1 Mpanjaka 15
1 Ie amy taom-paha-folo-valo’ ambi’ Iarovame mpanjaka, ana’ i Nebatey, le niorotse nifehe Iehoda t’i Abiiame
[阿彼雅為猶大王]乃巴特的兒子雅洛貝罕王十八年，阿彼雅登極作猶大王，
2 nifeleke telo taoñe e Ierosalaime ao. I Maakà, anak’ ampela’ i Abisalome, ty tahinan-drene’e.
在耶路撒冷作王三年；他母親名叫瑪阿加，是阿貝沙隆的外孫女。
3 Fonga nañaveloe’e o hakeo nanoen-drae’e taolo’eo; tsy nivantañe amy Iehovà Andrianañahare’e manahake ty arofon-drae’e Davide, ty arofo’e.
阿彼雅作了他父親在他以前所行的一切邪惡；他的心對上主他的天主，不像他祖父達味的那樣誠實。
4 Fe nanolora’ Iehovà Andrianañahare failo e Ierosalaime ao t’i Davide hampitroara’e ty ana’e hanonjohy aze, hampijadoña’e t’Ierosalaime;
但是，上主他的天主，為了達味的緣故，仍使他在耶路撒冷，有一盞燈，立他的兒子接他的位，並保全耶路撒冷，
5 amy te nanao ty hiti’e am-pihaino’ Iehovà t’i Davide vaho tsy nivìke ndra ami’ ty inoñ’ inoñe linili’e ama’e amo hene andron-kavelo’eo naho tsy ty amy Orià nte-Kitey.
因為達味除了赫特人烏黎雅那件事以外，常行了上主視為正義的事，一生歲月從未違背上主所吩咐他的一切。
6 Nitolom-pialy avao t’i Rekhavame naho Iarovame amo hene andron-kavelo’eo.
【勒哈貝罕與雅洛貝罕之間不斷發生戰事。】
7 Aa naho o fitoloña’ i Abiiame ila’eo, o tolon-draha’e iabio—tsy fa sinokitse amy bokem-pamoliliañe o mpanjaka’ Iehodaoy hao? Le hotakotak’ avao ty tañivo’ i Abiiame naho Iarovame.
阿彼雅其餘的事蹟，他的一切作為，都記載在猶大列王實錄上。阿彼雅與雅洛貝罕之間，常發生戰事。
8 Aa le nitrao-piròtse aman-droae’e t’i Abiime vaho nalente’ iereo an-drova’ i Davide ao; nandimbe aze nifehe t’i Asa ana’e.
阿彼雅與列祖同眠，葬在達味城；他的兒子阿撒繼位為王。阿撒為猶大王
9 Ie amy taom-paha-roapolo’ Iarovame mpanjaka’ Israeley le niorotse nifeleke Iehodà t’i Asa;
以色列王雅洛貝罕二十年，阿撒登極作猶大王，
10 nifehe efa-polo taoñe raik’ amby e Ierosalaime ao re, i Maakà, anak’ ampela’ i Abisalome, ty tahinan-drene’e.
在耶路撒冷作王四十一年；他的祖母名叫瑪阿加，是阿貝沙隆的外孫女。
11 Nanao havantañe am-pihaino’ Iehovà t’i Asa, manahak’ an-drae’e Davide.
阿撒行了上主視為正直的事，像他的祖父達味一樣。
12 Naitoa’e amy taney ze lahilahy mpandeo-batañe an-dahilahy vaho nafaha’e o fonga raham-pahasive namboaren-droae’eo.
他將為神賣淫的男女由國內除掉，徹去了他祖先所立的一切偶像，
13 Naitoa’e amy naha mpanjaka ampela azey ka t’i Maakà rene’e, ty amy hazomanga nanoe’e añ’ala-vondroy; rinotsa’ i Asa i hazomanga’ey vaho niforototoe’e amy torahañe Kidroney.
並廢除了他祖母瑪阿加作太后的權位，因為她給阿舍辣立了可憎惡的柱像；阿撒把她所立的像砍倒，在克德龍谷焚毀。
14 O toets’ aboo avao ty tsy naveve’e fe ni-lifotse Iehovà ty arofo’ i Asa amo hene andro’eo.
只有丘壇沒有廢除；不過阿撒的心一生全屬上主。
15 Le nampizilihe’e añ’anjomba’ Iehovà ao o raha nengaen-drae’eo naho o nengae’eo; ty fanake naho ty volafoty vaho ty volamena.
阿撒將他父親所獻的，和他自己所獻的金銀和器皿，都送入上主的殿內。
16 Nitolom-pialy t’i Asa naho i Baasa mpanjaka’ Israele amo hene andro’ iareoo.
阿撒與以色列王巴厄沙之間不斷發生戰爭。
17 Nionjoñe haname Iehodà mb’eo t’i Baasa mpanjaka’ Israele, vaho namboare’e ty Ramà, hikalañe ty fiavotañe naho ty fimoahañe mb’amy Asa mpanjaka Iehodà mb’eo.
以色列王巴厄沙上來進攻猶大，並在辣瑪修築工事，防止人民同猶大王阿撒來往。
18 Rinambe’ i Asa amy zao ty vola-foty naho volamena sisa amy fañajam-baran’ anjomba’ Iehovày naho amy fañajam-baran’ anjomba’ i mpanjakaiy naho natolo’e am-pità’ o mpitoro’eo; le nampihitrife’ i Asa amy Benehadade, ana’ i Tabrimone, ana’ i Kezione, mpanjaka’ i Arame, nimoneñe e Damesèkey, ami’ty hoe:
那時，阿撒將上主殿內和王宮內寶庫中所剩餘的金銀取出，交給他的臣僕，打發他們去見住在大馬士革的阿蘭王，赫則雍的孫子，塔貝黎孟的兒子本哈達得說：「
19 Ao ty fañina añivo’o naho izaho, añivon-draeko naho ty rae’o; ingo nañitrifako ravoravo, volafoty naho volamena; akia, apitsoho ty fañina’o amy Baasa mpanjaka’ Israele, hisitaha’e amako.
我與你之間，我父親與你父親之間都立過約；現在我給你送來金銀作為禮品，請你廢除你與以色列王巴厄沙所立的約，使他遠離我! 」
20 Hinao’ i Benehadade t’i Asa mpanjaka, le nirahe’e haname o rova’ Israeleo o roandria’ i valobohòkeio le linafa’e t’Iione, naho i Dane, naho i Abel’bet’maakà vaho i Kinerote iaby, reketse ty tane’ i Naftalý iaby.
本哈達得聽了阿撒王的話，即刻派自己的軍長去攻打以色列的城市，攻下了依雍、丹、阿貝耳貝瑪阿加、基乃勒特全境和納裴塔里全境。
21 Ie jinanji’ i Baasa zao le napo’e ty fandranjiañe i Ramà vaho nimoneñe e Tirtsà.
巴厄沙一聽說這事，就停止在辣瑪的工事，回到了提爾匝。
22 Nitsitsihe’ i Asa mpanjaka koike t’Iehoda, tsy nilefereñe; nakare’ iereo o vato’ i Ramà iabio naho o boda fañamboara’ i Baasao; le namboare’ i Asa mpanjaka ty Geba e Beniamine ao naho i Mitspà.
於是阿撒王召集全猶大人民，一個也不例外，吩咐他們將巴厄沙修築辣瑪所用的石頭和木料運走；阿撒王用來修建本雅明的革巴和米茲帕。
23 Aa naho o fitoloña’ i Asa ila’eo, i haozara’e iabiy naho ze hene tolon-draha’e naho o rova namboare’eo; tsy fa sinokitse amy bokem-pamoliliañe o mpanjaka’ Iehodaoy hao? Ie nigain-kantetse le narare am-pandia’e.
阿撒其餘的事蹟，關於他的一切偉業和作為，並建造的城防，都記載在猶大列王實錄上。他年老時，患了足疾。
24 Nitrao-piròtse aman-droae’e t’i Asa vaho nalentek’ aman-droae’e an-drova’ i Davide rae’e ao; Iehosafate ana’e ty nandimbe aze nifehe.
阿撒與列祖同眠，與列祖同葬在他祖父達味城內；他的兒子約沙法特繼位為王。納達布為以色列王
25 Niorotse nifehe Israele t’i Nadabe ana’ Iarovame amy taom-paha-roe’ i Asa mpanjaka’ Iehoday, le nifeleke Israele roe taoñe,
猶大王阿撒二年，雅洛貝罕的兒子納達布登極作以色列王。他二年作以色列王，
26 nanao ze hatsivokarañe am-pihaino Iehovà naho nañavelo an-tsatan-drae’e vaho amy hakeo’e nampanaña’e tahiñe Israeley.
行了上主視為惡的事，走了他父親的路，犯了他父親使以色列陷於罪惡的罪。
27 Kinilili’ i Baasà, ana’ i Ahiià, añ’ anjomba’ Isakare, vaho zinevo’ i Baasà re e Gibetonen-te-Pelistio; ie fa narikatohe’ i Nadabe naho Israele iaby ty Gibetone.
依撒加爾家族，阿希雅的兒子巴厄沙結黨背叛了他，在屬於培肋舍特人的基貝通將他殺死，那時納達布和全以色列人正在圍攻基貝通。
28 Amy taom-paha-telo’ i Asa mpanjaka’ Iehoday ty nanjevoña’ i Baasa aze vaho nandimbe aze nifehe.
猶大王阿撒三年，巴厄沙殺了納達布，篡了他的王位。
29 Ie vata’e nimpanjaka le fonga zinama’e ty anjomba’ Iarovame; leo raike tsy napo’e hikofòke amy Iarovame ampara’ te fonga vinono’e ty amy tsara’ Iehovà nitsaraeñe am-pità’ i Ahiià nte-Silò mpitoro’ey;
他登極後，立即殺了亞洛貝罕全家；凡屬於雅洛貝罕家中的人，沒有留下一個，都殺絕了：這正應了上主藉他僕人使羅人阿希雅所說的話。
30 ty amo tahiñe nanoe’ Iarovameo naho nampanaña’e hakeo Israele amy sigihy nisigihe’e Iehovà, Andrianañahare’ Israeley, hiviñera’e.
這是因為亞洛貝罕自己犯的罪和他使以色列犯的罪，激怒了上主，以色列的天主。
31 Aa le o fitoloña’ i Nadabeo naho o hene tolon-draha’eo, tsy fa sinokitse amy bokem-pamoliliañe o mpanjaka’ Israeleoy hao?
納達布其餘的事蹟，他的一切作為，都記載在以色列列王實錄上。
32 Nitolom-pialy avao t’i Asa naho i Baasa mpanjaka’ Israele amo hene andro’ iareoo.
【阿撒與以色列王巴厄沙之間常發生戰事。】巴厄沙為以色列王
33 Amy taom-paha-telo’ i Asa mpanjaka’ Iehoday, le niorotse nifehe’ Israele iaby e Tirtsà ao t’i Baasa ana’ i Ahiià, vaho nifeleke taoñe roapolo-efats’ amby.
猶大王阿撒三年，阿希雅的兒子巴厄沙在提爾匝登極，作全以色列王，在位凡二十四年。
34 Nanao ze raty am-pivazohoa’ Iehovà re naho nañavelo ami’ty sata’ Iarovame naho amy tahiñe nampanaña’e hakeo Israeley.
他行了上主視為惡的事，走了雅洛貝罕所走的路，犯了使以色列陷於罪惡的事。
