2 Samoela 1
1 Ie fa vilasy t’i Saole naho fa nimpoly amy fanjamana’e o nte-Amalekeoy t’i Davide, naho fa nitoboke roe andro e Tsiklage t’i Davide,
撒烏耳死後，達味擊殺阿瑪肋克人回來，在漆刻拉格住了兩天。
2 le pok’eo amy andro faha-teloy ty lahilahy boak’ an-tobe’ i Saole añe niriatse iaby o siki’eo, naho deboke ty añ’ambone’e; aa ie niheo mb’ amy Davide mb’eo, le nibabok’ an-tane niambane ama’e.
第三天，有個人從撒烏耳營中跑來，衣服撕爛，滿頭灰塵，來到達味前，伏地叩拜。
3 Le hoe t’i Davide ama’e: Boak’aia v’iheo? le hoe re ama’e, Nipoliotse boak’ an-tobe’ Israele ao.
達味問他說：「你從那裏來﹖」他答說：「我從以色列營中逃命而來。」
4 Le hoe t’i Davide ama’e: Manao akore i rahay? Ehe talilio. Le hoe re, Nifandripak’ amy hotakotakey ondatio, naho maro t’indaty nihotrake vaho nivetrake; songa nihomake t’i Saole naho Ionatane ana’e.
達味又問他說：「戰事怎樣﹖請告訴我! 」他答說：「軍民從戰場上逃跑了，許多人陣亡，撒烏耳和他的兒子約納堂也死了。」
5 Le hoe t’i Davide amy ajalahy nitalily ama’ey: Akore ty ahafohina’o te nihomake t’i Saole naho Ionatane ana’ey?
達味問那報信的少年人說：「你怎麼知道撒烏耳和他兒子約納堂死了呢﹖」
6 Le hoe i ajalahy nitalily ama’ey: Izaho nitojeha’ an-kaboa’ i Gilboà eo, hehe te niato amy lefo’ey t’i Saole vaho nifanindry ama’e mafe o sarete naho mpiningi-tsoavalao.
那報信的少年人答說：「我無意中來到基耳波亞山上，看見撒烏耳伏在自己的槍上，戰車和騎兵都快要迫近他。
7 Aa ie nitolike mañamboho le nioni’e iraho, naho nikoiha’e, vaho vinaliko ty hoe: Intoy iraho.
他轉身見了我，就招呼我。我答說：我在這裏。
8 Le hoe re tamako: Ia v’ iheo? le hoe ty natoiko: nte-Amaleke iraho.
他問我說：你是誰﹖我答說：我是阿瑪肋克人。
9 Le hoe re tamako: Mijohaña añ’ ilako etoa, le vono, fa haoreañe ty mamihiñe ahy te mbe amako ty fiaiko.
他向我說：「來我身邊，殺了我罷! 我現在雖還完全活著，但十分暈眩。
10 Aa le nijohañe añ’ ila’e eo iraho naho vinonoko fa niantofako ty hatò te tsy ho velon-dre ie fa nihotrake eo; aa le rinambeko i sabaka’e añ’ ambone’ey naho i ravak’ am-pità’eoy vaho naseseko mb’amy talèko mb’etoa.
我就來到他身邊，明知他倒下後，決不能生存，便殺了他；取下他頭上的王冠，腕上的手鐲，帶到這裏來奉獻給我主。」
11 Finetre’ i Davide amy zao o siki’eo vaho niriate’e; nanao izay iaby ondaty nindre ama’eo,
達味就抓住自己的衣服撕破了；同他在一起的人也照樣作了。
12 nangoihoy ty rovetse, nililitse am-para’ te haleñe ho a i Saole naho Ionatane ana’ey naho ondati’ Iehovào, vaho ho a i anjomba’ Israeley, ie fonga zinevom-pibara.
大家為撒烏耳和他的兒子約納堂，以及上主的百姓和以色列的家族，舉哀痛哭，禁食直到晚上，哀悼他們喪身刀下。
13 Le hoe t’i Davide amy ajalahiy: Boak’ aia irehe? le hoe ty natoi’e: Ana-drenetane nte-Amaleke iraho.
達味又問那報信的少年說：「你是那裏的﹖」他答說：「我是阿瑪肋克僑民的兒子。」
14 Le hoe t’i Davide ama’e: Aa vaho akore te ihe tsy nihembañe hañiti’ tañañe handrotsake i noriza’ Iehovày?
達味向他說：「怎麼你不怕伸手殺害上主的受傅者﹖」
15 Kinanji’i Davide amy zao ty gaon-dahy, ami’ty hoe: Mb’eo kahe, iambotraho: Le vinono’e am-panjevoañe.
達味遂叫一個少年人來，向他說：「前來，殺了他! 」少年把他一刀砍死了。
16 Le hoe t’i Davide ama’e: An-doha’o ty lio’o; fa nitalily azo ty vava’o ami’ty hoe: Izaho ty namono ty noriza’ Iehovà.
同時達味對他說：「你的血應歸在你頭上，因為你親口作供說：我殺死了上主的受傅者。」
17 Nirovetse t’i Davide ami’ty fandalà’e i Saole naho i ana’e Ionatane,
事後，達味作了這首哀歌，追悼撒烏耳和他的兒子約納堂，
18 vaho linili’e t’ie haoke amo ana’ Iehodao ty sabo atao ty hoe: I Faley. Ingo t’ie sinokitse am-boke’ Iasare ao:
命令猶大子弟學習這首哀歌，這歌載在「壯士書」上：「
19 Fa zinamañe an-kaboañe ey ty hatsomerentsere’ Israele! Akore ty fikorovoha’ o fanalolahio!
以色列的榮華，倒在你的高岡上；葷英雄怎會陣亡﹖
20 Ko talilieñe e Gate ao, ko tseizeñe an-damo’ i Askelone ey; tsy mone hirebeke o anak’ ampela o nte-Pilistioo hera handia taroba o anak’ ampela’ o tsy nisavareñeoo.
不要在加特報告，不要在阿市刻隆街市宣揚，免得培肋舍特的女子歡樂，免得未受割損者的女郎維雀躍!
21 O ry haboa’ i Giboà, ee t’ie tsy hivotrahan-jono ndra orañe, ndra teteke miregorego voa soa; amy te ao ty nañifihañe an-tsereheñe ty fikala’ o maozatseo, ty fikalan-defo’ i Saole, hoe t’ie tsy norizañ’ an-tsolike.
基耳波亞山，不祥的山野! 在你那裏露不再降，雨不再下! 因為英雄的盾牌，受了褻瀆，撒烏耳的盾牌，那傅油者的武器。
22 Boak’ ami’ty lio’ o zinamañeo, naho ami’ty havondra’ o fatratseo tsy nivike ty fàle’ Ionatane, tsy nimpoly mañomaño ty fibara’ i Saole.
對傷者的血，英雄的脂油，約納堂的弓總不後轉，撒烏耳的劍決不空還。
23 I Saole naho Ionatane, ty hatsomerentsere’e naho ty hamaràm-bintañe t’ie niveloñe, mbe nifampipiteke iereo te nihomake; nalisa ta ty vantioñe, naozatse ta ty liona.
撒烏耳與約納堂，相親相愛，生相聚，死不離，神速過鷹，勇猛勝獅。
24 O ry anak’ ampela’ Israele, mangololoiha ho a i Saole, i nampisikiñe anahareo mena naho ravoravo ila’ey, i nametake bange volamena an-tsaro’ areoy.
以色列女郎! 應痛悼撒烏耳，他給你們披上了愉快的紫衣，在你們衣服上點綴了金飾。
25 Akore te nitsingoritritse an-teñateñan-kotakotak’ ao o maozatseo! Zinevo an-kaboañe ey t’Ionatane!
英雄怎會在戰鬥中陣亡! 哎，約納堂! 對你的死，我極度哀痛!
26 Mampioremeñe ahy rehe ry Ionatane rahalahiko; nifanjàka amako; fiain-tane ty fikokoa’o ahy, mandikoatse ty hatea’ ampela.
我的兄弟約納堂，我為你萬分悲傷! 你愛我之情，何等甜蜜! 你對我的愛，勝於婦女之愛。
27 Akore ty fihotraha’ o fanalolahio, nirotsake o haraom-pialiañeo.
英雄怎會陣亡! 戰爭的武器怎會喪亡! 」
