< 2 Mpanjaka 24 >

1 Nionjomb’eo tañ’andro’e t’i Nebokadnetsare, le nimpitoro’e telo taoñe t’Iehoiakime; naho nivalike vaho niola’e,
約雅金年間,巴比倫王拿步高進犯,約雅金臣服了他三年,以後又背叛了他。
2 vaho nirahe’ Iehovà ama’e ty firimboñan-dahindefon-te-Kasdý, naho ty firimboña’ o nte-Arameo naho ty firimboña’ o nte-Moabeo, naho ty firimboña’ o Ana’ i Amoneo; nampihitrife’e am’ Iehoda handrotsak’ aze, ty amy tsara nafe’ Iehovà añamo mpitoro’e mpitokio.
上主派加色丁、阿蘭、摩阿布和阿孟人的雜軍來,不斷侵犯約雅金;上主派這些人來進攻消滅猶大,正如上主藉他的僕人先知們所說的話。
3 Toe i lili’ Iehovày ty nivo­traha’ izay am’ Iehoda, hanintake iareo tsy hahavazoho’e, ty amo hakeo’ i Menasèo, naho o fito­loña’e iabio,
猶大遭遇這件事,確是由上主的命令,因為衪要由自己面前拋棄猶大:這是為了默納舍所犯的一切罪患,
4 naho o lio-maliñe nampiorihe’eo, fa natsafe’e lio-màliñe t’Ierosalaime, ze tsy nime­tea’ Iehovà hapoke.
也是因了他所流的無辜者的血,他使無辜者的血流滿了耶路撒冷,上主不肯寬恕。
5 Aa naho o fitoloña’ Iehoiakime ila’eo, o nanoe’e iabio, tsy fa sino­kitse amy bokem-pamoliliañe o mpanjaka’ Iehoda­oy hao?
約雅金其餘的事蹟,他行的一切,都記載在猶大列王的實錄上。
6 Nitrao-piròtse aman-droae’e ao t’Iehoiakime le nandimbe aze nifehe t’Iehoiakine ana’e.
約雅金與祖先同眼,他的兒子耶苛尼雅繼位為王。
7 Le tsy nionjo boak’ an-tane’e añe ka ty mpanjaka’ i Mitsraime, amy te tinava’ ty mpanjaka’ i Bavele ze hene hanañam-panjaka’ i Mitsraime boak’ an-Toraha’ i Mitsraime pak’ an-tSaka-Parate añe.
從此埃及王不敢再離開本國出征,因為巴比倫王征服了從埃及河直到幼發拉的河屬於埃及的領土。
8 Ni-folo-taoñe valo’ amby t’Ieho­ia­kine te niorotse nifehe, le nifeleke e Ierosa­laime ao telo-volañe. I Nekostà, ana’ i Elnatane, nte-Ierosalaime, ty tahinan-drene’e.
耶苛尼雅登極時年十八歲,在耶路撒冷作王三個月;他的母親名叫胡市達,是耶路撒冷人厄耳納堂的女兒。
9 Nanao haratiañe am-pivazohoa’ Iehovà re manahake o fonga satan-droae’eo.
他行了上主視為惡的事,像他父親所行的一樣。
10 Nionjomb’e Ierosa­laime mb’eo henane zay o mpitoro’ i Nebokadnetsare mpanjaka’ i Baveleo, nañarikatoke i Rovay.
那時巴比倫王拿步高的臣僕前來圍攻耶路撒冷。
11 Nivo­trak’ amy rovay t’i Nebokadne­tsare mpanjaka’ i Bavele ie fa nañarikatohe’ o mpitoro’eo.
當他的臣僕圍攻耶路撒冷時,巴比倫王拿步高親自來督戰攻城。
12 Niavotse mb’ amy mpanjaka’ i Baveley t’Iehoiakine mpanjaka’ Iehoda, ie naho i rene’e naho o mpitoro’eo naho o ana-dona’eo naho o mpifehe’eo; vaho ninday aze an-drohy an-taom-pifehea’e faha-valo ty mpanjaka’ i Bavele.
耶苛尼雅和他的母親臣僕、公卿以及太監,都出來投降巴比倫王;巴比倫王將他們擄去,時在巴比倫王在位第八年。
13 Hene nakare’e o vara añ’ anjomba’ Iehovào naho o vara añ’ anjomba’ i mpanjakaio, le songa pinatepate’e o fanake volamena tsinene’ i Selomò mpanjaka’ Israele an-kivoho’ Iehovào, ty amy tsara’ Iehovày.
巴比倫王且搶去了上主殿內的一切寶藏,和王宮中的寶藏,打碎了以色列王撒羅滿為上主聖殿所製的一切金器,正如上主所預言的;
14 Le nendese’e an-drohy mb’eo iaby t’Ierosalaime naho o roandria’eo naho o fanalo­lahi’eo, mpirohy rai-ale, vaho ze hene mpandranjy naho mpanefe, le tsy aman-konka’e naho tsy o rarake am’ ondati’ i taneio avao.
也擄去了耶路撒冷的民眾,所有的官紳和勇士,共一萬人,以及所有的工匠和鐵匠,只留下了地方上最窮苦的平民。
15 Aa le nen­dese’e an-drohy mb’e Bavele mb’eo t’Ieho­iakine, naho nente’e ty rene’ i mpanjakay naho o valim-panjakao naho o mpifehe’eo vaho o mpiaolo amy taneio boak’ Ierosalaime sikala e Bavele añe an-drohy.
他將耶苛尼雅擄到巴比倫去,也將太后、后妃、君王的內侍,以及地方上的王公大人,都從耶路撒冷擄到巴比倫去。
16 Le o fanalolahy iabio: fito arivo, naho o mpandranjio vaho o mpanefeo, arivo, songa naozatse nahafialy, sindre nasese’ i mpanjaka’ i Baveley an-drohy mb’e Bavele añe.
一切有氣力的人,人數約七千,工匠和鐵匠,人數約一千,都是能打仗的勇士,巴比倫王都擄到巴比倫去。
17 Nanoe’ i mpanjaka’ i Baveley mpanjaka t’i Matanià, rahalahin-drae’ i Iehoiakine handimbe aze vaho novae’e ho Tsidkià ty tahina’e.
巴比倫王立了耶苛尼雅的叔父瑪塔尼雅代他為王,給他改名叫漆德克雅。
18 Roapolo taoñe raik’ amby t’i Tsidkià te niorotse nifehe; le nifehe folo-taoñe raik’ amby e Ierosalaime ao; i Hamotale, ana’ Iiremeià nte-Libnà, ty tahinan-drene’e.
漆德克雅登極時年二十一歲,在耶路撒冷為王十一年;他的母親始叫哈慕塔耳,是里貝納人耶勒米雅的女兒。
19 Nanao haratiañe am-pivazohoa’ Iehovà re, hambañe amy nanoe’ Iehoiakime iabiy.
他行了上主視為惡的事,伓像約雅金所行的一樣;
20 Toe niatreatre Ierosalaime naho Iehoda ty haviñera’ Iehovà ampara’ te rinoa’e boak’ añ’ atrefa’e eo. Toe niola amy mpanjaka’ i Baveley t’i Tsidkià.
因此,上主向耶路撒冷和猶大大發憤怒,由自己面前將他們拋棄。以後漆德克雅背叛了巴比倫王。

< 2 Mpanjaka 24 >