Asan'ny Apostoly 14
1 Ie te Ikonioma añe le nindre nizilik’ am-pitontona’ o Jiosio, le akore ty lañona’ iareo kanao maro amo Jiosio naho o Grikao ro niantoke.
們在依科尼雍，還是照樣進猶太人的會堂講道，以致有很多猶太人和希臘人信從了。
2 Fe trinobo’ o Jiosy tsy niantokeo ty arofo’ o kilakila ‘ndatio vaho vinore’ iareo afero-añ’ate ty amo mpiroahalahio.
那些固執不信的猶太人，卻挑撥並刺激外邦人的心，來相反弟兄們。
3 F’ie nitambatse ao andro maro, nitalily i Talè am-pahasibehañe, ie namente i tsaray ami’ty hasoa’e, nanolotse viloñe naho halatsàñe nanoeñe am-pità’ iareo.
他們在那裏逗留了一些日子，依賴主放心大膽地講道。主為證明他們所宣講的恩寵的話是真實的，藉他們的手顯了徵兆和奇蹟。
4 Fe nifañambake ondati’ i rovaio; atia o mpiamo Jiosioo, le etia o nimpiamo Firàheñeoo.
城中的群眾就分裂了：有的支持猶太人，有的支持宗徒。
5 Nikilily ty ila’ o Tehodao miharo amo kilakila’ ondaty ila’eo naho o bei’ iareoo, ty hijoy iareo am-pametsaham-bato,
當外邦人和猶太人連同他們的官長蓄意侮辱他們，和用石頭砸死他們的時候，
6 ie naharendreke le nibolititse mb’e Derbe naho mb’e Listra, rova i Likaonia naho mb’am-paripari’e ao,
他們一聽說，就逃往呂考尼雅的呂斯特辣、德爾貝兩座城和周圍的地方去了，
7 nitolom-pitaroñe i talili-soay.
在那裏傳揚福音。
8 Te Listra ao ty lahilahy nikonenake avao, naleme fandia, kepeke boak’ an-kovin-drene’e, mb’e lia’e tsy ninokitse.
在呂斯特辣有一個人，患軟腳病，常坐著，由母胎中即是跛子，總沒有行走過。
9 Tsinendre’e ty saontsi’ i Paoly, le hinare’ i Paoly naho nioni’e te nahatsàke hañahàñ’ aze i fatokisa’ey,
這人聽保祿講道；保祿注目看他，見他有信心，可得痊癒，
10 le napaza’e ty hoe: Miongaha am-pandia’oo! Aa le nitsamboan-dre naho nanjotike.
便大聲說道：「直直地站起來！」這人遂跳起來行走。
11 Ie nioni’ i lahialeñey i nanoe’ i Paoliy, le songa nikontsiañe an-tsaontsy Likaonia, ami’ty hoe: Fa totsak’ aman-tikañ’ atoy o ndrañahareo misare ondaty!
群眾看見保祿所行的，就大聲用呂考尼雅話說：「神取了人形，降到我們這裏了!」
12 Natao’ iereo Jopitera t’i Barnabasy, naho Hermese t’i Paoly amy t’ie ty talèn-tsara.
他們遂稱巴爾納伯為則烏斯，稱保祿為赫爾默斯，因為它是主要發言人。
13 Nanese añombelahy naho voñe firavahañe mb’ an-dalam-bey mb’eo ty talèm-pisoro’ i Jopitera mpimoneñe amy anjomba’e miavake aolo’ i rovay eiy, Ie naho i lahialeñey ho nisoroñe.
在城關的則烏斯的司祭，就帶著公牛與花圈來到大門前，要同群眾一起獻祭。
14 Fe jinanji’ i Barnabasy naho i Paoly izay, le nandriatse saroñe vaho nilay anteñateña’ i lahialeñey ao nikoike ty hoe:
巴爾納伯和保祿宗徒聽說這事，就撕裂了自己的衣服，跑到群眾中，喊著，
15 O roandriañeo, akore ty anoa’ areo zao? Ondaty hambam-bintañe ama’ areo zahay, minday talily soa ho anahareo, hitaroñe ty hiambohoa’ areo o raha tsy jefa’e retiañe ho mb’aman’ Añahare veloñe, i namboatse i likerañey naho ty tane toy naho i riakey vaho ze he’e ama’e ao.
說道：「人哪！你們這是作什麼﹖我們也是人啊！與你們有同樣的性情；我們只是給你們傳揚福音，為叫你們離開這些虛無之物，歸依生活的天主，是他創造了天地海洋和其中的一切。
16 Toe nado’e hañavelo amy ze homba’e o mpirofoko amo tariratse taoloo.
他在過去的世代，容忍了萬民各行其道；
17 Fe tsy nenga’e tsy ho amam-pitalily, le tolora’e hasoa naho ampahavia’e orañe boak’ andindìñe ao naho vole an-tsam-pamokarañe vaho anjotsoa’e mahakama naho hafaleañe mahaeneñe amo arofon-tikañeo.
但他並不是沒有以善行為自己作證，他從天上給你們賜了雨和結實的季節，以食物和喜樂充滿你們的心。」
18 Fe didý tsy nahasebañe i lahialeñey hisoroñe am’ iereo i saontsy zay.
說了這些話，纔算阻住了群眾，沒有向他們獻祭。
19 Lonea amy zao ty Jiosy ila’e boak’ Antiokia naho e Ikaonioma nitrobo i lahialeñey, nametsa-bato amy Paoly le kinovovo’ iereo alafe’ i rovay ey, fa natao t’ie nivetrake.
卻有些猶太人，從安提約基雅和依科尼雍來，挑唆群眾；群眾用石頭砸了保祿，以為他死了，就把他拉到城外。
20 Aa naho niarikoboña’ o mpiama’eo, le niongake re nizilik’ an-drova ao. Ie amy loak’ àndroy, nienga rekets’ i Barnabasy le nomb’e Derbe mb’eo,
但門徒們一圍到他跟前，他就起來進了城，第二天同巴爾納伯起身往德爾貝去了。
21 nitaroñe i talili-soay amy rovay, nampivangongo o mpiòkeo, le nibalike mb’e Listra naho e Ikaonioma vaho Antiokia mb’eo,
他們向那城傳揚福音，使許多人成為門徒，以後回到呂斯特辣、依科尼雍和安提約基雅，
22 nañafatratse ty arofo’ o mpiòkeo, nandrisike iareo hitoloñe am-patokisañe, ami’ty hoe: Lako hasotry ty hisorohañe hahafizilihan-tika amy Fifehean’ Añaharey.
到處堅固門徒的心，鼓勵他們堅持信仰，說我們必須經過許多困難，纔能進入天主的國。
23 Le nanendre mpifehe amy Fivory iaby rey naho nihalaly an-dilitse, ie nonjone’ iareo amy Talè natokisa’ iareoy.
二人在各教會給他們選立了長老，在祈禱禁食以後，把他們託付於他們所信仰的主。
24 Niranga i Pisidia iereo, le nipok’ e Pamfilià añe;
以後，他們又經過丕息狄雅來到旁非里雅，
25 nitaroñe i tsaray e Perga vaho nizotso mb’e Atalìa mb’eo.
在培爾革宣講道理以後，下到阿塔肋雅，
26 Hirik’ ao le nijon-dakañe mb’e Antiokia añe, amy nanolorañe iareo an-kasoan’ Añahare i fitoroñañe nihenefa’ iareoiy.
又從那裏乘船赴安提約基雅。他們原來是從那裏被託於天主的恩寵，作現在已完成的工作。
27 Ie nivotrak’eo, le natonto’ iareo i Fivoriy vaho nitalily ze hene nanoen’ Añahare añam’ iereo naho ty nanokafa’e lalañe amo kilakila ondatio.
他們一到，就聚集會眾，報告天主偕同他們所行的一切大事，和怎樣給外邦人打開了信德的門。
28 Aa le nitambatse ela amo mpiokeo iereo.
二人就在那裏同門徒們住了不少時日。
