1 Mpanjaka 13
1 Ie amy zao nihirike e Iehoda ty ondatin’ Añahare, ami’ty tsara’ Iehovà, mb’e Betele mb’eo; ie nijohañe marine’ i kitreliy t’Iarovame hañemboke.
[先知警告雅洛貝罕]正值雅洛貝罕站在祭壇那裏要獻祭焚香時，有一天主的人，奉上主的命，從猶大來到貝特耳，
2 Le nikoihe’e amy kitreliy ty tsara’ Iehovà, ami’ty hoe: Ry kitrely, kitrely, hoe t’Iehovà: Maharendreha te hasamak’ añ’ anjomba’ i Davide ty ana-dahy; Iosià ty tahina’e; le ama’o ty hisoroña’e o mpisoron-toets’ abo misoroñe ama’oo le haforehetse ama’o eo ty taola’ondaty.
以上主的名義對祭壇呼喊說﹕「祭壇，祭壇! 上主這樣說﹕看，達味家要生一個兒子，名叫約史雅，他要在你上面祭殺那些在你上面焚香獻祭的高丘司祭，人們的骨骸也要在你上面焚燒。」
3 Nanolo-biloñe ka re amy andro zay, ami’ty hoe: Zao ty viloñe nitsarà’ Iehovà; Inao! ho riateñe o kitrelio vaho hadoañe ty lavenok’ ama’e.
同時，他又提出一個預兆說﹕「這是上主所說的預兆﹕看，這祭壇要破裂，上面的灰要傾撒下來。」
4 Aa ie jinanji’ i mpanjakay ty saontsi’ indatin’Añaharey, i nikoiha’e amy kitreli’ i Beteleiy, le natora-kitsi’ Iarovame boak’ amy kitreliy ty fità’e nanao ty hoe: Fihino re. Fe niforejeje i sirañe natora-kitsi’ey, le tsy nahafitarik’ aze mb’ ama’e.
雅洛貝罕王一聽見天主的人，對貝特耳祭壇呼喊的話，便從祭壇上伸出手來說﹕「抓住他! 」他向天主的人伸出來的手，即刻枯乾了，不能收回；
5 Nidreatse ka i kitreliy naho nidoañe boak’amy kitreliy o laveno’eo ty amy viloñe nitaroñe’ indatin’ Añaharey tie nitsara’ Iehovày.
同時祭壇也破裂了，灰也從祭壇上傾撒了下來，正如天主的人奉上主的命令所提出的預兆。
6 Aa le hoe ty natoi’ i mpanjakay am’ indatin’ Añaharey: Mihalalia am’ Iehovà Andrianañahare’o ho ahiko, misolohoa ho ahy hañereña’e ty sirako. Aa le nihalaly am’ Iehovà indatin’ Añaharey naho niareñe ty fità’ i mpanjakay vaho nibalike ho amy do’e taoloy.
君王於是對天主的人說﹕「請你為我祈禱，向上主你的天主求情，使我收回手來。」天主的人便向上主求情，君王的手即刻收回來了，恢復了原狀。
7 Aa hoe i mpanjakay am’ indatin’ Añaharey; Mihova amako ao, hanintsiña’o, le ho tolorako ravoravo.
君王對天主的人說﹕「請你同我到家裏去，吃些點心，我要賜給你一個禮物。」
8 Le hoe t’indatin’Añahare amy mpanjakay: Ndra te natolo’o ahy ty an-tsasa’ i anjomba’oy, tsy ho nindrezako vaho tsy ho nihinañe mofo ndra rano ami’ ty toetse toy.
天主的人對君王說﹕「你就是將半個宮殿賜給我，我也不同你去，也不在這個地方吃飯喝水，
9 Amy te nafanto’ i tsara’ Iehovày amako ty hoe: Ko mikama mofo ndra rano vaho ko mimpoly mb’amy lalañe nimbà’o mb’eoy.
因為有上主的話吩咐我說﹕你不可吃飯，也不可喝水，也不可從你去的路上回來。」
10 Aa le nionjomb’ an-dalan-kafa mb’eo re, tsy nimpoly mb’amy lalañe nionjona’e mb’e Betele mb’eoy.
於是，他另取道而行，沒有從他來貝特耳的路上回去。天主的人受欺騙
11 Ie amy zao nimoneñe e Betele ao ty androanavy mpitoky; le niheo ama’e mb’eo ty ana’e raik’ nitalily ze hene fitoloñañe nanoe’ indatin’ Añaharey e Betele ao; naho nitalilie’ iereo an-drae’ iareo ka i lañonañe sinaontsi’e amy mpanjakaiy.
有一個老先知住在貝特耳，他的兒子們前來，將天主的人當天在貝特耳所作的一切事，都告訴了他，把天主的人對君王所說的話，有都講給他們的父親聽。
12 Le hoe ty nanoen-drae’ am’iareo; Nimb’aia re? Toe nitrea’ o ana’eo ty lala’ nomba’ indatin’ Añahare hirik’e Iehoday.
父親便問他們說﹕「他走了那條路﹖」他的兒子們就把從猶大來的天主的人所走的路指給他。
13 Le hoe re amo ana-dahi’eo: Adiaño ho ahy i borìkey. Aa le nidiañe’ iereo i borìkey naho niningira’e;
老先知遂吩咐他的兒子們說﹕「快給我備好驢! 」他們即為他備好了驢，他就騎上，
14 vaho niheañe’e indatin’ Añaharey, le nitendrek’ aze niambesatse ambane’ ty kobaiñe eo, vaho nanoa’e ty hoe: Ihe hao indatin’Añahare boake Iehoday? Le hoe re, Ie.
去追趕天主的人，發現他正坐在橡樹下，就問他說﹕「你是從猶大來的天主的人嗎﹖」他答說﹕「是。」
15 Aa le hoe re tama’e, Molia mb’amako vaho mikamà mofo.
老先知對他說﹕「請你同我到家裏去吃點飯罷! 」
16 Le hoe re: Tsy hindre himpoly ama’o iraho, vaho tsy hitraofako lia; mbore tsy hiharo hihinañe mofo ndra hinon-drano ama’o an-toetse atoy.
天主的人答說﹕「我不能同你回去，也不能與你同行，更不能在者地方同你一起吃飯喝水，
17 Fa hoe ty tsara’ Iehovà nitsaraeñ’ amako: Tsy hikama mofo ndra hikama rano ao irehe, ndra mimpoly amy lalañe nionjona’o mb’eoy.
因為有上主的話對我說﹕你在那裡也不可吃飯，也不可喝水，也不可從你去的路上回來。」
18 Le hoe re ama’e: Mpitoky manahak’ azo ka ‘ni-raho; le nitsara amako ty anjely amy tsara’ Iehovày, ty hoe: Ampolio mb’añ’ anjomba’o mb’eo re hikama mofo naho hinon-drano; inay ty lañi’e.
老先知對他說﹕「我也如同你一樣，是個先知，有一位天使曾奉上主的命對我說﹕你去領他跟你回到你家吃飯喝水罷! 」老先知原是欺騙他。
19 Aa le nindreza’e fimpoly, nikama mofo naho ninon-drano.
天主的人就跟老先知回去，在他家裏吃了飯，也喝了水。
20 Ie niambesatse am-pandambañañe eo, le niheo amy mpitoky ninday aze noliy ty tsara’ Iehovà.
正當他們二人坐席時，有上主的話傳於那領天主的人回來的先知，
21 Le napaza’e ty hoe am’ indatin’ Añahare hirik’e Iehoday, Hoe ty nafè’ Iehovà; Amy te ihe nanjehatse i falie’ Iehovày, naho tsy nambena’o i fañè nafanto’ Iehovà Andrianañahare’oy,
他就對那從猶大來的天主的人喊叫說﹕「上主這樣說﹕因為你違背了上主的話，沒有遵守上主你的天主吩咐你的命令，
22 te mone nibalike naho nikama mofo vaho ninon-drano an-toetse nitsarae’e ty hoe: Ko mikama mofo naho ko minon-drano; le tsy higodañe an-kiborin-droae’o ao ty fañova’o.
竟然回來了，在上主吩咐你不可吃飯喝水的地方，吃了飯，喝了水，為此你的屍體不得葬入你祖先的墳墓中。」
23 Aa ie amy zao, naho fa nikama mofo naho ninon-drano, le nadia’e ho aze i borìke’ey, ho a i mpitoky nampihovae’ey.
他吃喝完了以後，老先知就給他所帶回來的先知備了驢，
24 Aa ie nienga mb’eo, nitendreke liona nanjevoñ’ aze, ie nañifike i fañova’ey an-dalañey; nitsangañe añ’ila’e eo i borìkey, vaho nijohañe marine’ i fañovay i lionay.
他就騎上去了；途中遇見了一隻獅子將他咬死，他的屍體橫臥在路上，驢站在屍體旁邊，那隻獅子也站在屍體旁邊。
25 Inge amy zao ondaty niary eio, ie niisa’ iareo i fañova navokovoko an-dalañey, naho i liona nijagarodoñe marine’ i fañovaiy, le nimb’eo nitalily an-drova nimoneña’ i androanavy mpitokiy.
有路過的人，看見屍體橫臥在路上，獅子站在屍體的旁邊，就到老先知所住的城中述說了這事。
26 Aa ie jinanji’ i mpitoky ninday aze moly boak’ amy lalañeiy, le hoe ty asa’e: Ie t’indatin’ Añahare nanjehatse i tsara’ Iehovày, toly ndra natolo’ Iehovà amy lionay, nirimite’e naho vinono’e ty amy tsara’ Iehovà nafe’e ama’ey.
那個從路上帶回天主的人的老先知聽了這事，就說﹕「這是天主的人，因為他違背了上主的命令，所以上主將他交於獅子，獅子撕裂了他，將他咬死，正如上主關於他所說的話。」
27 Aa hoe ty natao’e amy ana’e rey: Diaño ho ahy i borikey. Aa le nidiañe’ iereo.
老先知既吩咐自己的兒子們說﹕「給我備好驢! 」他們將驢備好。
28 Ie nimb’eo le nanjo i fañovay te nahifik’ an-dalañe eo, naho i borìkey, vaho i liona nijohañe marine’ i fañovaiy. Tsy nihane’ i lionay i fañovay vaho tsy nirimite’e i borìkey.
老先知去了，發現天主的人屍體橫臥在路上，驢和獅子站在屍體旁邊；獅子沒有吞掉屍體，也沒有撕裂驢。
29 Rinambe’ i mpitokiy ty fañova’ indatin’ Añaharey, le nasampe’e amy borìkey, vaho nendese’e nibalike mb’eo; ie nivotrak’ an-drova’ i androanavy mpitokiy, le nandala naho nandentek’ aze.
老先知就抱起天主的人的屍體，放在驢上，馱回城中，為他舉挨治喪，
30 Natsalalampa’e amy kibori’ey i fañova’ey; le nandala’ iareo ami’ty hoe: Hoke, ry rahalahiko!
將他的屍體安葬在自己的墳墓裏；人哀悼他說﹕「哀哉，吾兄! 」
31 Ie nandentek’ aze, le nafanto’e amy ana’e rey ty hoe, Naho mikenkan-draho, aleveño amy kibory nandentehañe indatin’ Añaharey; apoho marine’ o taola’eo o taolakoo.
安葬它以後，老先知吩咐兒子們說﹕「我死了以後，你們要把我葬在安葬天主的人的墳墓裏，把我的遺骸安放在他的遺骸旁，
32 Amy te tsy mete tsy hifetsake i tsara’ Iehovà nipazahe’e amy kitrely e Beteley naho amo fonga anjomba an-toets’ abo an-drova’ i Someroneo.
因為他奉上主的命對貝特耳的祭壇，和對撒瑪黎雅各城高丘上的一切神殿所喊出的話，必要應驗。」雅洛貝罕怙惡不悛
33 Ie añe, tsy nibalintoa amy sata-rati’ey t’Iarovame, fa nanoe’e mpisoroñe an-toets’ abo o boak’ am’ondaty tsotra iabio; toe noriza’e ho mpisoroñe an-toets’ abo ze hene nimete.
這事以後，雅洛貝罕始終沒有離開他作惡的道路，仍繼續從平民中選派高丘的司祭；凡是願意的，他就祝聖他們當高丘的司祭。
34 Ie nampanan-kakeo ty anjomba’ Iarovame, hañitoañe aze, naho hamongorañ’ aze ambone’ ty tane toy.
雅洛貝罕家因此陷於罪惡，招致喪亡，由地上消滅。
