Asan'ny Apostoly 13
1 Irezao o mpitoky naho mpañòke mpiamy Fivori’ i Antiokiaio: i Barnabasy naho i Simeona natao Nigera, le i Losio nte-Kirenìa naho i Menahema (i niara-nibey amy Heroda mpanjakay) vaho i Saole.
安提約基雅教會中，有一些先知和教師，其中有巴爾納伯和號稱尼革爾的西滿，有基勒乃人路基約，和與分封侯黑落德同乳的瑪納恒，還有掃祿。
2 Ie nitalaho amy Talè naho nililitse, le hoe i Arofo Masiñey: Aviho ho ahy t’i Barnabasy naho i Saole ho ami’ty fitoroñañe ikanjiako iareo.
他們敬禮主和禁食的時候，聖神向他為說：「你們給我選拔出巴爾納伯和掃祿來，去行我叫他們要行的工作。」
3 Aa ie nililitse naho niloloke, le nampitongoàñe fitàñe vaho nampionjoneñe mb’eo.
他們遂禁食祈禱，給他們覆了手，派他們走了。
4 Amy nañiraha’ i Arofo Masiñey, le nizotso mb’e Seleokia mb’eo iereo vaho nijon-dakañe mb’e Kiprosy.
二人既被聖神派遣，遂下到色婁基雅，又從那裏乘船往塞浦路斯。
5 Ie toly e Salamisy le nitaroñe i tsaran’ Añaharey amo fitontona’ o Jiosio. Tam’ iereo ka t’i Jaona ho mpiatrake.
他們來到撒拉米，就在猶太人的會堂中，宣講天主的聖道；還有若望作助手。
6 Ie niranga i toko-nosey naho nandoake Pafo añe, le nifanjò ami’ty mpañorik’ andro, mpitoki-vìlañe Jiosy atao Bar-Iesosy,
他們走遍了全島，直到帕佛，遇見一個猶太人，他是個術士，也是假先知，名叫巴爾耶穌，
7 nireketse amy Sergio Paolo ragova, ondaty mahilala; kinanji’ indatiy t’i Barnabasy naho i Saole fa nipay ty hijanjiñe o tsaran’ Añahareo.
他常同色爾爵保祿總督在一起；總督是個聰明人，他邀請了巴爾納伯和掃祿來，想聽天主的聖道；
8 Fe natreatrè i Elima ambiasa (añara’e izay) ie nipay ty hampiamboho i ragovay tsy hiantoke.
但那術士厄呂瑪──這是他的希臘譯名──卻反對他們，想法顛覆總督的信心。
9 Nilifotse i Arofo Masiñey t’i Saole, i natao Paoliy ka, le niharefe’e t’i Elima
掃祿，也即是保祿，充滿了聖神，定睛望著他，
10 vaho nanoa’e ty hoe: Ty pea ze fonga famañahiañe naho fìtake, ana’ i Ratiy tìa! rafelahi’ ze atao havañonañe! Tsy mete apo’o hao ty fampikelohañ’ o lalam-banta’ i Talèo?
說：「你這滿懷各種欺詐和各種奸惡的人，魔鬼的兒子，一切正義的仇敵，你還不停止顛覆天主的正道嗎﹖
11 Ingo te ama’o henaneo ty fità’ i Talè, le ho goa, tsy hahaisake i àndroy heike. Aa le nivotrak’ ama’e ami’ty manao zao ty zono naho ieñe vaho nitoantoañe mb’eo re nipay ty hitarik’ aze am-pitàñe.
現今你看，上主的手要臨於你，你要變成一個瞎子，看不見太陽，直到一個時期。」立刻昏黑和幽暗降在他身上，他就回來摸索，找尋領路的人。
12 Ie nioni’ i ragovay i nanoeñey, le niantoke, toe nahavereñ’ aze ty fañòhañe i Talè.
那時，總督看見發生的事就信了，很驚訝主的道理。
13 Aa le nijon-dakañe boake Pafo t’i Paoly naho o rañe’eo nimb’e Perga’ i Pamfilia mb’eo, fe nisitak’ am’iereo t’i Jaona nimpoly mb’e Ierosaleme añe.
以後，保祿和同他一起的人，從帕佛乘船來到旁非里雅的培爾革；若望卻離開他們，回了耶路撒冷。
14 Ie hirike Perga le nandoak’ Antiokia’ i Pisidia, naho niheo am-pitontonañ’ ao ami’ty andro Sabotse vaho niambesatse.
他們由培爾革經過各處，到了丕息狄雅的安提約基雅；安息日他們進了會堂坐下。
15 Ie nitampetse ty famakiañe i Hake naho o Mpitokio, le nampanohine’ o mpifehe’ i fitontonañeio ami’ty hoe: O roahalahio, hera aman-tsara mahaosike ondatio, le milañonà.
在朗誦法律和先知之後，會堂長派人問他們說：「仁人弟兄，你們若有什麼勸勉民眾的話，請說罷！」
16 Niongake t’i Paoly nanondrotondro fitàñe le nanao ty hoe: Ry nte-Israeleo naho ze mpañeveñe aman’ Añahareo, mijanjiña!
保祿就站起來，打手勢說：「諸位以色列人和敬畏天主的人，請聽!
17 Jinobon’ Añahare’ ondati’ Israele retoañe o roaen-tikañeo, le nonjone’e ondatio t’ie nitaveañe ho renetane an-tane Egipte ao, vaho am-pionjonam-pità’e ty niaoloa’e iareo nienga i taney;
以色列民族的天主，揀選了我們的祖先。當這百姓寄居埃及時，天主就舉揚了他們，以大能的手臂從那裏領他們出來。
18 Miha-efa-polo taoñe ty nañantoàña’e am-patrambey añe.
大約四十年的工夫在曠野中容忍了他們。
19 Ie rineba’e ty fifeheañe fito e Kanana ao, le natolo’e iareo i tane’ iareoy ho lova va’e efajato taoñe tsy limampolo.
滅了在客納罕地方的七個民族以後，就把那地方分給他們作為基業，
20 Añe i nitaliliañey, le tinolo’e mpizaka ampara’ i Samoela mpitoky,
約有四百五十年。此後，又給他們立了民長，直到撒慕爾先知時代。
21 ie nihalaly mpanjaka iereo, le tinolo’e i Saole ana’ i Kisy, afe’ i Benjamina, efapolo taoñe.
從那時起，他們要求一位君王，天主就給他們立了本雅明族人克士的兒子撒烏耳，為王四十年；
22 Ie nasinta’e, le noriza’e t’i Davide ho mpanjaka’ iareo. Le hoe ty nitaroñe’e: Nitreako t’i Davide ana’ Iesesày, ondaty mañorike ty troko; hene hanoe’e o satrikoo.
把他撤職以後，給他們立了達味為君王，天主為他作證說：我找到了葉瑟的兒子達味，他是一個合我心意的人，他要履行我的一切旨意。
23 Boak’amo tarira’ indatio, ty amy tsara’ey, ty nanesean’ Añahare am’ Israele ty Mpandrombake, Iesoà.
天主按照恩許，從他的後裔中給以色列興起了一位救主耶穌。
24 Taolo’ ty fiavi’e le nitseize’ i Jaona ty filiporam-pisolohoañe ho amy ze hene ondati’ Israele,
若翰在他來臨以前，先向全以色列民宣講了悔改的洗禮。
25 aa ie fa ho niheneke ty fitoroña’ i Jaona le nainai’e nanoa’e ty hoe: Atao’ areo ho ia v’iraho? Tsy ie iraho. Hehe t’ie tonjohize’ ty tsy mañeva ahy hampidraitse o hana’eo.
及至若翰將完成自己的任務時，說道：我不是你們所猜想的那位，但是，看，他在我以後要來，我不配解他腳上的鞋。
26 O rolongo, ana’ o tarira’ i Abraàmeo, naho ry mpañeveñe aman’ Añahare ama’ areo, ie nampihitrifañe o entam-pandrombahañe zao.
諸位仁人弟兄，亞巴郎的子孫和你們敬畏天主的人! 這救恩之道正是給我們賜下的，
27 Toe nihenefa’ o mpimoneñe e Ierosalemeo naho o mpifehe’eo, ie tsy nahafohiñ’ aze ndra ty talili’ o Mpitoky vakieñe boa-tSabatao, fe nihenefa’iareo ami’ty namàra’ iareo aze.
因為耶路撒冷的居民和他們的首領不認識他，也不明白每安息日所誦讀的先知的預言，就判決了他，而應驗了這些預言。
28 Aa ndra te tsy nioniñe ty tali’ ty hañohofan-doza ama’e, mbe nihalalie’ iereo amy Pilato ty hamonoañe aze.
他們本來找不到一條死罪，卻要求比拉多處死了他。
29 Ie hene nifonire’ iareo ze pinatetse ty ama’e, le nazotso amy hataey vaho nirohoteñe an-kibory ao,
論他所記載的都成就了以後，就把他從木架上卸下，放在墳墓裏，
30 f’ie natroan’ Añahare amy havilasiy,
天主卻使他從死者中復活起來，
31 vaho nahaoniñe aze andro maro o nindre lia ama’e hirike Galilia pake Ierosaleme añeo. Iereo ro valolombeloñe am’ondatio henaneo.
他多日顯現給同他一起，從加里肋亞往耶路撒冷去的人；這些人就是現今在百姓前給他作證的人。
32 Taroñe’ay ama’ areo i Talili-soa nampitamañe an-droaentikañey
我們現今也給你們報告喜訊：就是那向祖先所應許的恩許，
33 t’ie nihenefen’ Añahare aman-tika ana’ iareo, amy nampitroara’e Iesoày. Ie i pinatetse amy Sabo faharoeiy, ty hoe: Anako irehe; Anindroany ty nisamahako azo.
天主已給我們作他們子孫的完成了，叫耶穌復活了，就如在第二篇聖詠上所記載的：『你是我的兒子，我今日生了你。』
34 Ty hatò’ t’ie nampitroare’e amy havilasiy tsy hibalike mb’am-pihomahañe ao ka, ro tsinara ami’ty hoe: Hatoloko azo o fitahiañe vantañe naho to’ i Davideo.
論到天主使他從死者中復活了，使他不再歸於腐朽，曾這樣說過：『我要賜給你們許與達味的聖善忠實。』
35 Hoe ka ty taroñe’ ty ila’e: Ho tana’o tsy hihomake i Masi’oy.
為此，又在另一處說：『你決不讓你的聖者見到腐朽。』
36 I Davide, ie fa nitoroñe o mpiharo-nono ama’eo amy natoron’ Añahare azey, le nirotse naho nirohoteñe aman-droae’e ao t’ie nihomake.
達味固然在自己活著時，奉行了天主的旨意，但是他死了，也歸到了自己祖先那裏，且見到了腐朽；
37 Fe tsy nimomoke i natroan’ Añahare amy havilasiy.
但天主從死者中所復活的那位，卻沒有見到腐朽。
38 Aa le mahafohina ry longo, te indatiy ro itaroñañe ty fisolohoañe amo tahiñeo,
所以，諸位仁人弟兄，你們必須知道：就是藉著這耶穌給你們宣佈了赦罪之恩；凡在一切你們憑梅瑟法律不能成義的事上，
39 le ie ro añahàñe o mpiatoo amy ze hene raha tsy nilefe’ i Hà’ i Mosèy hahàñe.
憑著他，凡信的人都可成義。
40 Mitaoa arè, kera hizò i nisaontsieñe amo Mpitokio ty hoe:
所以，你們要小心，不要叫先知書上說的話來到你們身上：『
41 Oniño ry mpanivetive, mañaraharà vaho mikoromaha, fa hitoloñe am-pitoloñañe amo andro’areoo iraho, fitoloñañe tsy hiantofa’ondaty, ndra te eo ty hampalange aze ama’areo.
藐視的人哪！你們要看，要驚訝，要消逝！因為在你們的日子，我作了一件事，即使有人告訴你們，你們也必不信那件事。』
42 Aa ie niakatse o Jiosio, le nihalalie’ ondatio te ho lañoneñe ami’ty Sabotse here’e i tsara zay.
他們出去的時候，眾人要求下一個安息日再給他們講這些事。
43 Ie nigadoñe i fivoriy, maro amo Jiosio naho amo mpitalaho nivalike ho Jiosio ty nañorike i Paoly naho i Barnabasy ze nitaroñe am’iereo, nañosike iareo hifahatse amy hasoan’ Añaharey.
會眾散去以後，有許多猶太人和歸依猶太教的虔誠人，隨從了保祿和巴爾納伯，二人同他們談話，勸他們務要堅持天主的恩寵。
44 Ie amy Sabata here’ey, didý tsy i rova iabiy ty nifanontoñe hijanjiñe o tsaran’ Añahareo.
下一個安息日，全城的人幾乎都聚集了來，要聽天主的聖道。
45 Aa naho niisa’ o Jiosio i màroy, le niliforem-parahy vaho niliere’ iereo o raha nisaontsie’ i Paolio.
猶太人一看見這麼眾多的人，就滿心嫉妒，反對保祿所講的，且加以辱罵。
46 Nanoiñe ty hoe am-pahavaniañe t’i Paoly naho i Barnabasy: Tsy mete tsy nitaroña’ay hey i tsaran’ Añaharey, fe kanao nikihoe’ areo le nizaka-vatañe t’ie tsy mañeva i haveloñe nainai’ey, inao arè! mitolik’ amo kilakila ondatio zahay (aiōnios g166)
保祿和巴爾納伯卻放膽地說：「天主的聖道本來先應講給你們聽，但因你們拒而不受，並斷定自己不配得永生，看，我們就要轉向外邦人， (aiōnios g166)
47 amy nandilia’ i Talè anaiy, ty hoe: Nanoeko hazavàñe amo kilakila ‘ndatio irehe, hinday fandrombahañe sikal’ añ’ olo-ty tane toy añe.
因為主如此命我們說：『我已立你作為外邦人的光明，使你成為他們的救恩，直到地極。』
48 Ie jinanji’ o kilakila ondatio izay le niehake vaho niasy ty tsara’ Iehovà; vaho hene niantoke ze tinendre ho amy haveloñe nainai’ey. (aiōnios g166)
外邦人聽了，都很喜歡，讚美主的聖道；那些被預定獲得永生的人，就都信了。 (aiōnios g166)
49 Le niboele nahatsitsike i taney ty tsara’ Iehovà.
主的聖道遂傳遍了那地方。
50 Fe sinigì’ o Tehodao o rakemba bey mpitalahoo naho ondaty bei’ i rovaio, le trinobo’ iereo fampisoañañe amy Paoly naho i Barnabasy vaho rinoa’ iereo amy taney.
猶太人卻挑唆敬畏天主的尊貴婦人和城中的要人，發動迫害保祿和巴爾納伯，把他們驅逐出境。
51 Aa le nabò’ iereo ama’e ty lembok’ am-pandia’ iareo naho nimb’e Ikonioma añe,
二人就把腳上的塵土向他們拂下，往依科尼雍去了。
52 vaho nilifotse ty ehake naho i Arofo Masiñey o mpiòkeo.
門徒都充滿喜樂和聖神。
