2 Tantara 32
1 Ie añe i fitoloñañe naho figahiñañe izay, le pok’ eo t’i Senakeribe mpanjaka’ i Asore naname Iehodà le nañarikatoke o rova fatratseo vaho naereñere’e ty hiboroboñak’ ao am-bata’e.
这虔诚的事以后，亚述王西拿基立来侵入犹大，围困一切坚固城，想要攻破占据。
2 Aa ie nioni’ Iekizkia te pok’ eo t’i Senakeribe, misafiry ty hialy am’ Ierosalaime,
希西家见西拿基立来，定意要攻打耶路撒冷，
3 le nilahatse amo roandriañeo naho amo fanalolahio ty hamempeañe o rano migoangoañe alafe’ i rovaio vaho nañolots’ aze iereo.
就与首领和勇士商议，塞住城外的泉源；他们就都帮助他。
4 Aa le maro t’indaty nivory nampizenjeñe o rano migoangoañeo naho i torahañe niranga i taney, ami’ty hoe: Aa vaho homb’ etoa hao o mpanjaka’ i Asoreo hañisake rano maro?
于是有许多人聚集，塞了一切泉源，并通流国中的小河，说：“亚述王来，为何让他得着许多水呢？”
5 Nañosi-batan-dre namboatse i nirobak’ amy kijoliy naho nampitroatse fitalakesañ’ abo ama’e naho i kijoly alafe’ey naho nifatrare’e ty Milo an-drova’ i Davide ao vaho niranjie’e fialiañe naho aron-defo tsifotofoto.
希西家力图自强，就修筑所有拆毁的城墙，高与城楼相齐；在城外又筑一城，坚固大卫城的米罗，制造了许多军器、盾牌；
6 Le nampijadoña’e am’ondatio ty mpiaolo añ’aly naho nampivoria’e an-tane midañadaña an-dalambei’ i rovay vaho nisaontsy fañosihañe am’ iereo ami’ty hoe:
设立军长管理百姓，将他们招聚在城门的宽阔处，用话勉励他们，说：
7 Mihafatrara naho mahasibeha, ko hembañe, ko miroreke amy mpanjaka’ i Asorey, ndra i valobohòke mindre ama’ey, amy te bey i aman-tikañey ta i ama’ey;
“你们当刚强壮胆，不要因亚述王和跟随他的大军恐惧、惊慌；因为与我们同在的，比与他们同在的更大。
8 fitañe nofotse ty ama’e; fe aman-tika t’Iehovà Andrianañaharentika hañolotse an-tika naho hialy amo hotakotan-tikañeo. Le nampanintsiñe ondatio ty enta’ Iekizkia mpanjaka’ Iehoda.
与他们同在的是肉臂，与我们同在的是耶和华—我们的 神，他必帮助我们，为我们争战。”百姓就靠犹大王希西家的话，安然无惧了。
9 Ie añe le nampihitrife’ i Senakeribe mpanjaka’ i Asore mb’e Ierosalaime—ie niatreatre i Lakise henane zay rekets’ i valobohòn-dahin-defo’ey—mb’ amy Iekizkia mpanjaka’ Iehoda naho mb’e Iehoda vaho Ierosalaime mb’eo o mpitoro’eo nanao ty hoe:
此后，亚述王西拿基立和他的全军攻打拉吉，就差遣臣仆到耶路撒冷见犹大王希西家和一切在耶路撒冷的犹大人，说：
10 Hoe t’i Senakeribe mpanjaka’ i Asore: Ino ty iatoa’ areo kanao ifeaha’ areo ty fañarikatohañe Ierosalaime.
“亚述王西拿基立如此说：‘你们倚靠什么，还在耶路撒冷受困呢？
11 Tsy Iekizkia hao ty mamañahy anahareo, hanolora’ areo vatañe hampivetrahe’ ty kerè naho ty harandrano, ami’ty hoe: Iehovà Andrianañaharen-tika ty hamotsotse antika am-pità’ i mpanjaka’ i Asorey?
希西家对你们说“耶和华—我们的 神必救我们脱离亚述王的手”，这不是诱惑你们，使你们受饥渴而死吗？
12 Tsy Iekizkiay hao ty nañafake o tamboho’eo naho o kitreli’eo vaho nandily Iehoda naho Ierosalaime ami’ty hoe; Añatrefa’ ty kitrely raike ty hitalahoa’ areo, le ama’e ty hisoroña’ areo?
这希西家岂不是废去耶和华的邱坛和祭坛，吩咐犹大与耶路撒冷的人说“你们当在一个坛前敬拜，在其上烧香”吗？
13 Tsy fohi’ areo hao o nanoeko naho o roaeko amo hene’ ondaty an-taneoo? Ia amo ‘ndrahare’ o kilakila’ ondatioo ty naharombake i tane’ iareoy an-tañako?
我与我列祖向列邦所行的，你们岂不知道吗？列邦的神何尝能救自己的国脱离我手呢？
14 Ia amo fonga ‘ndrahare’ o kilakila’ ondaty nifongoren-droaekoo ty naharombake ondati’eo an-tañako, te haharombak’ anahareo an-tañako ka t’i Andrianañahare’ areo?
我列祖所灭的国，那些神中谁能救自己的民脱离我手呢？难道你们的神能救你们脱离我手吗？
15 Ie amy zao, ko apo’ areo ho sigìhe’ Iekizkia, ndra ho risihe’e an-tsata inoñe, ko iantofañe; fa tsy eo ze o ndraharem-pifeheañe ndra fifelehañe naharombake ondati’eo an-tañako naho am-pitàn-droaeko zao; somandrake te tsy haharombak’ anahareo an-tañako t’i Andrianañahare’ areo.
所以你们不要叫希西家这样欺哄诱惑你们，也不要信他；因为没有一国一邦的神能救自己的民脱离我手和我列祖的手，何况你们的神更不能救你们脱离我的手。’”
16 Mbe nanovoñ-inje am’ Iehovà Andrianañahare naho niatreatre i mpitoro’e Iekizkiay o mpitoro’eo.
西拿基立的臣仆还有别的话毁谤耶和华 神和他仆人希西家。
17 Nanokitse taratasy ka re nanigìke Iehovà Andrianañahare’ Israele naho nañabiañe Aze, ami’ty hoe: Hambañe amy te tsy naharombake ondati’eo an-tañako o ndrahare’ o fifeheañe an-taneoo ro tsy haharombahan’ Añahare’ Iekizkia an-tañako ondati’eo.
西拿基立也写信毁谤耶和华—以色列的 神说：“列邦的神既不能救他的民脱离我手，希西家的神也不能救他的民脱离我手了。”
18 Le nitazataza am-peo mafe ami’ty saontsin-te-Iehoda am’ ondati’ Ierosalaime ambone’ i kijoliio, hampirevendreveñe naho hañembañe, handrambesa’ iareo i rovay.
亚述王的臣仆用犹大言语向耶路撒冷城上的民大声呼叫，要惊吓他们，扰乱他们，以便取城。
19 Le nampanahafe’ iareo talily amo ndraharen-kilakila-ndati’ ty tane toio, o toe satam-pità’ ondatio, t’i Andrianañahare’ Ierosalaime.
他们论耶路撒冷的 神，如同论世上人手所造的神一样。
20 Aa le izay ty nihalalia’ Iekizkia mpanjaka naho Iesaià mpitoky ana’ i Amotse, an-toreo mb’an-dindiñ’ añe.
希西家王和亚摩斯的儿子先知以赛亚因此祷告，向天呼求。
21 Nañirak’ anjely amy zao t’Iehovà, nampaito o fanalolahy iabio naho o mpifeheo naho o mpifeleke an-tobem-panjaka’ i Asoreo. Aa le nimpoly an-kasalaran-daharan-dre mb’an-tane’e mb’eo. Aa ie nimoak’ an-trañon-drahare’e ao, le nanjevoñ’ aze am-pibara o nimoak’ an-kova’eo.
耶和华就差遣一个使者进入亚述王营中，把所有大能的勇士和官长、将帅尽都灭了。亚述王满面含羞地回到本国，进了他神的庙中，有他亲生的儿子在那里用刀杀了他。
22 Aa le rinomba’ Iehovà t’Iekizkia naho o mpimone’ Ierosalaimeo am-pità’ i Senakeribe mpanjaka’ i Asore naho am-pità’ iareo iaby vaho nañaro iareo añ’ariary.
这样，耶和华救希西家和耶路撒冷的居民脱离亚述王西拿基立的手，也脱离一切仇敌的手，又赐他们四境平安。
23 Le maro ty ninday ravoravo mb’am’ Iehovà e Ierosalaime ao naho raha fanjàka am’ Iekizkia mpanjaka’ Iehoda, ie nonjoneñe am-pahaisaha’ o kilakila’ondatio henane zay.
有许多人到耶路撒冷，将供物献与耶和华，又将宝物送给犹大王希西家。此后，希西家在列邦人的眼中看为尊大。
24 Natindry an-tihy fa heta’e t’Iekizkia tamy andro rezay le nihalaly amy Iehovà naho nanoiñe aze t’Iehovà vaho tinolo’e viloñe.
那时希西家病得要死，就祷告耶和华，耶和华应允他，赐他一个兆头。
25 Fe nifotetse amy hasoa nanoeñe ama’ey t’Iekizkia, fa nitoabotse ty arofo’e le nivotrak’ ama’e naho am’Iehodà vaho am’ Ierosalaime ty haviñerañe
希西家却没有照他所蒙的恩报答耶和华；因他心里骄傲，所以忿怒要临到他和犹大并耶路撒冷。
26 Aa le nirèke amy fitoaborañ’ arofo’ey t’Iekizkia, ie naho o mpimone’ Ierosalaimeo vaho tsy nifetsak’ am’ iereo ty haviñera’ Iehovà tañ’ andro’ Iekizkia.
但希西家和耶路撒冷的居民觉得心里骄傲，就一同自卑，以致耶和华的忿怒在希西家的日子没有临到他们。
27 Nanam-bara naho asiñe ra’elahy t’Iekizkia; le namboare’e fañajàñe volafoty naho volamena naho vatosoa naho fampafiriañe naho fikalañe vaho ze hene karazam-panake soa;
希西家大有尊荣资财，建造府库，收藏金银、宝石、香料、盾牌，和各样的宝器，
28 riha ho amo nivokareñeo, ty ampemba naho divay vaho menake; naho lapalapa ho a ze hene karazan-kare naho mpirai-troke vaho mpirai-lia.
又建造仓房，收藏五谷、新酒，和油，又为各类牲畜盖棚立圈；
29 Mbore nañoren-drova ho am-bata’e naho nanontoñe mpirai-lia naho mpirai-troke tsifotofoto; fa nitoloran’ Añahare vara bey.
并且建立城邑，还有许多的羊群牛群，因为 神赐他极多的财产。
30 Iekizkia ty nanampe ty loha-rano’ i Gihone vaho nampizotsoe’e mivantañe mañandrefa’ i rova’ i Davidey. Le niraorao amo fitoloña’e iabio t’Iekizkia.
这希西家也塞住基训的上源，引水直下，流在大卫城的西边。希西家所行的事尽都亨通。
31 Fe o sorotà’ i Bavele niraheñe mb’ama’e mb’eo hañontane o halatsàñe nanoeñe amy taneioo, le nengan’ Añahare re hitsoha’e aze haharofoana’e ze hene añ’arofo’e ao.
惟有一件事，就是巴比伦王差遣使者来见希西家，访问国中所现的奇事；这件事 神离开他，要试验他，好知道他心内如何。
32 Aa naho o fitoloña’ Iekizkia naho o fatariha’eo, oniño t’ie misokitse amy aroñaro’ Iesaia mpitoky ana’ i Amotsey vaho amy bokem-panjaka’ Iehodà naho Israeley.
希西家其余的事和他的善行都写在亚摩斯的儿子先知以赛亚的默示书上和犹大、以色列的诸王记上。
33 Le nitrao-piròtse aman-droae’e t’Iekizkia naho nalente’ iareo amy talèn-kiborin’ ana’ i Davidey; le hene niasy aze amy havilasi’ey t’Iehodà naho o mpimone’ Ierosalaimeo vaho nandimbe aze nifehe t’i Menasè ana’e.
希西家与他列祖同睡，葬在大卫子孙的高陵上。他死的时候，犹大人和耶路撒冷的居民都尊敬他。他儿子玛拿西接续他作王。
