2 Mpanjaka 10
1 Ie amy zao, nanañ’ anake fitom-polo e Somerone ao t’i Akabe. Aa le nanokitse taratasy t’Ieho vaho nampihitrife’e mb’e Somerone mb’eo, amo mpifehe’ Iezreeleo, naho amo androanavio, vaho amo mpañabey o ana’ i Akabeoo, nanao ty hoe:
亚哈有七十个儿子在撒马利亚。耶户写信送到撒马利亚，通知耶斯列的首领，就是长老和教养亚哈众子的人，说：
2 Ie mivotrak’ ama’ areo ty taratasy toy, zoeñe te ama’ areo o anan-talè’ areoo naho sarete reke-tsoavala naho rova vaho fialiañe;
“你们那里既有你们主人的众子和车马、器械、坚固城，
3 le paiao ty soa mañeva amo anan-talè’ areoo, le ajoño am-piambesan-drae’e eo vaho mialia ho a i anjomban-talè’ areoy.
接了这信，就可以在你们主人的众子中选择一个贤能合宜的，使他坐他父亲的位，你们也可以为你们主人的家争战。”
4 F’ie nangebahebake, nifanao ty hoe: Hehe te roe ty mpanjaka tsy nahafiatreatre aze; akore arè ty hijohañan-tika?
他们却甚惧怕，彼此说：“二王在他面前尚且站立不住，我们怎能站得住呢？”
5 Aa le nañitrik’ am’ Ieho ty talè’ i anjombay naho i bein-drovay naho o androanavio vaho i mpañabey i ajaja reiy, ty hoe; Mpitoro’o zahay, le hene hanoe’ay ze hatoro’o anay; tsy aman-dahilahy hanoe’ay mpanjaka; aa le ano ze soa am-pihaino’o.
家宰、邑宰，和长老，并教养众子的人，打发人去见耶户，说：“我们是你的仆人，凡你所吩咐我们的都必遵行，我们不立谁作王，你看怎样好就怎样行。”
6 Nanokira’e taratasy fañindroe’e, nanao ty hoe; Aa ie ho mpiamako vaho mahafitsendreñe ty feoko, le rambeso ty loha’ o lahilahin’ anan-talè’ areoo vaho mihavia amako e Iezreele atoy hamaray manahake henaneo. O anam-panjakao amy zao, i fitompolo rey, le tam’ ondati-bei’ i rovaio amo mpañabey iareoo.
耶户又给他们写信说：“你们若归顺我，听从我的话，明日这时候，要将你们主人众子的首级带到耶斯列来见我。”那时王的儿子七十人都住在教养他们那城中的尊贵人家里。
7 Aa ie pok’ am’ iereo i taratasiy, le rinambe’ iereo i anam-panjaka rey, naho zinevo’ iareo indaty fitompolo rey naho najoñe an-koroñe ao o loha’ iareoo vaho nampihitrifeñe mb’e Iezreele mb’eo.
信一到，他们就把王的七十个儿子杀了，将首级装在筐里，送到在耶斯列的耶户那里。
8 Nandoak’ ao amy zao ty ìrake, nitalily ama’e, ty hoe: Fa nendese’ iereo ty loha’ o ana-dahi’ i mpanjakaio. Le hoe re, Apoho am-botry roe am-pimoahañe an-dalambey eo pake maraindray.
有使者来告诉耶户说：“他们将王众子的首级送来了。”耶户说：“将首级在城门口堆作两堆，搁到明日。”
9 Ie maraindray, niavotse le nijohañe eo, nanao ty hoe am’ ondaty iabio: Votsotse nahareo; Heheke, nikilily amy talèkoy iraho le nanjevoñ’ aze; fa ia ka ty nañoho-doza amo retoañeo?
次日早晨，耶户出来，站着对众民说：“你们都是公义的，我背叛我主人，将他杀了；这些人却是谁杀的呢？
10 Mahafohina te ndra loli’e tsy hipok’ an-tane amy nitsaràe’ Iehovà i anjomba’ i Akabeiy, fa nanoe’ Iehovà i tsinara’e añamy mpitoro’e Eliàiy.
由此可知，耶和华指着亚哈家所说的话一句没有落空，因为耶和华借他仆人以利亚所说的话都成就了。”
11 Fonga zinevo’ Ieho ze sehanga’ ty anjomba’ i Akabe e Iezreele ao, naho ondati-bei’eo naho ze hene longo’e naho o mpisoro’e iabio, ampara’ te tsy aman-konka’e.
凡亚哈家在耶斯列所剩下的人和他的大臣、密友、祭司，耶户尽都杀了，没有留下一个。
12 Niavotse amy zao re nienga mb’eo vaho nigodañe e Somerone ao. Ie nioza an-trañom-pañitsifam-bolon’ añondry an-dalañe ey,
耶户起身往撒马利亚去。在路上、牧人剪羊毛之处，
13 le nifanampe aman-drolongo’ i Ahkazià, mpanjaka’ Iehoda, naho nanao ty hoe; Ia v’inahareoo? vaho hoe ty natoi’ iareo: Longo’ i Ahkazià zahay, mizotso mb’eo hifañontane amo anam-panjakao naho amo ana’ i mpanjaka-ampelaio.
遇见犹大王亚哈谢的弟兄，问他们说：“你们是谁？”回答说：“我们是亚哈谢的弟兄，现在下去要问王和太后的众子安。”
14 Le hoe re: Itsepaho veloñe. Aa le rinambe veloñe vaho zinevo’ iereo an-kobo’ i trañom-pihitsifañey t’indaty efa-polo-ro’ amby; le tsy napo’e sehanga’e.
耶户吩咐说：“活捉他们！”跟从的人就活捉了他们，将他们杀在剪羊毛之处的坑边，共四十二人，没有留下一个。
15 Ie nienga ao, le tendreke Iehonadabe ana’ i Rekabe, ie nimb’ eo hifanalaka ama’e; le nañontanea’e ty hoe: Mazava hao ty arofo’o manahake ty troko amo arofo’oo? Eka, hoe ty natoi’ Iehonadabe. Aa naho izay, atoloro ahy o fità’oo. Le nahiti’e ama’e i fità’ey vaho rinambe’e amy sarete’ey.
耶户从那里前行，恰遇利甲的儿子约拿达来迎接他，耶户问他安，对他说：“你诚心待我像我诚心待你吗？”约拿达回答说：“是。”耶户说：“若是这样，你向我伸手”，他就伸手；耶户拉他上车。
16 Le hoe re: Mindreza amako, hahaisaha’o ty fahimbañako am’ Iehovà. Aa le najo’e an-tsarete’e ao.
耶户说：“你和我同去，看我为耶和华怎样热心”；于是请他坐在车上，
17 Ie nivotrake e Somerone le fonga linihi’e ze nisisa’ i Akabe e Somerone ao, ampara’ te nimongore’e, ty amy tsara’ Iehovà nitsarae’e amy Eliày.
到了撒马利亚，就把撒马利亚的亚哈家剩下的人都杀了，直到灭尽，正如耶和华对以利亚所说的。
18 Hene natonto’ Ieho amy zao ondatio le nanoe’e ty hoe; Nitoroñe i Baale tsy ampeampe t’i Akabe; fa hitoroñe aze fatratse ka t’Ieho.
耶户招聚众民，对他们说：“亚哈事奉巴力还冷淡，耶户却更热心。
19 Aa le koiho iaby o mpitoki’ i Baaleo, ze hene mpitalaho ama’e, o fonga mpisoro’eo, le ko apo’o ndra raike; fa hanao sorom-bey amy Baale iraho, tsy ho veloñe ze tsy eo. Fe am-pamañahiañe ty nanoe’ Ieho i hoe zay hanjamana’e o mpitalaho amy Baaleo.
现在我要给巴力献大祭。应当叫巴力的众先知和一切拜巴力的人，并巴力的众祭司，都到我这里来，不可缺少一个；凡不来的必不得活。”耶户这样行，是用诡计要杀尽拜巴力的人。
20 Le hoe t’Ieho: Añefero fivory miambake amy Baale. Le kinoi’ iereo.
耶户说：“要为巴力宣告严肃会！”于是宣告了。
21 Aa le nañitrik’ am-panitsihañe Israele t’Ieho; le nimb’eo iaby o mpitalaho amy Baaleo, ampara’ t’ie fonga niavy tsy poke raike. Ie nimoak’ an-tsokemitraha’ i Baaley le ninitse sikal’ am-pata’e pak’an-tondohà’e i anjomba’ i Baaley.
耶户差人走遍以色列地；凡拜巴力的人都来齐了，没有一个不来的。他们进了巴力庙，巴力庙中从前边直到后边都满了人。
22 Le hoe re amy mpamandroñe saroñey, Añakaro sikiñe iaby o mpitalaho amy Baaleo. Le sindre nañakara’e saroñe.
耶户吩咐掌管礼服的人说：“拿出礼服来，给一切拜巴力的人穿。”他就拿出礼服来给了他们。
23 Nimoak’ añ’anjomba’ i Baaley t’Iohabe rekets’ Iehonadabe ana’ i Rekabe; le hoe re amo mpitalaho amy Baaleo; Paiavo, le rendreho tsy ho zoeñe ama’ areo ao ndra raik’ amo mpitoro’ Iehovà fa mpitoro’ i Baale avao.
耶户和利甲的儿子约拿达进了巴力庙，对拜巴力的人说：“你们察看察看，在你们这里不可有耶和华的仆人，只可容留拜巴力的人。”
24 Aa le nimb’ ao iereo hañenga naho hisoroñe. Ie amy zao fa nanendre ondaty valompolo alafe’e ao, ami’ty hoe: Naho mipolititse ty raik’ am’ ondaty hatoloko am-pità’ areoo le ty fiai’ i nañaha azey ty hisolo ty fiai’e.
耶户和约拿达进去，献平安祭和燔祭。 耶户先安派八十人在庙外，吩咐说：“我将这些人交在你们手中，若有一人脱逃，谁放的必叫他偿命！”
25 Aa ie vata’e nigadoñe i fisoroñañey, le hoe t’Ieho amo mpañambeñeo naho amo mpifeheo. Mimoaha, le zevòño; ko apo’ areo hiakatse, leo raike. Aa le zinevo’ iereo an-delam-pibara; le navokovoko’ o mpañambeñeo naho o mpifeheo alafe’e ao vaho nizilik’ añate’ ty efe’ i Baale ao.
耶户献完了燔祭，就出来吩咐护卫兵和众军长说：“你们进去杀他们，不容一人出来！”护卫兵和军长就用刀杀他们，将尸首抛出去，便到巴力庙的城去了，
26 Nakare’ iereo o hazomanga añ’ anjomba’ i Baaleo, le niforototoeñe.
将巴力庙中的柱像都拿出来烧了；
27 Nakoroma’ iereo i hazomanga’ i Baaley naho narotsa’ iereo i anjomba’ i Baaley vaho nanoe’ iereo fieveñañe am-para’ henanekeo.
毁坏了巴力柱像，拆毁了巴力庙作为厕所，直到今日。
28 Izay ty namongora’ Ieho i Baale am’ Israele.
这样，耶户在以色列中灭了巴力。
29 Fe, tsy napo’ Ieho ty hakeo’ Iarovame ana’ i Nebate, i nampanan-tahiñe Israele amy bania volamena e Betele naho e Dane ao rey.
只是耶户不离开尼八的儿子耶罗波安使以色列人陷在罪里的那罪，就是拜伯特利和但的金牛犊。
30 Le hoe t’Iehovà am’Ieho, Ami’ty hasoa nanoe’o a masoko amy nitoloña’o amy anjomba’ i Akabeiy, ie hene nanoe’o ze tan-troko, le hiambesatse amy fiambesa’ Israeley o ana’oo am-para’ty tariratse fah’efatse.
耶和华对耶户说：“因你办好我眼中看为正的事，照我的心意待亚哈家，你的子孙必接续你坐以色列的国位，直到四代。”
31 Fe tsy nihaoñe’ Ieho añ’ àmpon’arofo ty fañaveloa’e amy Tsara’ Iehovà Andrianañahare’ Israeley, vaho tsy nisitaha’e o hakeo’ Iarovame nampanan-tahiñe Israeleo.
只是耶户不尽心遵守耶和华—以色列 神的律法，不离开耶罗波安使以色列人陷在罪里的那罪。
32 Niorotse nampitomotse Israele t’Iehovà; le linafa’ i Kazaele o añ’olon-tane’ Israeleo iabio;
在那些日子，耶和华才割裂以色列国，使哈薛攻击以色列的境界，
33 boak’ am’ Iordaney maniñanañe, i tanen-Gilade iabiy, o nte-Gadeo, naho o nte Reobeneo, vaho o nte-Menasèo, boak’ amy Aroere, añ’ ilam-bavatane’ Arnone eo le i Gilade naho i Basane.
乃是约旦河东、基列全地，从靠近亚嫩谷边的亚罗珥起，就是基列和巴珊的迦得人、吕便人、玛拿西人之地。
34 Aa naho o fitoloña’ Ieho ila’eo naho ze he’e nanoe’e, i haozara’e iabiy, tsy fa sinokitse am-bokem-pamoliliañe o mpanjaka’ Israeleo hao?
耶户其余的事，凡他所行的和他的勇力都写在以色列诸王记上。
35 Nitrao-piròtse aman-droa’e t’Ieho, ie nalente’ iareo e Somerone ao. Nandimbe aze nifehe t’Iehoakaze ana’e.
耶户与他列祖同睡，葬在撒马利亚；他儿子约哈斯接续他作王。
36 Roapolo-valo’ amby taoñe ty nifehea’ Ieho Israele e Somerone ao.
耶户在撒马利亚作以色列王二十八年。
