2 Mpanjaka 13
1 Amy taom-paha-roapolo-telo’ ambi’ Iehoase ana’ i Ahkazià, mpanjaka’ Iehoday, ty namotora’ Iehoakaze ana’ Ieho nifeleke Israele e Somerone ao vaho nifeleke folo-taoñe fito’amby,
犹大王亚哈谢的儿子约阿施二十三年，耶户的儿子约哈斯在撒马利亚登基作以色列王十七年。
2 nanao haratiañe am-pivazohoa’ Iehovà, nañorike o hakeo’ Iarovame ana’ i Nebate nampanaña’e tahiñe Israeleo—tsy niviha’e.
约哈斯行耶和华眼中看为恶的事，效法尼八的儿子耶罗波安使以色列人陷在罪里的那罪，总不离开。
3 Le nisolebotse am’ Israele ty haviñera’ Iehovà, tolin-dra nainai’e nasese’e am-pità’ i Kazaele mpanjaka’ i Arame naho am-pità’ i Benehadade ana’ i Kazaele.
于是，耶和华的怒气向以色列人发作，将他们屡次交在亚兰王哈薛和他儿子便哈达的手里。
4 Aa le nitoreo am’ Iehovà t’Iehoakaze vaho hinao’ Iehovà; amy te nivazohoe’e ty famorekekeañe Israele naho ty fanindria’ i mpanjaka’ i Aramey—
约哈斯恳求耶和华，耶和华就应允他，因为见以色列人所受亚兰王的欺压。
5 Le nitolora’ Iehovà mpandrombake, naho nivotsotse ambanem-pità’ o nte-Arameo; vaho nimoneñe an-kibohotse indraike o ana’ Israeleo, manahake te taolo.
耶和华赐给以色列人一位拯救者，使他们脱离亚兰人的手；于是以色列人仍旧安居在家里。
6 Fe tsy napo’ iareo o tahin’ anjomba’ Iarovameo, o nampanañan-kakeo Israeleo, te mone nañaveloa’ iareo, ie nitambatse e Somerone ao i hazomangay.
然而，他们不离开耶罗波安家使以色列人陷在罪里的那罪，仍然去行，并且在撒马利亚留下亚舍拉。
7 Tsy nenga’e ondaty ka t’Iehoakaze naho tsy mpiningi-tsoavala limampolo naho sarete folo vaho lahindefo rai-ale, amy te zinama’ i mpanjaka’ i Aramey iereo le nanoe’e hoe debok’ am-pamofohañe eo.
亚兰王灭绝约哈斯的民，践踏他们如禾场上的尘沙，只给约哈斯留下五十马兵，十辆战车，一万步兵。
8 Aa ty ila’ o fitoloña’ Iehoakazeo, o fifanehafa’e iabio naho o haozara’eo, tsy fa sinokitse amy bokem-pamoliliañe o mpanjaka’ Israeleoy hao?
约哈斯其余的事，凡他所行的和他的勇力都写在以色列诸王记上。
9 Nirotse aman-droae’e t’Iehoakaze, le nalenteke e Somerone ao, vaho nandimbe aze am-pifeheañe t’Iehoase ana’e.
约哈斯与他列祖同睡，葬在撒马利亚。他儿子约阿施接续他作王。
10 Amy taom-paha-telopolo-fito’ ambi’ Ioase mpanjaka’ Iehoday ty niorota’ Iehoase ana’ Iehoakaze nifehe e Israele e Somerone ao, le nifeleha’e folo-tao-eneñ’ amby.
犹大王约阿施三十七年，约哈斯的儿子约阿施在撒马利亚登基作以色列王十六年。
11 Nanao raty am-pivazohoa’ Iehovà re, le tsy nenga’e ze fonga hakeo’ Iarovame ana’ i Nebate nampanaña’e tahiñe Israele, te mone nañaveloa’e.
他行耶和华眼中看为恶的事，不离开尼八的儿子耶罗波安使以色列人陷在罪里的一切罪，仍然去行。
12 Ie amy zao ty ila’ o fitoloña’ Iehoaseo naho o fifanehafa’e iabio, naho o haozarañe nialia’e amy Amazià mpanjaka’ Iehodao, tsy fa sinokitse amy bokem-pamoliliañe o mpanjaka’ Israeleoy hao?
约阿施其余的事，凡他所行的和他与犹大王亚玛谢争战的勇力，都写在以色列诸王记上。
13 Nirotse aman-droae’e ao t’Iehoase; le niambesatse am-piambesa’e t’Iarovame vaho nalenteke e Somerone ao t’Iehoase mindre amo mpanjaka’ Israeleo.
约阿施与他列祖同睡，耶罗波安坐了他的位。约阿施与以色列诸王一同葬在撒马利亚。
14 Ie amy zao natindri’ ty hasilofañe hampivetrak’aze t’i Elisà; le nizotso mb’ ama’e mb’eo t’Iehoase mpanjaka’ Israele, nirovetse aze ami’ty hoe: Ry raeko, ry raeko, o sarete’ Israele naho o mpiningi’eo!
以利沙得了必死的病，以色列王约阿施下来看他，伏在他脸上哭泣，说：“我父啊！我父啊！以色列的战车马兵啊！”
15 le hoe ty Elisà ama’e, Andrambeso fale naho ana-pale; vaho nandesa’e fale aman’ ana-pale.
以利沙对他说：“你取弓箭来。”王就取了弓箭来；
16 Le hoe re amy mpanjaka’ Israeley, Asampezo amo faleo ty fità’o, le nasampe’e ama’e eo i fità’ey. Le nasampe’ i Elisà am-pità’ i mpanjakay ty fità’e.
又对以色列王说：“你用手拿弓。”王就用手拿弓。以利沙按手在王的手上，
17 Le hoe re, Sokafo i lalan-kede atiñanañey; le sinoka’e. Le hoe t’i Elisà. Ahiririño, le nahiriri’e. Le hoe re: Ty ana-palem-pamotsora’ Iehovà, ty ana-palem-pandreketañe i Arame; fa hanjevo o nte-Arameo e Afekeo irehe ampara’ te fongore’o.
说：“你开朝东的窗户。”他就开了。以利沙说：“射箭吧！”他就射箭。以利沙说：“这是耶和华的得胜箭，就是战胜亚兰人的箭；因为你必在亚弗攻打亚兰人，直到灭尽他们。”
18 Aa le hoe re: Rambeso o ana-paleo; le rinambe’e. Le hoe re amy mpanjaka’ Israeley: Fofoho o taneo; le finofo’e in-telo vaho nijihetse.
以利沙又说：“取几枝箭来。”他就取了来。以利沙说：“打地吧！”他打了三次，便止住了。
19 Niviñera’ indatin’ Añaharey naho nanoa’e ty hoe: Akore te tsy finofo’o in-eneñe ndra in-dime; soa te ho linafa’o ampara te nimongotse t’i Arame; ie henaneo ho lafae’o intelo avao t’i Arame.
神人向他发怒，说：“应当击打五六次，就能攻打亚兰人直到灭尽；现在只能打败亚兰人三次。”
20 Nihomake t’i Elisà, le nalenteke. Ie henane zay, mpaname i taney boa-taoñe o firimboña’ i Moabeo.
以利沙死了，人将他葬埋。到了新年，有一群摩押人犯境，
21 Teo t’ie nandeveñe ondaty, le nitalakeseñe ty mpifañoso-malaso; naho nafetsa’ iereo an-dona’ i Elisà ao i loloy; ie vaho nioza amo taola’ i Elisào i loloy le nisotrake vaho nijohañe am-pandia.
有人正葬死人，忽然看见一群人，就把死人抛在以利沙的坟墓里，一碰着以利沙的骸骨，死人就复活，站起来了。
22 Finorekeke’ i Kazaele amy ze hene andro’ Iehoakaze t’Israele.
约哈斯年间，亚兰王哈薛屡次欺压以色列人。
23 Fe niferenaiña’ Iehovà naho nitretreze’e naho nihaoñe’e ty amy fañina’e amy Avrahame naho Ietsake vaho Iakobey le tsy ninò’e ty hamongotse ndra ty hañifike iareo boak’ am-piatrefa’e heike.
耶和华却因与亚伯拉罕、以撒、雅各所立的约，仍施恩给以色列人，怜恤他们，眷顾他们，不肯灭尽他们，尚未赶逐他们离开自己面前。
24 Nihomak’ amy zao t’i Kazaele mpanjaka’ i Arame; le nandimbe aze nifehe t’i Benehadade ana’e.
亚兰王哈薛死了，他儿子便·哈达接续他作王。
25 Rinambe’ Iehoase ana’ Iehoakaze indraike boak’ am-pità’ i Benehadade ana’ i Kazaele o rova tinava’e an’ aly am-pità’ Iehoakaze rae’eo. In-telo ty nandafa’ Ioase aze vaho rinambe’e indraike o rova’ Israeleo.
从前哈薛和约阿施的父亲约哈斯争战，攻取了些城邑，现在约哈斯的儿子约阿施三次打败哈薛的儿子便哈达，就收回了以色列的城邑。
