2 Samoela 10

1 Ie añe, le nivilasy ty mpanjaka’ o ana’ i Amoneo, vaho nandimbe aze ho mpifehe t’i Khanone, anadahi’ey.

此後，阿孟子民的君王死了，他的兒子哈農繼位為王。

2 Le hoe t’i Davide: Hanolorako isoke t’i Khanone ana’ i Nakase, amy te nañasoa ahy ty rae’e. Aa le nahitri’ i Davide am-pitàm-pitoro’e ty rano manintsiñe hañohòa’e ty aman-drae’e. Le niheo mb’an-tanen’ ana’ i Amone mb’eo o mpitoro’ i Davideo.

達味心想：「我要善待納哈士的兒子哈農，像他父親善待我一樣。」於是達味派自己的臣僕去慰問他，追悼他的父親。當達味的臣僕來到阿孟子民國內時，

3 Fe hoe o ana-dona’ i Amoneo amy Khanone, talè’ iareo: Hiasy an-drae’o hao ty nañitrifa’ i Davide mpañohò ama’o? Te mone nampihitrife’ i Davide hisarisary i rovay o mpitoro’eo handrotsaha’e.

阿孟子民的公卿，對他們的主上哈農說：「達味派人來慰問你，你想他是為尊敬你的父親嗎﹖達味派臣僕到你這裏來，豈不是來調查、探聽、破壞城池嗎﹖」

4 Aa le rinambe’ i Khanone o mpitoro’ i Davideo naho niharate’e ty vaki’ o somo’eo naho tinampa’e añivo’e o siki’eo pak’ am-piambesara’ iareo, vaho niroahe’e mb’eo.

哈農遂拿住達味的臣僕，將他們的鬍鬚剃去一半，又將他們下半截衣服割去，直到臀部；然後放他們走了。

5 Ie natalily amy Davide, le nampisangitrifa’e añe, fa nivata’e salatse indaty rey. Le hoe i mpanjakay tama’e: Mandiñisa e Ieriko añe ampara’ te mitombo o tanteahe’ areoo vaho mimpolia.

有人把這事告訴了達味，王遂打發人去迎接他們，因為這些人很覺羞恥；王便吩咐他們說：「你們暫且留在耶里哥，等鬍鬚長起後再回來。」

6 Aa ie nioni’ o ana’i Amoneo t’ie nihamantiñe amy Davide, le nañirake o ana’ i Amoneo naho nikaramà’e o nte-Arame e Bete-Rehobeo, naho o nte-Ara­me e Tsobào, lahindefo ro’ ale, naho ty mpanjaka’ i Maakà reketse lahindefo arivo, vaho o nte-Tobe rai-ale-tsi-ro-arivo.

阿孟子民見自己在達味跟前惹下仇恨，便遣人去，向貝特勒曷布和祚巴的阿蘭人僱了兩萬步兵，向瑪阿加君王僱了一千人，向托布人僱了一萬二千人。

7 Aa ie jinanji’ i Davide, le nirahe’e t’Ioabe, naho ty valobohò’ o fanalolahio.

達味聽說這事，便派出約阿布和全隊士兵和勇士。

8 Niavotse o ana’ i Amoneo naho hinajari’ iareo am-pimoahañe an-dalambey ey i hotakotakey; le nitokañe an-kivoke ey ka o nte-Arame’ i Tsobào, naho o a i Rekobeo, naho ondati’ i Tobe vaho i Maakào.

阿孟子民出來，在城門前擺了陣，祚巴和勒曷布的阿蘭人和托布人與瑪阿加人，分別在田野間擺了陣。

9 Ie nioni’ Ioabe te nilahatse aolo’e naho amboho’e i aliy, le jinobo’e iaby ze fanalolahi’ Isra­eleo, vaho riniri’e hiatreke amo nte-Arameo;

約阿布見自己前後受敵，就由以色列勁旅中，選一隊精兵擺陣進攻阿蘭人，

10 nafanto’e am-pità’ i Abisay rahalahi’e ty ila’ ondatio, vaho nalaha’e hiatreke o nte-Amoneo.

將其餘的軍隊，交給自己的兄弟阿彼瑟指揮，叫他列陣進攻阿孟子民，

11 Le hoe re: Naho maozatse te amako o nte-Arameo le oloro, fe naho fatratse te ama’o o ana’ i Amoneo le homb’eo iraho hañimba azo.

並對他說：「若我打不下阿蘭人，你就來援助我；若你打不下阿孟子民，我就來援助你。

12 Maha­vania, ehe te ho ventèñe am’ ondatin-tikañeo naho amo rovan’ Añaharen-tikañeo te maozatse tika; vaho te hanoe’ Iehovà ze arofoana’e ho soa.

要勇敢奮鬥，為了我們的民族，為了我們天主的城池，我們應奮鬥! 願上主成就他認為好的事! 」

13 Aa le nañarine hiatreatre amo nte-Arameo t’Ioabe naho o mpiama’eo vaho nitri­ban-day aolo’eo iereo.

然後約阿布和跟隨他的軍隊，向前進攻阿蘭人，阿蘭人就在他們前逃走了。

14 Ie nitrea’ o ana’ i Amone te nibañe añe o nte-Ara­meo, le nitriban-day añatrefa’ i Abisay ka iereo nimoak’ an-drova ao. Aa le napo’ Ioabe o ana’ i Amoneo naho nimpoly mb’e Ierosalaime mb’eo.

阿孟子民見阿蘭人逃走，他們也在阿彼瑟前逃走，退入城中。約阿布便不再進攻阿孟子民，回了耶路撒冷。

15 Ie trea’ o nte-Arameo te ginio’ Israele, le nifanontoñe.

阿蘭人見自己為以色列打敗，便再聯合起來。

16 Le nañirake t’i Kadadetsere, naho nakare’e o nte-Ara­me alafe’ i sakaio; le nimb’e Kelame mb’eo rekets’ i Sobake, mifehe ty valobohò’ i Kadade­tsere ho mpiaolo.

哈達德則爾派人去，將大河那邊的阿蘭人也調來，都到了赫藍，由哈達德則爾的元帥芍巴客率領。

17 Nitali­liañ’ amy Davide, le natonto’e iaby t’ Israele, naho ni­tsake Iordaney naho nivotrake e Kelame eo. Nihajarie’ o nte-Arameo ty ­fanamea’ iareo i Davide vaho nialia’e.

達味一得了情報，就調集所有的以色列人，渡過約但河，來到赫藍。阿蘭人遂列陣進攻達味，與他交戰。

18 Nitri­ban-day aolo’ Israele o nte-Arameo; le zinama’ i Davide ty mpin­day sarete fiton-jato, naho mpiningi-tsoa­vala efats’ ale amo nte-Arameo, naho vinono’e t’i Sobake mpiaolo’ ty valobohò’ iareo vaho nihomak’ eo.

阿蘭人在以色列面前潰退。達味擊殺了阿蘭人的七百匹拉車的馬，和四萬馬兵；又攻擊了他們的元帥芍巴客，他便死在那裏。

19 Aa ie nioni’ o mpanjaka mpitoro’ i Kadadetsereo te nahagioke t’Israele, le nifampilongo am’ Israele vaho nitoroñ’ aze. Aa le nihembañe tsy handrombake o ana’ i Amoneo ka o nte-Arameo.

所有臣屬哈達德則爾的王子，一見自己敗於以色列，便與以色列講和，臣服於他們；從此阿蘭人再不敢援助阿孟子民了。