2 Tantara 1
1 Nampaozareñe am-pifehea’e ao t’i Selomò ana’ i Davide naho nañimb’ aze vaho nampitoabotse ty enge’e t’Iehovà Andrianañahare’e.
[撒羅滿求智慧]達味的兒子撒羅滿漸漸鞏固了自己的王位，上主，他的天主常與他同在，使他非常偉大。
2 Le nisaontsy am’ Israele iaby t’i Selomò, amo mpifelek’ arivo naho zatoo naho amo mpizakao vaho amo mpiaolo’ Israeleo, o talèn-droae’eo.
撒羅滿命令全以色列，即千夫長、百夫長、判官，以及全以色列的首領和族長集合，
3 Aa le nimb’ amy toets’ abo’ i Giboney mb’eo t’i Selomò rekets’ i valobohòkey amy te añe ty toe’ i kibohom-pamantañan’ Añahare niranjie’ i Mosè mpitoro’ Iehovà an-dratraratray.
然後同全會眾往基貝紅高丘去，因為那裏有上主的僕人梅瑟，在曠野裏所做的天主的會幕。
4 Fe nampionjone’ i Davide boake Kiriate-jearime i vatan’ Añaharey mb’amy toetse hinajari’ i Davide ho azey, ie fa nampitroare’e kivoho e Ierosalaime ao.)
但是，天主的約櫃，達味已由克黎雅特耶阿陵運到所預備的地方，因為他在耶路撒冷為約櫃搭了一個帳幕。
5 Amy te añatrefa’ i kivoho’ Iehovày i kitrely torisike niranjie’ i Bazalile ana’ i Orý, ana’ i Horey; le Izay ty pinai’ i Selomò naho i valobohòkey.
胡爾的孫子，烏黎的兒子貝匝肋耳所製的銅壇，也在那裏，即在上主的會幕前。撒羅滿與會眾便去求問上主。
6 Aa le nionjom-b’amy kitrely torisìkey t’i Selomò, añatrefa’ Iehovà, mb’amy kibohom-pamantañañey mb’eo vaho nañenga soroñe arivo ama’e.
撒羅滿上到會幕前的銅壇上，在上主面前，獻了一千犧牲，作為全燔祭。
7 Niheo amy Selomò amy haleñey t’i Andrianañahare, nanao ty hoe: Ihalalio le hatoloko azo.
那天夜裏天主顯示給撒羅滿，對他說：「你不拘求什麼，我必要給你! 」
8 Le hoe t’i Selomò aman’ Añahare: Fa tinoro’o fañisohañe ra’elahy t’i Davide raeko vaho nanoe’o mpanjaka iraho handimbe aze.
撒羅滿對天主說：「你曾對我父親達味大施仁慈，使我繼他為王。
9 Ie amy zao ry Iehovà Andrianañahare, ehe ajadoño i nitsarae’o amy Davide raekoy; fa nanoe’o mpanjaka hifehe ondaty mira ami’ty hamaro’ ty deboke an-tane atoio iraho.
上主，天主! 現在唯願你向我父達味應許的話得以實現，因為你已立了我為王，治理一個多如地上塵沙的民族。
10 Ehe toloro hihitse naho hilala henaneo, hiakarako naho himoahako añatrefa’ ondaty retoañe; amy te ia ty hahafizaka ondati’o mitozantozañeo?
現在，求你賜我智慧和聰明，好使我能在這民族面前出入，因為誰能統治你這樣大的一個民族﹖」
11 Le hoe t’i Andrianañahare amy Selomò: Aa kanao izay ty añ’ arofo’o ao ie tsy nihalalia’o vara, ndra hareañe, ndra asiñe, ndra ty fiaim-palaiñ’ azo vaho tsy nihalalia’o andro maro, te mone hihitse naho hilala ty nihalalia’o, hahafizakà’o ondatiko nanoeko azo mpanjakao;
天主對撒羅滿說：「你既有此心願，沒有求富貴、財寶、光榮，也沒有要求你敵人的性命，也沒有要求長壽，只為自己求智慧和聰明，好能治理我的民族，即我使你為王所管理的民族；
12 le hatoloko azo ty hihitse naho hilala, mbore hitolorako vara naho hareañe naho asiñe, manahake ze mbe tsy amo mpanjaka taolo’oo vaho tsy hañirinkiriña’ o hanonjohio.
為此，智慧和聰明已賜予了你，但我還願將富貴和光榮賜予你，是你以前的君王從沒有過，你以後也不會再有的。」
13 Aa le nimpoly boak’ an-toets’ abo e Gibone eo t’i Selomò, hirik’ aolo’ i kibohom-pamantañañey, pake Ierosalaime vaho nifehe Israele.
以後撒羅滿由基貝紅高丘，由會幕前回了耶路撒冷，治理以色列。撒羅滿的財富
14 Nanontoñe sarete naho mpiningi-tsoavala t’i Selomò; le nanan-tsarete arivo-tsi-efajato naho mpiningi-tsoavala rai-ale-tsi-ro’ arivo, ze natobe’e amo rovan-tsareteo naho amy mpanjakay e Ierosalaime ao.
撒羅滿調集了戰車和騎兵，計戰車一千四百輛，騎兵一萬二千名，使他們駐守屯車城，或在耶路撒冷君王左右。
15 Nampirae’ i mpanjakay amo vatoo ty volamena naho ty volafoty e Ierosalaime ao, le nampirae’e amo sakoañe am-bavataneo o mendoraveñeo ami’ty hamaro’e.
君王在耶路撒冷積存的金銀多如石塊，香柏木多如平原的桑樹。
16 Le nendese’ i Selomò boake Mitsraime naho boake Keve añe o soavalao; o mpanao bali’ i mpanjakaio ty nivily iereo amo nte-Keveo ami’ty vili’e.
撒羅滿所養的馬，都是來自慕茲黎和科厄，是君王的商人依照定價由科厄買來的。
17 Tinoha’ iereo e Mitsraime añe an-tsekele volafoty enenjato ty sarete naho zato-tsi-limampolo ty soavala; le amy vily zay ka ty nañondroñañe irezay mb’amo mpanjaka’ o nte-Keteoo naho o mpanjaka’ i Arameo.
他們由慕茲黎運來的車，每輛值遺六百「協刻耳；」馬，每匹值銀一百五十「協刻耳。」同樣，赫特諸王和阿蘭諸無所有的車馬，也都是經這些商人的手運來的。[建殿的準備]
