1 Samoela 2
1 Nitalaho t’i Khanà, ami‘ty hoe: Mirebek’ am’ Iehovà ty troko, mionjoñe am’ Iehovà ty tsifako; misokak’ amo rafelahikoo ty vavako; le jejoeko ty fandrombahañe ahy.
哈拿祷告说： 我的心因耶和华快乐； 我的角因耶和华高举。 我的口向仇敌张开； 我因耶和华的救恩欢欣。
2 Leo raike tsy masiñe manahak’ Iehovà toe tsy ie naho ts’ Ihe; vaho tsy eo ty lamilamy hambañe aman’ Añaharen-tika.
只有耶和华为圣； 除他以外没有可比的， 也没有磐石像我们的 神。
3 Ko mivolam-pirengevohañe avao; ko metea’o hiakatse am-palie’o ty fitoeborañe; amy te Andrianañahare mahilala t’Iehovà; ama’e ty andanjàñe o satao.
人不要夸口说骄傲的话， 也不要出狂妄的言语； 因耶和华是大有智识的 神， 人的行为被他衡量。
4 Nipozake ty fale’ o fanalolahio, le nampiombeañe haozarañe o nikoletrao.
勇士的弓都已折断； 跌倒的人以力量束腰。
5 Nikarama hahazoa’e mofo o nivontsiñeo; anjañe ka o nilingoao; nisamake fito ty betsiterake, vaho ninìke i nimaro anakey.
素来饱足的，反作用人求食； 饥饿的，再不饥饿。 不生育的，生了七个儿子； 多有儿女的，反倒衰微。
6 Mamono t’Iehovà, mbore mameloñe; manjotso mb’an-tsikeokeok’ ao, vaho mañakatse boak’ao. (Sheol h7585)
耶和华使人死，也使人活， 使人下阴间，也使人往上升。 (Sheol h7585)
7 Maha poi’e t’Iehovà naho mampañaleale; mamotsake vaho mañonjoñe.
他使人贫穷，也使人富足， 使人卑微，也使人高贵。
8 Atroa’e boak’ an-debok’ ao o poie’eo, naho ongaha’e boak’am-porompots’ ao ty rarake, hampiambesare’e amo roandriañeo, handova’e i fiambesan-engeñey; Iehovà ro faha-ty voatse toy, vaho najado’e ama’e ty tane toy.
他从灰尘里抬举贫寒人， 从粪堆中提拔穷乏人， 使他们与王子同坐， 得着荣耀的座位。 地的柱子属于耶和华； 他将世界立在其上。
9 Hambena’e ty fandia’ o masi’eo, fe hampitsiñeñe añ’ieñ’ ao o lo-tserekeo; fa tsy haozarañe ty handreketa’ ondatio.
他必保护圣民的脚步， 使恶人在黑暗中寂然不动； 人都不能靠力量得胜。
10 Ho demodemoheñe o mifandietse amy Iehovào; hangotroha’e boak’ an-dikerañe ao; ho zakae’ Iehovà o olon-taneo; le hampaozare’e i mpanjaka’ey, vaho haonjo’e ty tsifa’ i noriza’ey.
与耶和华争竞的，必被打碎； 耶和华必从天上以雷攻击他， 必审判地极的人， 将力量赐与所立的王， 高举受膏者的角。
11 Aa le nimpoly mb’añ’anjomba’e mb’e Ramà mb’eo t’i Elkanà; vaho nitoroñe Iehovà añatrefa’ i Elý mpisoroñe i ajajay.
以利加拿往拉玛回家去了。那孩子在祭司以利面前事奉耶和华。
12 Ondaty tsi-vokatse i ana-dahi’ i Ely rey, tsy nahafohiñe Iehovà.
以利的两个儿子是恶人，不认识耶和华。
13 Inao ty sata’ i mpisoroñe rey am’ ondatio: Naho mañenga soroñe t’indaty, ie mbe mandeve i henay, le mb’eo ty mpitoro’ i mpisoroñe rey reketse fitsovohan-kena telo fitsipoke am-pità’e;
这二祭司待百姓是这样的规矩：凡有人献祭，正煮肉的时候，祭司的仆人就来，手拿三齿的叉子，
14 vaho atsovo’e ke an-kitra ao, ke añ’ana-kalañe, ke am-balàñe, hera an-tsajoa; le ze akare’ i fitsovohan-kenay ty endese’ i mpisoroñey ho aze. Nanoe’ iareo amy ze hene ana’ Israele niheo mb’e Silò mb’eo Izay.
将叉子往罐里，或鼎里，或釜里，或锅里一插，插上来的肉，祭司都取了去。凡上到示罗的以色列人，他们都是这样看待。
15 Eka, ie mbe tsy nahatoeñe i solikey le nimb’eo ty mpitoro’ i mpisoroñey nanao ty hoe amy ‘ndaty nanao soroñey: Anoloro hena hatono’ay ho a i mpisoroñey; fa tsy ho no’e ama’o ty hena nahandroeñe; i mantay ty paiae’e.
又在未烧脂油以前，祭司的仆人就来对献祭的人说：“将肉给祭司，叫他烤吧。他不要煮过的，要生的。”
16 Aa naho nanoa’ indatiy ty hoe: Angao hahatoeñe hey o henao, vaho alao ze satrin’ arofo’o; le nanoa’e ty hoe: Aiy! atoloro ahy hey tsy mone ho tavaneko.
献祭的人若说：“必须先烧脂油，然后你可以随意取肉。”仆人就说：“你立时给我，不然我便抢去。”
17 Toe jabajaba añatrefa’ Iehovà ty hakeo’ i ajalahy rey; amy te nimavoe’ iareo o engaeñe amy Iehovào.
如此，这二少年人的罪在耶和华面前甚重了，因为他们藐视耶和华的祭物。
18 Ie amy zao nitoroñe añatrefa’ Iehovà t’i Samoele, an-kitambe leny, ie mb’e ajaja.
那时，撒母耳还是孩子，穿着细麻布的以弗得，侍立在耶和华面前。
19 Le zinain-drene’e ho aze ty saroñe kedekedeke vaho natolo’e aze boa-taoñe amy lia’e mb’eo mindre amy vali’e mpañenga sorom-boa-taoñey.
他母亲每年为他做一件小外袍，同着丈夫上来献年祭的时候带来给他。
20 Nitatae’ i Elý t’i Elkanà naho i tañanjomba’ey ami’ty hoe: Hatolo’ Iehovà ama’o abey añami’ty rakemba toy ty tiry hisolo i nihalaliañe am’ Iehovày. Le nimpoly mb’añ’ anjomba’ iareo mb’eo.
以利为以利加拿和他的妻祝福，说：“愿耶和华由这妇人再赐你后裔，代替你从耶和华求来的孩子。”他们就回本乡去了。
21 Aa le nahatiahy i Khanà t’Iehovà, le niaren-dre, vaho nahasamak’ ana-dahy telo naho anak’ampela roe. Nitombo añatrefa’ Iehovà t’i Samoele.
耶和华眷顾哈拿，她就怀孕生了三个儿子，两个女儿。那孩子撒母耳在耶和华面前渐渐长大。
22 Nigain-kantetse t’i Elý; naho jinanji’e iaby o sata’ i ana’e rey amy Israeleo, naho t’ie nifandia tihy amo rakemba mpitoroñe an-dalan-kivohom-pamantañañeo.
以利年甚老迈，听见他两个儿子待以色列众人的事，又听见他们与会幕门前伺候的妇人苟合，
23 Le nanoe’e ty hoe: Ino ty anoe’ areo ze o raha zao? Raty ty italilia’ ondaty iabio.
他就对他们说：“你们为何行这样的事呢？我从这众百姓听见你们的恶行。
24 Tsy mete izay, ry anako; toe tsy soa ty talily tsanoñeko te ampandilare’ areo ondati’ Iehovào.
我儿啊，不可这样！我听见你们的风声不好，你们使耶和华的百姓犯了罪。
25 Naho aman-kakeo ama’ ondaty t’indaty, le ho zakaem-pizaka; fe naho aman-tahiñe am’Iehovà t’indaty, ia ty hañalañalañe ho aze? Fe tsy hinao’ iareo ty fiarañanañan-drae’ iareo, fa toe satri’ Iehovà t’ie hampihomaheñe.
人若得罪人，有士师审判他；人若得罪耶和华，谁能为他祈求呢？”然而他们还是不听父亲的话，因为耶和华想要杀他们。
26 Mbe nitombo erike t’i Samoele ajajay, nionjoñe am-pañisoha’ Iehovà vaho am’ondatio.
孩子撒母耳渐渐长大，耶和华与人越发喜爱他。
27 Nomb’amy Elý amy zao ty ondatin’ Añahare, le nanoa’e ty hoe: Hoe t’Iehovà: Tsy niboake malange añ’anjomban-droae’o hao iraho, ie te Mitsraime añe añatrefan’ anjomba’ i Parò?
有神人来见以利，对他说：“耶和华如此说：‘你祖父在埃及法老家作奴仆的时候，我不是向他们显现吗？
28 Tsy jinoboko amo hene’ fifokoa’ Israeleo hao re ho mpisoroko, hionjoñe mb’ amy kitrelikoy mb’eo hañemboke naho hisikiñe kitambe añatrefako? Mbore fonga natoloko aman’ anjomban-drae’o o nengae’ o ana’ Israeleo horoañe añ’ afoo?
在以色列众支派中，我不是拣选人作我的祭司，使他烧香，在我坛上献祭，在我面前穿以弗得，又将以色列人所献的火祭都赐给你父家吗？
29 Ino arè ty itimpaha’ areo o fisoroñañe ahikoo naho o engaeñe amakoo, o nandiliako hanoeñe amy fimoneñakoio, vaho iasia’o ambone ahy o ana’oo, amondraha’ areo sandriñe amy ze hene voli-hena engae’ ondatiko Israeleo?
我所吩咐献在我居所的祭物，你们为何践踏？尊重你的儿子过于尊重我，将我民以色列所献美好的祭物肥己呢？’
30 Aa le hoe t’Iehovà, Andrianañahare’ Israele: Toe vinolako i anjomba’oy, naho i anjomban-droae’oy, ty hañavelo añatrefako eo nainai’e; fa hoe ka t’Iehovà henane zao: ho lavitse amako izay; hiasiako ze miasy ahy, le tsy honjoneko ze manirìka ahy.
因此，耶和华—以色列的 神说：‘我曾说，你和你父家必永远行在我面前；现在我却说，决不容你们这样行。因为尊重我的，我必重看他；藐视我的，他必被轻视。
31 Inao! ho tondroke ty andro, te haitoako ama’o ty fita’o havana, naho ty fitàn’ anjomban-drae’o le tsy ho ama’ ondaty antetse ka ty añ’anjomba’o ao.
日子必到，我要折断你的膀臂和你父家的膀臂，使你家中没有一个老年人。
32 Hahaisake rafelahy an-kibohoko ao irehe, amy ze hene hasoa hanoe’e am’Israele; ihe tsy ho ama’ ondaty bey añ’anjomba’o ao kitro-katroke.
在 神使以色列人享福的时候，你必看见我居所的败落。在你家中必永远没有一个老年人。
33 Toe tsy hene haitoako amy kitrelikoy o ondati’oo, fa ho nampilesa ty fihaino’o naho hampioremeñeñe ty arofo’o fe fonga hihomake o tirin’ anjomba’oo t’ie mbe ajalahy.
我必不从我坛前灭尽你家中的人；那未灭的必使你眼目干瘪、心中忧伤。你家中所生的人都必死在中年。
34 Aa zao ty ho viloñe ama’o: Hifetsak’ amy ana-dahi’o roe rey, amy Kofný naho i Pinekàse, te toe hitrao-pivetrak’ ami’ty andro raike—ie roe.
你的两个儿子何弗尼、非尼哈所遭遇的事可作你的证据：他们二人必一日同死。
35 Fe hatroako ty mpisoroñe migahiñe, ie ty hañeneke ze an-troko naho am-pitsakoreako; le handranjiako anjomba fatratse vaho hitoroñe añatrefa’ i norizakoy nainai’e re.
我要为自己立一个忠心的祭司；他必照我的心意而行。我要为他建立坚固的家；他必永远行在我的受膏者面前。
36 Ie amy zao, songa homb’eo ze sehanga’e añ’akiba’o ao, hidrakadrakak’ ama’e hahazoa’e ty volafoty naho ty vonga-mofo ami’ty hoe: ehe gineo hitoloñeko ho mpisoroñe hihinanako mofo pilipito’e.
你家所剩下的人都必来叩拜他，求块银子，求个饼，说：求你赐我祭司的职分，好叫我得点饼吃。’”
