< 1 Korintiana 7 >
1 Aa ty amo raha sinoki’ areoo. Hàmake tsy hipaok’ ampela ty lahilahy.
論到你們信上所寫的事,我認為男人不親近女人倒好。
2 Fe ty amo hakarapiloañeo, soa re te songa hanañe ty vali’e ty lahilahy, naho sindre hanañe ty vali’e ty rakemba.
可是為了避免淫亂,男人當各有自己的妻子女人當各有自己的丈夫。
3 Le hañeneke ty lili’e amy vali’ey ty lahilahy, manahake izay ka ty rakemba amy tañanjomba’ey.
丈夫對妻子該盡他應盡的義務,妻子對丈夫也如此。
4 Tsy manandily amy sandri’ey ty rakemba, fa i vali’ey; naho tsy manandily amy sandri’ey ty lahilahy, fa i rakemba’ey.
妻子對自己的身體沒有主權,而是丈夫有;同樣丈夫對自己的身體也沒有主權,而是妻子有。
5 Ko mifampifoneñe naho tsy ty amo andro ilahara’ areo ho fitalahoañeo, añe izay le miolora tsy mone hazizi’ i mpañìnjey t’ie tsy maha-lie-batañe.
你們切不要彼此虧負,除非兩相情願,暫時分房,為專務祈禱;但事後仍要歸到一處,免得撒殫因你們不能節制,而誘惑你們。
6 Fiheveañe o rehako zao, fa tsy lily.
我說這話,原是出於寬容,並不是出於命令。
7 Nikitrako te sindre nanahake ahiko ondatio. F’ie songa manañe ty falalàñe natolon’ Añahare aze; etia ty aman-tsata izao le eroa ty aman-tsata izay.
我本來願意眾人都如同我一樣,可是,每人都有他各自得自天主的恩寵:有人這樣,有人那樣。
8 Aa le hoe iraho amo tsy amam-balio naho amo vantotseo; Soa ho a iareo ty himoneñe hambañe amako.
我對那些尚未結婚的人,特別對寡婦說:如果她們能止於現狀,像我一樣,為她們倒好。
9 Fa naho tsy mahalie-batañe, le apoho hañenga valy. Hamake t’ie hanambaly ta te hiforehetse.
但若她們節制不住,就讓她們婚嫁,因為與其慾火中燒,倒不如結婚為妙。
10 Le hoe ty atoroko o manam-balio, toe tsy izaho fa i Talè, asoao tsy hisitake ami’ty vali’e ty rakemba.
至於那些已經結婚的,我命令──其實不是我,而是主命令:妻子不可丈夫;
11 (F’ie misitake, soa re te hidoñe tsy hanambaly, ke hifampirekets’ amy vali’ey indraike.) Vaho tsy hañary ty vali’e ty lahilahy.
若是離開了,就應該持身不嫁,或是仍與丈夫和好;丈夫也不可離棄妻子。
12 Manao ty hoe amo ila’eo iraho, fa tsy i Talè: Naho eo ty rahalahy amam-baly tsi-mpiato, fe no’e ty mipiteke amy lahilahiy, le tsy haria’e.
對其餘的人,是我說,而不是主說:倘若某弟兄有不信主的妻子,妻子也同意與他同居,就不應該離棄她;
13 Naho amam-baly tsi-mpiato ty rakemba, ie mbe te hirekets’ ama’e, le ehe tsy hampisitahe’e.
倘若某婦人有不信主的丈夫,丈夫也同意與她同居,就不應該離棄丈夫,
14 Amy te hampiavahe’ i rakembay i vali’e tsi-mpiatoy, vaho hampiavahe’ i lahilahiy i vali’e tsi-mpiatoy; naho tsy izay tsy ho nalio o ana’ areoo, f’ie amy zao, miavake.
因為不信主的丈夫因妻子而成了聖潔的,不信主的妻子也因口1而成了聖潔的;不然你們的兒女就是不潔的,其實他們卻是聖潔的。
15 Aa naho te hifampiria’ ty tsi-miato, le apoho homb’eo, fa tsy mpirohy i rahalahiy ndra i rahavavey; fe mikanjy antika hifampilongo t’i Andrianañahare.
但若不信主的一方要離去,就由他離去;在這種情形之下,兄弟或姐妹不必受拘束,天主召叫了我們原是為平安。
16 Fa aia ty hahafohina’o, ry rakembao, ke ho rombahe’o ty vali’o? Le aia ty hahafohina’o, ry lahilahio, he ho rombahe’o ty tañanjomba’o?
因為妳這為妻子的,怎麼知道妳能救丈夫呢?或者,你這為丈夫的,怎麼知道你能救妻子呢?
17 fe soa re te songa mañavelo amy tinendre’ i Talè azey, amy sindre nikanjian’ Añahare azey, izay ty fanoroako amo Fivory iabio.
此外,主怎麼分給了各人,天主怎樣召選了各人,各人就該怎樣生活下去:這原是我在各教會內所訓示的。
18 Nikanjieñe t’ie sinavatse hao? aa le tsy ho faohe’e i fisavara’ey; nikanjieñe t’ie tsy nisavatse hao? soa re te tsy ho savareñe.
有人受割損後蒙召的嗎?他就不該掩割損的記號;有人是未受割損蒙召的嗎?他就不該受割損。
19 Ts’inoñe o savatseo; ts’inoñe ka ty tsy fisavarañe; fa ty fañambenañe o lilin’ Añahareo.
受割損算不得什麼,不受割損也算不得什麼,只該遵持天主的誡命。
20 Aa le songa mijohañe amy nikanjiañe azey t’indaty.
各人在什麼身份上蒙召,就該安於這身份。
21 Niondevo hao t’ie kinanjy? Ko ahoa’o; fe naho mete’o ty mihaha, le mihahà.
你是作奴隸蒙召的嗎?你不要介意,而且既使你們能成為自由人,你也寧要守住你原有的身份,
22 Le ty nikanjieñe amy Talè ao t’ie ni-ondevo ro haha amy Talè; le ty nikanjieñe t’ie midada ka, ro fetrek’ oro i Norizañey.
因為作奴隸而在主內蒙召,就是主所釋放的人;同樣,那有自由而蒙召的人,就是基督的奴隸。
23 Vinily sarotse nahareo, aa le ko miondevo ama’ ondaty.
你們是用高價買來的,切不要做人的奴隸。
24 O ry longo, sambe mimoneña aman’ Añahare amy nikanjiañe azey.
弟兄們,各人在什麼身份上蒙召,就在天主前安於這身份罷!
25 Aa ty amo somondrarao, tsy amako ty lili’ i Talè; f’ie manolo-kevetse amy te niferenaiña’ i Talè ho matoe.
詮到童身的人,我沒有主的命令,只就我蒙主的仁慈,作為一個忠信的人,說出我的意見:
26 Aa le ataoko te mahasoa, ty amo faloviloviañe henaneo, te mijohañe amy azey avao t’indaty.
為了現時的急難,依我看來,為人這倒好。
27 Ihe mirekets’ aman-drakemba? ko mipay ho votsotse. Ihe mihaha an-drakemba, ko mangala-baly.
你有妻子的束縳嗎?不要尋求解脫;你沒有妻子的束縳嗎?不要尋求妻屋。
28 F’ie mañenga valy, tsy hakeo, lehe engaeñe ty somondrara, tsy aman-tahiñe, fe ho volevolèn-draha ami’ty haveloñe toy, ie ho nikalañako.
但是你若娶妻,你並沒有犯罪,童女若出嫁,也沒有犯罪;不過這等人要遭受肉身上的痛苦。
29 Fe zao ty volako, ry longo: Tomotse o androo, aa ie henane zao, soa re te hanao hoe tsy manam-baly o amam-balio,
弟兄們,我給你們說:時間是很短促的,今後有妻子的,要像沒有一樣;
30 naho hoe tsy miharovetse o mirovetseo, naho hoe tsy mirebeke o mirebekeo, naho hoe tsy mahazo o mivilio,
哭泣的,要像不哭泣的一樣;歡樂的,要像不歡樂的;購買的,要像一無所得的;
31 vaho hoe tsy mijorobo ami’ty haveloñe toy o mitoloñe ama’eo, fa mihelañe ty vinta’ ty voatse toy.
享用這世界的,要像不享用的,因為這世界的局面正在逝去。
32 Kitrako te tsy ni-tsimboetse nahareo. Midare o raha’ i Talèo ty tsy manam-baly, hampiehake i Talè.
我願你們無所掛慮:沒有妻子的,所掛慮的是主的事,想怎樣悅樂主;
33 F’ie midare o raha’ ty tane toio i manambaliy, ty hampinembanebañ’ i vali’ey.
娶了妻子的,所掛慮的是怎樣悅樂妻子:這樣他的心就分散了。
34 Miambake ka ty rakemba naho ty somondrara; dare’ i tsy amam-baliy i Talè, ie te hiavake an-tsandry naho an-troke. Fe tsiborehetohe’ o raha’ ty tane toio i amam-baliy, ty hahafale i vali’ey.
沒有丈夫的婦女和童女,所掛慮的是主的事,一心使身心聖潔;至於已出嫁的,所掛慮的是世俗的事,想怎樣悅樂丈夫。
35 Ty hahasoa anahareo ty nanoako zao, tsy t’ie hanao bozizy, fa ty hañonjonako ze mañeva, tsy hañembetse ty fiatraha’ areo i Talè.
我所這話,是為你們的益處,並不是要設下圈奪陷害你們,而只為叫你們更齊全,得以不斷地專心事主。
36 Fa naho eo ty mitsakore te tsy mañeva i anak’ ampela’ey i fanoe’ey, ie fa miha-àñoñe, naho atao’e te toko’e henefañe, le ee te hanoe’e i satri’ey, ie tsy aman-kakeo, apoho hengaeñe.
若有人以為對自己的童女待的不合宜,怕她過了韶華年齡,而事又在必行,他就可以隨意辦理,讓她們成新,不算犯罪。
37 Fe i migahiñe añ’ arofo’ey, ie tsy embetse, midada amo azeo, naho fa nanampa-kevetse añ’arofo ao te ho tana’e i somondrara’ey, le manao soa.
但是誰若心意堅定,沒有不得已的事,而又能隨自己的意願處置,這樣心裏決定了要保存自己的童女,的確做的好;
38 Aa le manao soa i mampañenga i somondrara’ey, fa lombolombon-kasoa ty tsy mampañenga.
所以誰若嫁叫自己的童女出嫁,作得好;誰若不叫她出嫁,作得更好。
39 Fehè’ o lilio ty rakemba ie mbe veloñe ty vali’e; fe naho vilasy i vali’ey le votsotse re hanambaly ze tea’e amy Talè ao.
丈夫活著的時候,妻子是被束縳的;但如果丈夫死了,她便自由了,可以隨意嫁人,只要是在主內的人。
40 Ho soa tata t‘ie nitoboke amy zao avao, hoe ty ereñereko, ie ataoko te amako ka i Arofon’ Añaharey.
可是按我的意見,如果她仍能這樣守下去,她更為有福:我想我也有天主的聖神。