Asan'ny Apostoly 14
1 Ie te Ikonioma añe le nindre nizilik’ am-pitontona’ o Jiosio, le akore ty lañona’ iareo kanao maro amo Jiosio naho o Grikao ro niantoke.
二人在以哥念同进犹太人的会堂，在那里讲的，叫犹太人和希腊人信的很多。
2 Fe trinobo’ o Jiosy tsy niantokeo ty arofo’ o kilakila ‘ndatio vaho vinore’ iareo afero-añ’ate ty amo mpiroahalahio.
但那不顺从的犹太人耸动外邦人，叫他们心里恼恨弟兄。
3 F’ie nitambatse ao andro maro, nitalily i Talè am-pahasibehañe, ie namente i tsaray ami’ty hasoa’e, nanolotse viloñe naho halatsàñe nanoeñe am-pità’ iareo.
二人在那里住了多日，倚靠主放胆讲道，主借他们的手施行神迹奇事，证明他的恩道。
4 Fe nifañambake ondati’ i rovaio; atia o mpiamo Jiosioo, le etia o nimpiamo Firàheñeoo.
城里的众人就分了党，有附从犹太人的，有附从使徒的。
5 Nikilily ty ila’ o Tehodao miharo amo kilakila’ ondaty ila’eo naho o bei’ iareoo, ty hijoy iareo am-pametsaham-bato,
那时，外邦人和犹太人，并他们的官长，一齐拥上来，要凌辱使徒，用石头打他们。
6 ie naharendreke le nibolititse mb’e Derbe naho mb’e Listra, rova i Likaonia naho mb’am-paripari’e ao,
使徒知道了，就逃往吕高尼的路司得、特庇两个城和周围地方去，
7 nitolom-pitaroñe i talili-soay.
在那里传福音。
8 Te Listra ao ty lahilahy nikonenake avao, naleme fandia, kepeke boak’ an-kovin-drene’e, mb’e lia’e tsy ninokitse.
路司得城里坐着一个两脚无力的人，生来是瘸腿的，从来没有走过。
9 Tsinendre’e ty saontsi’ i Paoly, le hinare’ i Paoly naho nioni’e te nahatsàke hañahàñ’ aze i fatokisa’ey,
他听保罗讲道，保罗定睛看他，见他有信心，可得痊愈，
10 le napaza’e ty hoe: Miongaha am-pandia’oo! Aa le nitsamboan-dre naho nanjotike.
就大声说：“你起来，两脚站直！”那人就跳起来，而且行走。
11 Ie nioni’ i lahialeñey i nanoe’ i Paoliy, le songa nikontsiañe an-tsaontsy Likaonia, ami’ty hoe: Fa totsak’ aman-tikañ’ atoy o ndrañahareo misare ondaty!
众人看见保罗所做的事，就用吕高尼的话大声说：“有神借着人形降临在我们中间了。”
12 Natao’ iereo Jopitera t’i Barnabasy, naho Hermese t’i Paoly amy t’ie ty talèn-tsara.
于是称巴拿巴为宙斯，称保罗为希耳米，因为他说话领首。
13 Nanese añombelahy naho voñe firavahañe mb’ an-dalam-bey mb’eo ty talèm-pisoro’ i Jopitera mpimoneñe amy anjomba’e miavake aolo’ i rovay eiy, Ie naho i lahialeñey ho nisoroñe.
有城外宙斯庙的祭司牵着牛，拿着花圈，来到门前，要同众人向使徒献祭。
14 Fe jinanji’ i Barnabasy naho i Paoly izay, le nandriatse saroñe vaho nilay anteñateña’ i lahialeñey ao nikoike ty hoe:
巴拿巴、保罗二使徒听见，就撕开衣裳，跳进众人中间，喊着说：
15 O roandriañeo, akore ty anoa’ areo zao? Ondaty hambam-bintañe ama’ areo zahay, minday talily soa ho anahareo, hitaroñe ty hiambohoa’ areo o raha tsy jefa’e retiañe ho mb’aman’ Añahare veloñe, i namboatse i likerañey naho ty tane toy naho i riakey vaho ze he’e ama’e ao.
“诸君，为什么做这事呢？我们也是人，性情和你们一样。我们传福音给你们，是叫你们离弃这些虚妄，归向那创造天、地、海，和其中万物的永生 神。
16 Toe nado’e hañavelo amy ze homba’e o mpirofoko amo tariratse taoloo.
他在从前的世代，任凭万国各行其道；
17 Fe tsy nenga’e tsy ho amam-pitalily, le tolora’e hasoa naho ampahavia’e orañe boak’ andindìñe ao naho vole an-tsam-pamokarañe vaho anjotsoa’e mahakama naho hafaleañe mahaeneñe amo arofon-tikañeo.
然而为自己未尝不显出证据来，就如常施恩惠，从天降雨，赏赐丰年，叫你们饮食饱足，满心喜乐。”
18 Fe didý tsy nahasebañe i lahialeñey hisoroñe am’ iereo i saontsy zay.
二人说了这些话，仅仅地拦住众人不献祭与他们。
19 Lonea amy zao ty Jiosy ila’e boak’ Antiokia naho e Ikaonioma nitrobo i lahialeñey, nametsa-bato amy Paoly le kinovovo’ iereo alafe’ i rovay ey, fa natao t’ie nivetrake.
但有些犹太人从安提阿和以哥念来，挑唆众人，就用石头打保罗，以为他是死了，便拖到城外。
20 Aa naho niarikoboña’ o mpiama’eo, le niongake re nizilik’ an-drova ao. Ie amy loak’ àndroy, nienga rekets’ i Barnabasy le nomb’e Derbe mb’eo,
门徒正围着他，他就起来，走进城去。 第二天，同巴拿巴往特庇去，
21 nitaroñe i talili-soay amy rovay, nampivangongo o mpiòkeo, le nibalike mb’e Listra naho e Ikaonioma vaho Antiokia mb’eo,
对那城里的人传了福音，使好些人作门徒，就回路司得、以哥念、安提阿去，
22 nañafatratse ty arofo’ o mpiòkeo, nandrisike iareo hitoloñe am-patokisañe, ami’ty hoe: Lako hasotry ty hisorohañe hahafizilihan-tika amy Fifehean’ Añaharey.
坚固门徒的心，劝他们恒守所信的道；又说：“我们进入 神的国，必须经历许多艰难。”
23 Le nanendre mpifehe amy Fivory iaby rey naho nihalaly an-dilitse, ie nonjone’ iareo amy Talè natokisa’ iareoy.
二人在各教会中选立了长老，又禁食祷告，就把他们交托所信的主。
24 Niranga i Pisidia iereo, le nipok’ e Pamfilià añe;
二人经过彼西底，来到旁非利亚。
25 nitaroñe i tsaray e Perga vaho nizotso mb’e Atalìa mb’eo.
在别加讲了道，就下亚大利去，
26 Hirik’ ao le nijon-dakañe mb’e Antiokia añe, amy nanolorañe iareo an-kasoan’ Añahare i fitoroñañe nihenefa’ iareoiy.
从那里坐船，往安提阿去。当初，他们被众人所托、蒙 神之恩、要办现在所做之工，就是在这地方。
27 Ie nivotrak’eo, le natonto’ iareo i Fivoriy vaho nitalily ze hene nanoen’ Añahare añam’ iereo naho ty nanokafa’e lalañe amo kilakila ondatio.
到了那里，聚集了会众，就述说 神借他们所行的一切事，并 神怎样为外邦人开了信道的门。
28 Aa le nitambatse ela amo mpiokeo iereo.
二人就在那里同门徒住了多日。
