2 Mpanjaka 14
1 Amy taom-paha-roe’ Iehoase, ana’ Iehoakaze mpanjaka’ Israeley, ty niorota’ i Amatsià ana’ Ioase mpanjaka’ Iehodà nifehe.
以色列王约哈斯的儿子约阿施第二年，犹大王约阿施的儿子亚玛谢登基。
2 Roapolo taoñe lime amby re te niorotse nifehe, le nifeleke roapolo taoñe sive amby e Ierosalaime ao. Iehoadinee nte-Ierosalaime, ty tahinan-drene’e.
他登基的时候年二十五岁，在耶路撒冷作王二十九年。他母亲名叫约耶但，是耶路撒冷人。
3 Nanao ty hiti’e am-pivazohoa’ Iehovà re, fe tsy nanahake i Davide rae’e fa hambañe an-tsatan-drae’e Ioase ty fitoloña’e.
亚玛谢行耶和华眼中看为正的事，但不如他祖大卫，乃效法他父约阿施一切所行的；
4 Mboe tsy nafaha’e añe o toets’ aboo, mbe nanao soroñe naho nañoro tsotse amo toets-aboo avao ondatio.
只是邱坛还没有废去，百姓仍在那里献祭烧香。
5 Ie vaho nioreñe am-pità’e i fifeheañey le zinevo’e i mpitoroñe nañoho-doza aman-drae’e mpanjaka rey;
国一坚定，就把杀他父王的臣仆杀了，
6 fe tsy vinono’e o ana’ i mpamono reio ty amy sinokitse amy boke Hà’ i Mosey, ie nandilia’ Iehovày ty hoe: Tsy ho vonoeñe ty amo ana’eo o roaeo, naho tsy ho vonoeñe ty aman-droae’e o anakeo; fa sindre i hakeo’ey ty hamonoañe ondaty.
却没有治死杀王之人的儿子，是照摩西律法书上耶和华所吩咐的说：“不可因子杀父，也不可因父杀子，各人要为本身的罪而死。”
7 Nizevoña’e ty rai-ale’ i Edome am-bavatanen-tsira ao, le tinava’e añ’aly ty Selà, ze natao’e ty hoe Ioktile ampara henane.
亚玛谢在盐谷杀了以东人一万，又攻取了西拉，改名叫约帖，直到今日。
8 Nampihitrike ìrak’ amy Iehoase ana’ Iehoakaze, ana’ Ieho, mpanjaka’ Israele t’i Amatsià nanao ty hoe: Antao hifañisa-daharañe.
那时，亚玛谢差遣使者去见耶户的孙子约哈斯的儿子以色列王约阿 施，说：“你来，我们二人相见于战场。”
9 Aa le nampañitrik’ amy Amatsià mpanjaka’ Iehoda t’Iehoase mpanjaka’ Israele, ty hoe: Nampisangitrife’ i hisatse e Lebanone añey amy mendoraveñe e Lebanone añe ty hoe: Atoloro amy ana-dahikoy i anak’ ampela’oy ho vali’e; vaho niary eo o biby hako’ i Lebanoneo nandialia i hisatsey.
以色列王约阿施差遣使者去见犹大王亚玛谢，说：“黎巴嫩的蒺藜差遣使者去见黎巴嫩的香柏树，说：将你的女儿给我儿子为妻。后来黎巴嫩有一只野兽经过，把蒺藜践踏了。
10 Toe zinevo’o ty Edome vaho nampitoabotse azo ty arofo’o; isengeo, fe mitoboha añ’akiba’o ao. Ino ty hitoloña’o ty raty hikorovoha’o, ihe naho Iehoda rekets’ ama’o?
你打败了以东人就心高气傲，你以此为荣耀，在家里安居就罢了，为何要惹祸，使自己和犹大国一同败亡呢？”
11 Fe tsy nañaoñe t’i Amatsià. Aa le nionjomb’eo t’Iehoase mpanjaka’ Israele, le nifañisa-daharañe amy Amatsià e Betesemese e Iehoda ao.
亚玛谢却不肯听这话。于是以色列王约阿施上来，在犹大的伯·示麦与犹大王亚玛谢相见于战场。
12 Fe nikorovok’ añ’ atrefa’ Israele t’Iehoda vaho songa nitriban-day mb’an-kiboho’e mb’eo.
犹大人败在以色列人面前，各自逃回家里去了。
13 Mbore tsinepa’ Iehoase mpanjaka’ Israele t’i Amatsià mpanjaka’ Iehoda, ana’ Iehoase, ana’ i Ahatsià, e Betesemese le nimb’e Ierosalaime mb’eo vaho rinotsa’e i kijoli’ Ierosalaimey boak’ an-dalambei’ i Efraime pak’ an-dalambein-kotsoke eo, efa-jato kiho.
以色列王约阿施在伯·示麦擒住亚哈谢的孙子、约阿施的儿子犹大王亚玛谢，就来到耶路撒冷，拆毁耶路撒冷的城墙，从以法莲门直到角门共四百肘，
14 Le rinambe’e iaby ze volamena naho volafoty naho fànake nizoeñe añ’ anjomba’ Iehovà naho amy fañajàm-bara añ’ anjomba’ i mpanjakaiy naho o ana-dahi’eo ho àntoke vaho nimpoly mb’e Somerone mb’eo.
又将耶和华殿里与王宫府库里所有的金银和器皿都拿了去，并带人去为质，就回撒马利亚去了。
15 Aa naho o fitoloña’ Iehoase ila’eo, o fifanehafa’eo, ty haozara’e naho ty fialia’e amy Amatsià, mpanjaka’ Iehoda, tsy fa sinokitse amy bokem-pamoliliañe o mpanjaka’ Israeleoy hao?
约阿施其余所行的事和他的勇力，并与犹大王亚玛谢争战的事，都写在以色列诸王记上。
16 Nitrao-piròtse aman-droae’e t’Iehoase, le nalenteke e Somerone ao mindre amo mpanjaka’ Israeleo; le nandimbe aze nifehe t’Iarovame ana’e.
约阿施与他列祖同睡，葬在撒马利亚，以色列诸王的坟地里。他儿子耶罗波安接续他作王。
17 Mbe niveloñe folo taoñe lime amby nanonjohy ty fihomaha’ Iehoase ana’ Iehoakaze, mpanjaka’ Israele t’i Amatsià ana’ Ioase, mpanjaka’ Iehoda.
以色列王约哈斯的儿子约阿施死后，犹大王约阿施的儿子亚玛谢又活了十五年。
18 Le ty ila’ o fitoloña’ i Amatsiào, tsy fa sinokitse amy bokem-pamoliliañe o mpanjaka’ Iehodaoy hao?
亚玛谢其余的事都写在犹大列王记上。
19 Nikililien-dre e Ierosalaime ao le nipolititse mb’e Lakise añe; f’ie nampañitrifeñe e Lakise añe vaho zinevo ao.
耶路撒冷有人背叛亚玛谢，他就逃到拉吉；叛党却打发人到拉吉将他杀了。
20 Nendese’ iereo an-tsoavala, le nalenteke e Ierosalaime aman-droae’e, an-drova’ i Davide ao.
人就用马将他的尸首驮到耶路撒冷，葬在大卫城他列祖的坟地里。
21 Rinambe’ ze hene ondati’ Iehoda t’i Azarià ie nifolo-taoñ’ eneñ’ amby, ho mpanjaka handimbe i Amatsià rae’e.
犹大众民立亚玛谢的儿子亚撒利雅接续他父作王，那时他年十六岁。
22 Namboare’e t’i Elate naho nahere’e am’Iehoda vaho nirotse aman-droae’e ao i mpanjakay.
亚玛谢与他列祖同睡之后，亚撒利雅收回以拉他仍归犹大，又重新修理。
23 Ie amy taom-paha folo-lime ambi’ i Amatsià ana’ Ioase mpanjaka’ Iehodà le niorotse nifehe e Somerone ao t’Iarovame ana’ Ioase mpanjaka’ Israele vaho nifeleke efa-polo taoñe raik’ amby.
犹大王约阿施的儿子亚玛谢十五年，以色列王约阿施的儿子耶罗波安在撒马利亚登基，作王四十一年。
24 Fe nanao haratiañe ampivazohoa’ Iehovà, tsy nisitaha’e o fonga hakeo Iarovame ana’ i Nebate, nampanaña’e tahiñe Israeleo.
他行耶和华眼中看为恶的事，不离开尼八的儿子耶罗波安使以色列人陷在罪里的一切罪。
25 Nahere’e ty efe-tane’ Israele boak’ amy fimoahañe e Kamatey pak’an-dria’ i Arabày ty amy tsara’ Iehovà Andrianañahare’ Israele, nitsarae’e am-pità’ Ionà mpitoro’e, ana’ i Amitay, mpitoky, nte-Gatakeferey.
他收回以色列边界之地，从哈马口直到亚拉巴海，正如耶和华—以色列的 神借他仆人迦特希弗人亚米太的儿子先知约拿所说的。
26 Amy te nivazoho’ Iehovà ty hasotria’ Israele, t’ie vata’e nafaitse; fa tsy eo ty nagabeñe ndra ty nadoñe hidada, ndra iaia ty hañolotse Israele;
因为耶和华看见以色列人甚是艰苦，无论困住的、自由的都没有了，也无人帮助以色列人。
27 le tsy tsinara’ Iehovà ty hamaopaohañe ty tahina’ Israele ambanen-dikerañe ao; f’ie rinomba’e am-pità’ Iarovame, ana’ Ioase.
耶和华并没有说要将以色列的名从天下涂抹，乃借约阿施的儿子耶罗波安拯救他们。
28 Aa naho o fitoloña’ Iarovame ila’eo, ze he’e nanoe’e, naho i haozara’ey, o fialia’eo naho ty nampibaliha’e am’ Iehodà ho a Israele t’i Damesèke vaho i Kamate; tsy fa sinokitse amy bokem-pamoliliañe o mpanjaka’ Israeleoy hao?
耶罗波安其余的事，凡他所行的和他的勇力，他怎样争战，怎样收回大马士革和先前属犹大的哈马归以色列，都写在以色列诸王记上。
29 Nirotse aman-droae’e mpanjaka’ Israeleo t’Iarovame, vaho nandimbe aze nifehe t’i Zekarià, ana’e.
耶罗波安与他列祖以色列诸王同睡。他儿子撒迦利雅接续他作王。
