2 Mpanjaka 6
1 Hoe o anam-pitokio amy Elisà, Hehe te loho maifitse ama’ay ty findreza’ay fimoneñe ama’o etoañe.
先知门徒对以利沙说：“看哪，我们同你所住的地方过于窄小，
2 Ehe, angao handenà’ay mb’am’Iordaney mb’eo, songa hangalake ty boda’e boak’ ao handranjia’ay akiba himoneña’ay. Le hoe re, Akia.
求你容我们往约旦河去，各人从那里取一根木料建造房屋居住。”他说：“你们去吧！”
3 Le hoe ty raike, Ee te ho no’o ty hindre-lia amo mpitoro’oo. Le hoe ty natoi’e: Homb’eo iraho.
有一人说：“求你与仆人同去。”回答说：“我可以去。”
4 Aa le nindreza’e. Ie pok’am’ Iordaney, le namira hatae.
于是以利沙与他们同去。到了约旦河，就砍伐树木。
5 Fe nadebo’ ty raike i boda’ey, le nipitsik’ an-drano ao ty lela’ i feko’ey vaho hoe re, Hoke, talè, nindrameñe ‘nio.
有一人砍树的时候，斧头掉在水里，他就呼叫说：“哀哉！我主啊，这斧子是借的。”
6 Le hoe indatin’ Añaharey, aia ty nijoroboña’e? Le natoro’e aze i nipoha’ey. Aa le nibira hatae kede re nañifik’ aze ey, nampitsikafoñe i viñey.
神人问说：“掉在哪里了？”他将那地方指给以利沙看。以利沙砍了一根木头，抛在水里，斧头就漂上来了。
7 Le hoe re ama’e rambeso. Aa le nahiti’e ty fità’e nandrambe aze.
以利沙说：“拿起来吧！”那人就伸手拿起来了。
8 Nialy amy Israele amy zao ty mpanjaka’ i Arame, le nisafiry amo mpitoro’eo, nanao ty hoe; An-koe naho an-koe ao ty hitobeako.
亚兰王与以色列人争战，和他的臣仆商议说：“我要在某处某处安营。”
9 Le nampañitrike mb’ amy mpanjaka’ Israeley mb’eo indatin’ Añaharey, ty hoe: Asoao irehe tsy hiary an-koe eo, amy t’ie homba’ o nte-Arameo.
神人打发人去见以色列王，说：“你要谨慎，不要从某处经过，因为亚兰人从那里下来了。”
10 Aa le nañirak’ amy toetse natoro naho nahatahata’ indatin’ Añaharey azey vaho nitaòa’e i toetsey, tsy indroe tsy indraike.
以色列王差人去窥探神人所告诉所警戒他去的地方，就防备未受其害，不止一两次。
11 Aa le nahatsimboetse ty arofo’ i mpanjaka’ i Aramey i rahay, le kinoi’e o mpitoro’eo vaho nanoa’e ty hoe: Tsy hatoro’ areo amako hao te ia aman-tika ty mpiamy mpanjaka’ Israeley?
亚兰王因这事心里惊疑，召了臣仆来，对他们说：“我们这里有谁帮助以色列王，你们不指给我吗？”
12 Le hoe ty mpitoro’e, Tsie, ry talè mpanjakako; i Elisà, mpitoki’ Israeley ty mitalily amy mpanjaka’ Israeley ty entañe saontsie’o añ’efem-pandrea’o ao.
有一个臣仆说：“我主，我王！无人帮助他，只有以色列中的先知以利沙，将王在卧房所说的话告诉以色列王了。”
13 Le hoe re: Akia, rendreho te aia, soa te hampihitrifeko añe ty hangalak’ aze. Le natalily ama’e t’ie e Dotane ao.
王说：“你们去探他在哪里，我好打发人去捉拿他。”有人告诉王说：“他在多坍。”
14 Aa le nañiraha’e soavala naho sarete vaho ty lahialeñe ama’e, nañarikoboñe i rovay te haleñe.
王就打发车马和大军往那里去，夜间到了，围困那城。
15 Aa ie nitroatse maraindray ty mpitoro’ indatin’ Añaharey, naho niavotse, indroy ty valobohòke reketse soavala naho sarete niarikatoke i rovay. Le hoe i mpitoro’ey ama’e, Hankàñe, ry talèko! Akore ty hanoen-tika?
神人的仆人清早起来出去，看见车马军兵围困了城。仆人对神人说：“哀哉！我主啊，我们怎样行才好呢？”
16 Le hoe ty natoi’e: Ko hembañe, fa maro ty aman-tika te am’ iereo.
神人说：“不要惧怕！与我们同在的比与他们同在的更多。”
17 Aa le niloloke t’i Elisà nanao ty hoe: Ry Iehovà, ihalaliako, ampibeaho o maso’eo hahatrea; le sinoka’ Iehovà o maso’ i mpitoro’eio le nahaisake te indroy, nanitsike i vohitsey ty mpiningi-tsoavala naho sareten’ afo niarikatok’ i Elisà.
以利沙祷告说：“耶和华啊，求你开这少年人的眼目，使他能看见。”耶和华开他的眼目，他就看见满山有火车火马围绕以利沙。
18 Aa ie nizotso mb’ ama’e mb’eo o nte-Arameo le nihalaly amy Iehovà t’i Elisà ami’ty hoe: Ehe lafao hagoa ondatio. Aa le pinao’e ty hafè iereo ty amy saontsi’ i Elisày.
敌人下到以利沙那里，以利沙祷告耶和华说：“求你使这些人的眼目昏迷。”耶和华就照以利沙的话，使他们的眼目昏迷。
19 Le hoe t’i Elisà am’ iereo, Tsy ie ty lalañe toy, tsy ie ka ty rova toy; oriho iraho vaho haseseko mb’ amy ‘ndaty paiae’ areoy. Le kinozozò’e mb’e Somerone mb’eo.
以利沙对他们说：“这不是那道，也不是那城；你们跟我去，我必领你们到所寻找的人那里。”于是领他们到了撒马利亚。
20 Ie amy zao, naho nivotrake e Somerone ao iereo le nanao ty hoe t’i Elisà. Ry Iehovà, sokafo o fihaino ondaty retoañeo, hahaisake. Aa le nampibolanahe’ Iehovà ty fihaino ondaty reo, vaho nahaisake te heheke, am-po’ i Somerone ao.
他们进了撒马利亚，以利沙祷告说：“耶和华啊，求你开这些人的眼目，使他们能看见。”耶和华开他们的眼目，他们就看见了，不料，是在撒马利亚的城中。
21 Le hoe ty mpanjaka’ Israele amy Elisà, ie nioni’e, O aba, ho lafaeko hao? ho zevoñeko ambane hao?
以色列王见了他们，就问以利沙说：“我父啊，我可以击杀他们吗？”
22 Le hoe ty natoi’e: ko lafae’o. Ho nizevoñe’o hao o nitsepahe’o am-pibara naho fale’oo? Anjotso mahakama naho rano, hikamà’e, hinoma’e, himpolie’ iareo mb’ an-talè’ iareo añe.
回答说：“不可击杀他们！就是你用刀用弓掳来的，岂可击杀他们吗？当在他们面前设摆饮食，使他们吃喝回到他们的主人那里。”
23 Aa le nihalankañe’e takataka, naho nikama naho ninoñe iereo vaho nirahe’e mb’ aman-talè’ iareo añe. Aa le tsy niheo mb’ an-tane Israele mb’eo ka o mpirimbon-dahindefo’ i Arameo.
王就为他们预备了许多食物；他们吃喝完了，打发他们回到他们主人那里。从此，亚兰军不再犯以色列境了。
24 Ie añe, le natonto’ i Benhadade mpanjaka’ i Arame i valobohò’e iabiy, le nionjomb’eo namandroñe i Somerone.
此后，亚兰王便·哈达聚集他的全军，上来围困撒马利亚。
25 Nanilofen-kasalikoañe ty Somerone henane zay; le niarikatoheñe ampara’ te naletake volafoty valompolo ty loham-borìke naho volafoty lime ty tain-deho am-pahèfa’ ty kabe.
于是撒马利亚被围困，有饥荒，甚至一个驴头值银八十舍客勒，二升鸽子粪值银五舍客勒。
26 Nidraidraitse ambone’ i kijoliy ty mpanjaka’ Israele, le nitoreo ty hoe ama’e ty rakemba: Rombaho iraho talèko, mpanjaka.
一日，以色列王在城上经过，有一个妇人向他呼叫说：“我主，我王啊！求你帮助。”
27 Le hoe re, Naho tsy mandrombak’ azo t’Iehovà, aia ty hañolorako azo? he boak’ an-toem-pamofohañe, ke boak’ am-pipiritan-divay ao?
王说：“耶和华不帮助你，我从何处帮助你？是从禾场，是从酒榨呢？”
28 Le hoe ty mpanjaka ama’e: Ino o mañolañe azoo. Le hoe ty natoi’e: Nanao ty hoe amako ty rakemba, Atoloro hey i ana-dahi’oy ho hanentika anito le ho hanentika hamaray i ana-dahikoy.
王问妇人说：“你有什么苦处？”她回答说：“这妇人对我说：‘将你的儿子取来，我们今日可以吃，明日可以吃我的儿子。’
29 Aa le kinetre’ay i ana-dahikoy naho nihane’ay; le hoe ty asako ama’e amy loakandroy, Atoloro ka i ana-dahi’oy hihinanan-tikañe; fe naeta’e i ana-dahi’ey.
我们就煮了我的儿子吃了。次日我对她说：‘要将你的儿子取来，我们可以吃。’她却将她的儿子藏起来了。”
30 Ie nahajanjiñe ty enta’ i rakembay i mpanjakay le rinia’e o saro’eo, le nitonjohize’e ty lia’e amy kijoliy, f’ie nandrendrehe’ ondatio, heheke te lamba-gony ty an-tsandri’e.
王听见妇人的话，就撕裂衣服；（王在城上经过）百姓看见王贴身穿着麻衣。
31 Le hoe re: Ee te hafetsan’ Añahare amako naho mandikoatse, naho mbe hipetak’ amy Elisà ana’ i Safate ty añambone’e te anito.
王说：“我今日若容沙法的儿子以利沙的头仍在他项上，愿 神重重地降罚与我！”
32 Fe niambesatse añ’anjomba’e ao t’i Elisà, naho nitrao-piambesatse ama’e o androanavio; le nañitrike ìrake hiaolo aze mb’eo i mpanjakay fe mbe tsy pok’ eo i nahitrikey, le hoe re amo androanavio: Oni’ areo hao te nañitrife’ ty anam-pamono tia ty lohako? Inao, ie pok’eo i irakey, arindrino i lalañey naho tano mirindriñe ama’e i lalañey; aa tsy mañorik’ aze hao ty fikatseakatseam-pandia’ i tompo’ey?
那时，以利沙正坐在家中，长老也与他同坐。王打发一个伺候他的人去；他还没有到，以利沙对长老说：“你们看这凶手之子，打发人来斩我的头；你们看着使者来到，就关上门，用门将他推出去。在他后头不是有他主人脚步的响声吗？”
33 Ie mbe nisaontsy am’ iereo, le nivotrak’ ama’e i ìrakey nanao ty hoe, Inao, boak’ am’ Iehovà o hekoheko zao, ino ty mbe handiñisako Iehovà?
正说话的时候，使者来到，王也到了，说：“这灾祸是从耶和华那里来的，我何必再仰望耶和华呢？”
