nitambatse eo t’i Silasy naho i Timoty.
当时弟兄们便打发保罗往海边去，西拉和提摩太仍住在庇哩亚。
15 Nasese’ o lahilahio pak’ Atena añe t’i Paoly; le nimpoly ninday saontsy amy Silasy naho i Timoty ty homb’ama’e añe masìka.
送保罗的人带他到了雅典，既领了保罗的命，叫西拉和提摩太速速到他这里来，就回去了。
16 Nandiñe iareo e Atena ao t’i Paoly fe nitsimboetse añ’arofo t’ie nahaisake te lifo-kazomanga i rovay.
保罗在雅典等候他们的时候，看见满城都是偶像，就心里着急；
17 Aa le nitaroñe lomoñandro amo Jiosio naho amo mpañeveñe aman’ Añahareo am-pitontonañe ao naho an-tsena ey amy ze nifanampe ama’e.
于是在会堂里与犹太人和虔敬的人，并每日在市上所遇见的人，辩论。
18 Nifanaontsy ama’e ka o mpikaro-kihitse amo Epikoreo naho amo Stoikao. Hoe ty ila’e: Ino ty ho volañe’ ty mpangaradadake tìa? Hoe ka ty ila’e: Hoe t’ie mpitalily ndrañahare hafa, amy t’ie nitaroñe Iesoà naho i fivañonambelo’ey.
还有伊壁鸠鲁和斯多亚两门的学士，与他争论。有的说：“这胡言乱语的要说什么？”有的说：“他似乎是传说外邦鬼神的。”这话是因保罗传讲耶稣与复活的道。
19 Rinambe’ iereo naho nasese mb’ami’ty Areopagò mb’eo, le nanao ty hoe: Ehe ampahafohino anay te inoñe o fañòhañe vao saontsie’oo;
他们就把他带到亚略·巴古，说：“你所讲的这新道，我们也可以知道吗？
20 amy t’ie minday enta ankafankafa an-dravembia’ay, paia’ay ty hahafohiñe ty lengo’ o raha zao.
因为你有些奇怪的事传到我们耳中，我们愿意知道这些事是什么意思。”（
21 (Toe fonga tsy nanao inoñ’ inoñe o nte Atenao naho ze ambahiny ao naho tsy ty hitalily ndra ty hijanjiñe ze atao vao lomoñandro.)
雅典人和住在那里的客人都不顾别的事，只将新闻说说听听。）
22 Aa le nijohañe añivo’ i Vohi-Arese eo t’i Paoly nanao ty hoe: O ry nte Atenao! Treako t’ie vata’e mpitalaho amy ze he’e.
保罗站在亚略·巴古当中，说：“众位雅典人哪，我看你们凡事很敬畏鬼神。
23 Izaho nijenlajelañe, nisamba o fitalahoa’ areoo, le nizoeko ty kitrely nipatereñe ty hoe: Ho amy t’i Andrianañahare tsy Fohiñe. Aa le hitaroñako i italahoa’ areo fa tsy apota’ areoy.
我游行的时候，观看你们所敬拜的，遇见一座坛，上面写着‘未识之神’。你们所不认识而敬拜的，我现在告诉你们。
24 I Andrianañahare nanao ty voatse toy naho ze he’e ama’ey, ie i Talè i likerañey naho ty tane toiy vaho tsy mpimoneñe an-kibohotse nanoem-pitàñe re;
创造宇宙和其中万物的 神，既是天地的主，就不住人手所造的殿，
25 mbore tsy atràm-pità’ ondaty—ino ty paiae’e? Ie ty mpanolo-kaveloñe naho arofo vaho ze he’e.
也不用人手服事，好像缺少什么；自己倒将生命、气息、万物，赐给万人。
26 Le songa namboare’e an-dio raike ze foko’ ondaty, himoneña’e an-tane atoy, le ie ty nisafiry o sàn’ andro hiraoraoa’ iareo, vaho ty efem-pimoneña’ iareo;
他从一本造出万族的人，住在全地上，并且预先定准他们的年限和所住的疆界，
27 soa te hipay an’ Andrianañahare, hitsoek’ aze, he ho tendreke, ie tsy lavitse an-tikañ’ iaby.
要叫他们寻求 神，或者可以揣摩而得，其实他离我们各人不远；
28 Fa ama’e ao tika ro veloñe naho mihetseke vaho manañ’ aiñe, manahake ty fitaroña’ o mpahay sabo’ areoo, ty hoe: Tarira’e ka tikañe.
我们生活、动作、存留，都在乎他。就如你们作诗的，有人说：‘我们也是他所生的。’
29 Aa kanao tariran’ Añahare tika, le tsy mete ty fitsakorean-tika te ampihambañeñe ami’ty volamena ndra volafoty ndra vato nisokireñe an-kilala naho ami’ty hihi’ ondatio i Masiñey.
我们既是 神所生的，就不当以为 神的神性像人用手艺、心思所雕刻的金、银、石。
30 Ie nihevea’e heike an-tsa habahimoañe, ro taroñen’ Añahare henaneo te tsi-mete tsy hene misoloho ondatio ndra aia aia,
世人蒙昧无知的时候， 神并不监察，如今却吩咐各处的人都要悔改。
31 amy te nifotoàña’e andro zaka an-katò ty voatse toy añam’ indaty tinendre’ey; ie niventè’e amy ze kila ondaty amy nampitroara’e an-kavilasy.
因为他已经定了日子，要借着他所设立的人按公义审判天下，并且叫他从死里复活，给万人作可信的凭据。”
32 Aa ie jinanji’ iereo ty hoe: Fitroarañ’ an-kavilasy, le nikobìha’ ty ila’e, vaho hoe ka ty ila’e: Mbe hijanjiña’ay indraike.
众人听见从死里复活的话，就有讥诮他的；又有人说：“我们再听你讲这个吧！”
33 Aa le nienga iareo t’i Paoly.
于是保罗从他们当中出去了。
34 Fe nipitek’ ama’e t’indaty ila’e vaho niato. Tam’ iereo t’i Dionisio, mpiamy Areopagoy, naho ty rakemba atao Damarie vaho ty ila’e.
但有几个人贴近他，信了主，其中有亚略·巴古的官丢尼修，并一个妇人，名叫大马哩，还有别人一同信从。
