2 Samoela 17
1 Tinovo’ i Ahitofele amy Absalome ty hoe: Angao ho joboñeko ty lahilahy rai-ale-tsi-ro’arivo henaneo, le anito haleñe
阿希托費耳向說：「讓我選拔一萬二千人，今夜起程去追趕達味。
2 ty hivotrahako ama’e, ie mokotse naho am-pitàñe maleme, hampangebakebak’ aze; le hitriban-day ondaty iaby mindre ama’eo vaho i mpanjakay avao ty ho lafaeko;
正當他困乏疲倦時，我忽然趕到，使他驚惶失措，隨從他的人，必會逃散，我只把君王一人殺了，
3 le hampoliko ama’o ondaty iabio; aa ie fonga nitampoly ondatio naho tsy i paia’oy avao, le hene hanintsiñe ondatio.
然後人民來歸順你，像新娘回到新郎那裏；你只須害一人的性命，全民眾就都和平無事了」。
4 Nitea’ i Absalome naho ze hene mpiaolo’ Israele i saontsy zay.
阿貝沙隆和以色列的眾長老，對這提議都很贊成。
5 Le hoe t’i Absalome: Kanjio henaneo t’i Khosaý nte-Ereke le ho janjiñen-tika ka ty ho saontsie’e.
阿貝沙隆說：「讓把阿爾基人胡瑟召來，我們也願聽聽他說什麼」。
6 Aa ie nipok’ amy Absalome eo t’i Khosaý, le hoe t’i Absalome ama’e: Nanao hoe zao ty Ahitofele; Horihen-tika hao i nisaontsie’ey? fa naho tsie le mitaroña.
胡瑟來到阿貝沙隆前，阿貝沙隆向他說：「阿希托費耳說出這樣的話，我們應按他的主意去行嗎﹖請你提議吧! 」
7 Le hoe t’i Khosaý amy Absalome: Tsy soa ty toro-hevetse natolo’ i Ahitofele henaneo.
胡瑟回答阿貝沙隆說：「阿希托費耳這次所出的計謀卻是不妙」。
8 Tinovo’ i Khosaý ty hoe: Fohi’o ty rae’o naho ondati’eo, t’ie fanalolahy, naho manahake ty dobe tinavañ’ anak’ an-kivok’ ao ty hafain’ afero añ’arofo’ iareo; toe mpañotakotake ty rae’o, vaho tsy hitoetse am’ ondati’eo.
胡瑟接著說：「你知道你父親和隨從他的人，都是勇將，現在心情惱怒，好像田野間喪子的母熊；何況，你父親又是歷戰陣的人，夜間決不會讓軍民安睡。
9 Oniño t’ie mietak’ an-kadaha ndra an-toets’ ila’e henaneo; aa ie vaho miambotrak’ am’iereo am-baloha’e, le hanao ty hoe ze mahajanjiñe izay: Fizamanañe ty zoeñe am’ondaty mañorike i Absalomeo;
他現在必藏在一個山洞裏，或另一個地方；若起初我們的人就有傷亡，人們聽見必要說：跟隨阿貝沙隆的人，慘遭失敗；
10 le akore amy zao i fanalolahiy, i aman-tron-dionay, kanao hitranake; fa songa fohi’ Israele te ondaty maozatse ty rae’o naho sindre fanalolahy o mpiama’eo.
那麼，連性情兇猛如獅子的壯士，也要灰心喪膽，因為全以色列人都知道你父親是個勇將，跟隨他的人，也都是驍勇的人。
11 Aa le ty hoe ty fanoroako: te hifanontoñe ama’o t’Israele iaby boake Dane pake Beeresebà manahake ty faseñe añ’olon-driake ey ami’ty hatsifotofoto’e; le ihe ka ro ho mb’an-kotakotak’ ao.
我的計劃，是先把所有的以色列人集合在你身邊，從丹直到貝爾舍巴，像海邊沙粒那樣多，然後由你親自率領，前去征討；
12 Aa le hivotrak’ ama’e tika amy ze toetse haharendrehañe aze; hipetak’ ama’e manahake ty fipetahan-jono an-tane; leo raike tsy hapon-tika ndra ie ndra o mpiama’eo.
他不論到那裏，我們也突然到那裏；像露一樣襲擊他，使他和跟隨他的人一個也不留下。
13 Tovo izay he ie mitolila mb’ an-drova ao, le hene hinday taly t’Israele vaho ho kozozoten-tika mb’ am-bavatane ao ampara’ te tsy hanjoàñe vato kede.
若他退入一座城內，全以色列就帶著繩索去攻擊那城，將那城拉到山谷裏，連一塊小石也不剩下」。
14 Aa le hoe t’i Absalome naho o hene ondati’ Israeleo: Toe soa ty toro-heve’ i Khosaý nte-Ereke te amy tolo-keve’ i Akitofeley—amy te linili’ Iehovà ty handreketañe ty toro-hevetse soa’ i Akitofele, hametsaha’ Iehovà hankàñe amy Absalome.
阿貝沙隆和全以色列人都說：「阿爾基人胡瑟的計謀比阿希托費耳的更為可取」。原是上主決定了要破壞阿希托費耳是好計謀，為給阿彼瑟降下災禍。
15 Aa le hoe t’i Khosaý amy Tsadoke naho i Abiatare mpisoroñe: Zao naho zao ty natoro’ i Akitofele amy Absalome naho amo roandria’ Israleo; vaho zao naho zao ka ty natoloko.
隨後，胡瑟報告匝多克和厄貝雅塔爾說：「阿希托費耳給阿貝沙隆和以色列長老出了那樣的計謀，我卻出了這樣的計謀。
16 Aa le mañitrifa masìka, vaho ano ty hoe amy Davide: Ko mitoetse amo montom-patrambeio te anito haleñe, fa mitsàha ndra manao akore; tsy mone habotseke i mpanjakay naho ze hene ondaty mindre ama’e.
現在，快派人去報告達味說：今夜不可在曠野的渡口露宿，要趕快過河，免得君王和隨從他的人民都遭殲滅」。
17 Ie amy zao, nitoboke e En-drogele t’Ionatane naho i Akimatse; naho nimpiheo am’ iereo ty mpitoroñe nitalily; le nimb’ amy Davide mpanjaka añe ka iereo nitalily, soa tsy ho oniñe mimoake amy rovay.
那時，約納堂和阿希瑪茲已在洛革泉傍等候，因怕被人看見，不敢進城；有個使女出來給他們傳信，他們就去報告達味君王。
18 Fe nitrea’ ty ajalahy le natalili’e amy Absalome; aa le nivoratsake iereo naho nivotrak’ añ’anjomba’ ondaty e Bakorime ze amam-bovoñe an-toe’e vaho nizotso ao.
但有一個少年人看見了他們，便向阿貝沙隆報告了；他們二人就急速逃匿，來到巴胡陵的一個人家裏，他院子裏有一口井，他們便下到井裏。
19 Rinambe’ ty rakemba ty tako’e naho nakape’e am-bava’ i vovoñey, vaho naparatsa’e ambone’e eo ty tsako lisañe; le tsy nifohiñe.
那家的婦女取了一個蓋子蓋在井口上，蓋子上又撒了些麥粒，免得有人注意。
20 Pok’ amy rakembay amy anjombay ty mpitoro’ i Absalome nanao ty hoe: Aia t’i Akimatse naho Ionatane? Le hoe i rakembay tam’ iereo: Fa nitsake i torahan-dranoy iereo. Aa le nitsoeke fe tsy nahaisake le nimpoly mb’e Ierosalaime mb’eo.
阿貝沙隆的差役來到那家的婦女前問說：「阿希瑪茲和約納堂在哪裏﹖那婦女答說：「他們早過了蓄水池」。差役就去搜索他們，卻沒有找著，便回了耶路撒冷。
21 Aa ie nienga, le niakatse i vovoñey iereo vaho nionjomb’eo nitalily amy Davide; le nanao ty hoe amy Davide: Miongaha, masikà, itsaho i ranoy; fa inao ty toro-heve’ i Akitofele ty ama’o.
差役走了以後，兩人就為井裏上來；去給達味君王報信，對達味說：「起身，趕快過河，因為阿希托費耳為害你們出了這樣的計謀」。
22 Aa le niongake t’i Davide, rekets’ o hene’ ondaty nindre ama’eo, vaho nitsake Iordaney; aa ie niporea’ ty maraindray leo raike tsy nipoke tsy tafatsake Iordaney.
達味和隨從他的人就起身過了約旦河。到天亮時，沒有一個沒有過約旦河的。
23 Aa naho nioni’ i Akitofele te tsy noriheñe i toro-heve’ey, nidiaña’e i borìke’ey naho nimpoly mb’ añ’ anjomba’e mb’ an-drova’e añe, le nambine’e i anjomba’ey, vaho nameo vatañe; nihomake, naho nalentek’ an-kiborin-drae’e ao.
阿希托費耳看見人不依從他的計謀，就備上驢，動身回家，回了本城，安排了自己的家務以後，就上吊死了。人將他埋在他父親的墳墓裏。
24 Ie pok’e Maknaime añe t’i Davide vaho nitsake Iordaney t’i Absalome, mindre amo fonga’ ondati’ Israeleo.
阿貝沙隆率領以色列人過約旦河時，達味已到了瑪哈納因。
25 Nampifehè’ i Absalome i valobohòkey t’i Amasà hasolo Ioabe. Ana’ t’i ana’ Israele atao Iterà nimoak’ amy Abigale ana’ i Nakase, rahavave’ i Tseroià, rene’ Ioabey t’i Amasà.
阿貝沙隆派阿瑪撒代約阿布為統帥。阿瑪撒是依市瑪耳人依特辣的兒子。依特辣曾走近過葉瑟的女兒，約阿布的母親，責魯雅的姐妹阿彼蓋耳。
26 Aa le nañoren-kibohotse an-tane Gilade ao t’Israele naho i Absalome.
以色列人同阿貝沙隆在基肋阿得一帶紮了營。
27 Ie fa nivotrake e Maknaime t’i Davide le niheo mb’eo t’i Sobý ana’ i Nakase afo’ i Rabà, nte Amone naho i Makire, ana’ i Amiele nte-Lodebàre vaho i Barzilas nte-Gilade boake Rogelime
當達味來到瑪哈納因時，納哈士的兒子芍彼，由阿孟人民的辣巴城，阿米爾的兒子瑪基爾由羅德巴爾城，基肋阿得人巴爾齊來由洛革林城，
28 ninday tihy naho sajoa naho valàñe tane naho vare-bolè naho vare hordea naho lilañe naho tsako-tono naho antake naho mahalay naho poataran’ ampemba
帶來了床、鋪蓋、杯盤、炊具、小麥、麵粉、炒麥、豆子、扁豆、
29 naho tantele naho ronono dero naho añondry vaho habobon’ añombe amy Davide naho ondaty nindre ama’e iabio, hikama, ami’ty asa’ iareo ty hoe: Fa saliko naho mifoezapoezake vaho taliñiereñe ondaty am-patrambeio.
蜂蜜、奶油、奶餅、牛肉和羊肉，供給達味和他的的人吃用，因為他們想：這些人經過了曠野，必定感到飢餓和疲勞。
