1 Samoela 15
1 Hoe t’i Samoele amy Saole: Nirahe’ Iehovà iraho hañory azo ho mpanjaka’ ondati’e Israeleo; aa le janjiño ty feon-tsara’ Iehovà.
有一天，撒慕爾對撒烏耳說：「上主曾打發我給你傅油，作他人民以色列的君王，如今你應聽上主的話!
2 Hoe t’Iehovà’ i Màroy: Tiahiko i nanoe’ i Amalek’ am’ Israeley, ie niatreatre aze amy lalañey te niakats’ i Mitsraime añe.
萬軍的上主這樣說：我要懲罰阿瑪肋克對以色列所行的事，因為當以色列從埃及上來時，攔截了去路。
3 Aa le akia lafao t’i Amaleke, naho mongoro o fanaña’e iabio naho ko anga’o sehanga’e; zamano ze atao lahilahy naho ampela, ty anak’ ajaja ndra te minono, ty añombe naho añondry, ty rameva vaho ty borìke.
如今你去攻打阿瑪肋克，毀滅他們和他們所有的一切，絲毫不可顧惜，要將男女、孩童、嬰兒、牛羊、駱駝和驢，一律殺掉。」
4 Kinoi’ i Saole amy zao ondatio vaho niahe’e e Telaime ao, roe-hetse ty am-pandia le nitovoñe rai-ale boake Iehoda.
撒烏耳調集了軍人，在特冷檢閱了他們，計步兵二十萬，猶大人一萬。
5 Niheo mb’an-drova’ i Amaleke mb’eo t’i Saole, naho niampitse am-bavatane ao.
撒烏耳來到阿瑪肋克城時，在山谷裏設下了埋伏。
6 Vaho hoe t’i Saole amo nte-Keneo: Akia, mizotsoa, hisitake o nte-Amalekeo, tsy mone ho mongoreko mindre ama’e, amy te nisohe’ areo o ana’ Israele niavotse i Mitsraimeo. Aa le nisitahe’ o nte-Keneo o nte-Amalekeo;
撒烏耳對刻尼人說：「你們起來快走，離開阿瑪肋克人，免得我把你們同他們一起消滅，因為以色列子民由埃及上來時，你們善待了他們。」刻尼人便離開阿瑪肋克人走了。
7 vaho linafa’ i Saole o nte-Amalekeo, boake Kavilà am-piranga’o mb’e Sorey tandrife i Mitsraime.
撒烏耳擊殺哈瑪肋克人，從哈威拉一直殺到埃及東面的叔爾，
8 Rinambe’e veloñe ty Agage mpanjaka’ o nte-Amalekeo, fa fonga zinama’e an-dela-pibara ondatio.
活捉了阿瑪肋克王阿加格，用刀殺盡了其餘的人民。
9 Nenga’ i Saole naho ondati’eo t’i Agage, naho ty soa amo mpirai-liao naho o mpirai-trokeo naho o vositseo vaho o vik’añondrio, toe ze raha soa iaby, ie tsy nete nimongoreñe; o sirikaeñeo naho o tsy vente’eo ty nimongore’ iareo.
但撒烏耳和軍民卻憐惜阿加格和最好的牛羊，肥美的家畜和羔羊；凡是美好的，他們都不願毀滅，只把一切不值錢，不要的牲畜毀滅了。
10 Aa le niheo amy Samoele ty tsara’ Iehovà nanao ty hoe:
那時有上主的話傳於撒慕爾說：「
11 Aneñenako t’ie nampijadoñe i Saole ho mpanjaka; fa niambohoa’e, tsy norihe’e naho tsy nanoe’e o nandiliakoo. Nioremèñe amy zao t’i Samoele; le nirovetse amy Iehovà avao amy haleñey.
我後悔立了撒烏耳為王，因為他背離了我，沒有遵從我的命令。」撒慕爾感到不安，整夜哀求上主。
12 Ie nitroatse maraindray hanalaka amy Saole; le teo ty nisaontsy amy Samoele ty hoe: Nivotrake e Karmele t’i Saole, le nioniñe te nampijadoñe’e eo ty faniahiañe ty vata’e, le nienga boak’ao re nizotso mb’e Gilgale mb’eo.
撒慕爾清晨起來去見撒烏耳；有人告訴他說：「撒烏耳去了加爾默耳，在那裏立了紀念碑，然後回來經過這裏，又去了基耳加耳。」
13 Niheo mb’ amy Saole mb’eo t’i Samoele; le hoe t’i Saole ama’e: Tahie’ Iehovà irehe; fa nanoeko ty linili’ Iehovà.
撒慕爾來到撒烏耳那裏，撒烏耳就對他說：「願天主祝福你! 我履行了上主的命令。」
14 Le hoe t’i Samoele: Aa ino arè o fibabababan’ añondry an-tsofikoo naho ty firohafa’ o añombe tsanoñeko henaneoo?
撒慕爾就問說：「怎麼我耳中聽見有羊叫，有牛嗎﹖」
15 Le hoe t’i Saole: nendese’ iareo boak’ amo nte Amalekeo, nasisa’ ondatio ty soa amo añondrio naho amo añombeo hisoroña’ iareo am’ Iehovà Andrianañahare’o; vata’e finongo’ay ty ila’e.
撒烏耳回答說：「那是從阿瑪肋克帶回來的，因為人民愛惜那些最好的牛羊，好獻給上主你的天主；至於其餘的，我們都毀滅了。」
16 Le hoe t’i Samoele amy Saole: Eo hey, fa ho volañeko ama’o ty nitsarae’ Iehovà amako aniankale. Le hoe re ama’e, Misaontsia.
撒慕爾對撒烏耳說：「住口! 讓我告訴你，上主昨夜對我說過的話。」撒烏耳答說：「請說罷! 」
17 Le hoe t’i Samoele: Ndra te kede am-pihaino’o irehe, tsy lohà amo fifokoa’ Israeleo hao? ihe noriza’ Iehovà ho mpanjaka’ Israeley?
撒慕爾說：「雖然你自以為是最微小的，你豈不是已成了以色列眾支派的首領﹖上主不是曾給你傅油，立你作以色列的君王嗎﹖
18 Nafanto’ Iehovà ama’o ty lia’o, ami’ ty hoe: Akia, zamano iaby o nte-Amaleke mpanan-kakeoo, naho ialio ampara’ te mongotse.
上主派你去打仗，曾吩咐你說：去剿滅那些犯罪的阿瑪肋克人，攻打他們，直至將他們完全消滅。
19 Aa vaho akore te tsy nihaoñe’o ty fiarañanaña’ Iehovà, te mone niambotraha’o i nikopaheñey naho nanao ty hatsivokarañe am-pivazohoa’ Iehovà?
為什麼你沒有順聽上主的命令，只顧急忙搶掠財物，行了上主不喜歡的事﹖」
20 Le hoe t’i Saole amy Samoele: Toe nihaoñeko ty fiarañanaña’ Iehovà, kanao fa nandenàko i nañiraha’ Iehovà ahiy, naho naseseko atoy t’i Agage mpanjaka’ o nte-Amalekeo, vaho nimongoreko o nte-Amalekeo.
撒烏耳回答撒慕爾說：「我的確聽從了上主的命令，走了上主指給我的路，擒獲了阿瑪肋克王阿加格，毀滅了阿瑪肋克人。
21 Fe nangala’ ondatio boak’ amy kinopakey ty añondry, naho añombe, ty soa amo raha nafatseo hisoroñañe am’ Iehovà Andrianañahare’o e Gilgale.
但是軍民由當毀滅的勝利品中，選出了最好的牛羊，要在基耳加耳祭獻上主，你的天主。」
22 Le hoe t’i Samoele: Tea’ Iehovà mandikoatse ty fañaoñañe i fiarañanaña’ Iehovày hao o enga oroañeo naho o soroñeo? Toe zoke’ ty soroñe ty fañorihañe naho lombolombo’ ty solin’ añondrilahy ty fañaoñañe.
撒慕爾回答說：「上主豈能喜歡全燔祭和犧牲，勝過聽從上主的命令﹖聽命勝於祭獻，服從勝過綿羊的肥油脂。
23 Fa hakeom-pamorehañe ty fiola naho hatsivokarañe mitrao-pahasive ty fanjeharañe. Kanao napo’o ty tsara’ Iehovà le naforintse’e ka ty maha-mpanjaka azo.
背命等於行卜，頑抗與敬拜偶像無異。因為你拒絕了上主的命令，上主也拒絕了你作王。」
24 Aa hoe t’i Saole amy Samoele, toe aman-kakeo iraho, nandilatse amy lili’ Iehovày naho amo saontsi’oo; toe nihembañako ondatio, naho nihaoñeko o feo’eo.
撒烏耳對撒慕爾說：「我犯了罪，違背了上主的命令和你的話，因我害怕人民，纔聽從了他們的呼聲。
25 Aa ehe iheveo i tahikoy vaho mindreza fimpoly amako hitalaho am’ Iehovà.
現在，請你寬赦我的罪過，同我一起回去；讓我朝拜上主。」
26 Fa hoe t’i Samoele amy Saole: Tsy himpoliako; fa nado’o ty tsara’ Iehovà naho nado’ Iehovà irehe tsy ho mpanjaka’ Israele ka!
撒慕爾卻對撒烏耳說：「我不同你回去；既然你拒絕了上主的命令，上主也拒絕你，不要你作以色列王。」
27 Nitolike mb’eo amy zao t’i Samoele hañavelo, fe nivontitire’e i saro’ey vaho niriatse.
撒慕爾轉身就走，撒烏耳用力抓住他外氅的衣邊，撕下了一塊。
28 Le hoe t’i Samoele ama’e: Fa rinia’ Iehovà ama’o anindroany ty fifeheañe Israele vaho natolo’e ami’ty mpiama’o, ty soa te ama’o
撒慕爾於是對他說：「上主今日從你身上撕下了你的王位，給了一個比你更好的人。
29 vaho tsy mandañitse, tsy maneñeñe ty Enge’ Israele, ie tsy ondaty hikinañe.
並且以色列的光榮絕不發虛言，也不會懊悔，因為他不像人，可以懊悔。」
30 Le hoe re: Aman-kakeo iraho; fe miambane ama’o, miasia ahy añatrefa’ o roandria’ ondatikoo naho aolo’ Israele vaho mindreza fimpoly amako hitalaho am’ Iehovà Andrianañahare’oy.
撒烏耳遂說：「我固然犯了罪，但如今請你在我民族的長老和以色列前，仍尊重我，同我一起回去，好讓我朝拜上主，你的天主。」
31 Aa le niharo fibalik’ amy Saole t’i Samoele vaho nitalaho am’ Iehovà t’i Saole.
撒慕爾便隨同撒烏耳一起回去，撒烏耳朝拜了上主。
32 Le hoe t’i Samoele: Aseseo mb’etoa t’i Agage mpanjaka’ o nte-Amalekeo. Aa le nigolengole mb’ama’e mb’eo t’i Agage, fa hoe ty natao’ i Agage: Toe fa añe ty hafairan-kavilasy.
以後撒慕爾說：「將阿瑪肋克王阿加格給我解來! 」阿加格到了他那裏，很是高興，阿加格心想：「死亡的苦的確過去了。」
33 Fe hoe t’i Samoele ama’e: Manahake ty tsy nañengà’ i fibara’oy ho aman’ anake o rakembao ty hanoañe tsy ho aman’ anake ka i rene’o añivo’ o rakembao. Vaho tinoritori’ i Samoele t’i Agage añatrefa’ Iehovà e Gilgale.
撒慕爾對他說：「你的劍怎樣使眾多婦女喪子，你的母親在婦女中也要怎樣喪子。」撒慕爾就在基耳加耳上主面前殺了阿加格。
34 Nimpoly mb’e Ramà mb’eo amy zao t’i Samoele; vaho nionjo mb’ añ’anjomba’e e Gibeate-Saole mb’eo t’i Saole.
以後撒慕爾去了辣瑪，撒烏耳也回了撒烏耳的基貝亞本家。
35 Le lia’e tsy nitilike i Saole ka t’i Samoele ampara’ ty andro nihomaha’e; nandala i Saole t’i Samoele vaho niselekaiña’ Iehovà te nanoe’e Mpanjaka’ Israele t’i Saole.
撒慕爾至死再沒有見撒烏耳。撒慕爾為了撒烏耳很是傷心，因為上主後悔立了撒烏耳作以色列的君王。
