1 Korintiana 14
1 Imaneo fikoko; le salalao o añ’ arofoo, àntsake ty fitokiañe.
們要追求愛，但也要渴慕神恩，尤其要渴慕，尤其要渴慕做先知之恩。
2 Amy te tsy misaontsy ama’ ondaty ty milikoliko fa aman’ Añahare, le tsy fohi’ ondaty; amy te an-tro’e ty isaontsia’e raha mietake.
原來那說語言的，不是對人，而是對天主說話，因為沒有人聽得慬，他是由於神講論奧秘的事；
3 Fe misaontsy am’ ondatio ty mpitoky, mampiraorao, mañosike vaho mampanintsiñe.
但那做的，卻是向人說建樹、勸慰和鼓勵的話。
4 Mañasoa ty vata’e ty milikoliko, fe mañonjoñe i Fivoriy ty mpitoky.
那說語言的，是建立自己；那講先知話的，卻是樹立教會。
5 Niteako te songa nilikoliko, fe kitrako t’ie mitoky. Losore’ ty mpitoky ty mpilikoliko tsy mampibejañe hañasoa i Fivoriy.
我願意你們都有說語言之恩，但我更願意你們都做先知，因為講先知話的比說語言的更大，除非他也解釋，使教會獲得建立。
6 Ie amy zao ry longo, naho pok’ ama’ areo ao iraho milikoliko, ino ty hañasoa anahareo naho tsy itaroñako famentabentarañe, ndra hilala, ndra fitokiañe, ndra fañòhañe?
弟兄們，假使我來到你們那裏，只說語言，而不以啟示，或以知識，或以先知話，或以訓誨向你們講論，我為你們有什麼益處？
7 Fa ndra o raha tsy veloñe mañaka-peoo, he soly ke marovany, naho tsy miambakambake o feo’eo, aia ty haharendrehañe ty anoe’ i soliy ndra i marovaniy?
就連那些無靈而發聲之物，簫也罷，琴也罷，若不分清聲調，怎能知道吹彈的是什麼呢？
8 Ie popoe’ i antsivay ty feo tsy fohiñe, ia ty hihentseñ’ aly.
若號筒吹的音調不準確，誰還準備作戰呢？
9 Inahareo ka, naho tsy ampivolañem-pameleke ty saontsy malange, aia ty aharendrehañe i tsaraeñey? amy t’ie hisaontsy an-tioke.
同樣，你們若不用舌頭說出明晰的話，人怎能明白你說的是什麼？那麼，你們就是向空氣說話。
10 Va’e tsifotofoto ty karazan-tsaontsy ami’ty voatse toy, leo raike ty tsy aman-dika’e.
誰也知道世界上有許多語言，但沒有一種是沒有意義的。
11 Fe naho nofiko ty dika’ i saontsiy le alike amako i misaontsiy, le ho alike amy misaontsy ka iraho.
假使我不明白鄱語言的意義，那說話的人必以我為蠻夷，我也以那說話的人為蠻夷。
12 Inahareo ka, kanao sinda hanam-palalàn’ arofo, imaneo ty hampiraorao i Fivoriy.
你們也當這樣：你們既然渴慕神恩，就當祈求多得建立教會的恩賜。
13 Le soa re te ihalalia’ i milikolikoy t’ie hahafandika.
為此，那說語言的應當祈求解釋之恩，
14 Amy t’ie miloloke am-pameleke hafa, miloloke ty troko, fe tsy mamokatse ty fitsakoreako.
因為我若以語言之恩祈禱，是我的神魂祈禱，我的理智卻得不到效果。
15 Inoñe aré? Toe hihalaly an-troko naho hihalaly am-pitsakoreañe, hisabo an-troko vaho hisabo am-betsevetse.
那麼，怎樣才行呢？我要以神魂祈禱，也要以理智祈禱，我要以神魂歌詠，也要以理智歌詠；
16 Naho tsy izay, ie mitata an-trok’ao avao, aia ty hanoe’ i tsy niokey ty hoe: Ie izay! amy fañandriaña’oy kanao nofi’e i saontsi’oy.
不然，假使你我以神魂讚頌，那在埸不通語言的人，既不明白你說什麼，對你的祝謝詞，怎能答應「阿們」呢？
17 Ndra te soa i fañandriaña’oy, tsy nahasoa ty ila’e.
你固然祝謝的很好，可是不能建立別人。
18 Andriañeko t’i Andrianañahare te hene ilikoarako likoliko;
我感謝天主，我說語言勝過你們眾人；
19 f’ie am-pivory ao, hamake te minday saontsy lime am-pitsakoreañe, hañòhako o ila’eo, ta te milikoliko an-tsara rai-ale.
可是集會中我寧願以我的理智說五句訓誨人的話，而不願以語言之恩說一萬句話。
20 O ry longo, ko miha-ajaja am-betsevetse; eka, manoa hoe ajaja-kede am-palaiñañe, fe miañoña an-kihitse.
弟兄們，在見識上不應做孩子，但應在邪惡上做嬰孩，在見上應做成年人。
21 Pinatetse amy Hake ao ty hoe: Am-pameleke ankafankafa naho am-pivimbin’ ambahiny ty hitaroñako am’ondaty retiañe; fe ndra te izay, mbe tsy hitsendreñ’ ahy iereo, hoe t’i Talè.
法律上記載：『上主說：我要藉說外方話的人和外方人的嘴脣向這百姓說話，雖然這樣，他們還是不聽從我。』
22 Aa le nanoen-ko viloñe o likolikoo; tsy ho a o mpiatoo fa ho a o tsi-miantokeo; vaho tsy nanoeñe ho a o tsy miantokeo ty fitokiañe fa ho a o miatoo.
這樣看來，語言之恩不是為信的人作證據，而是為不信的人；但先知之恩不是為不信的人，而是為信的人。
23 Naho tsy izay, ie songa mifanontoñe ty Fivory, naho sindre milikoliko, vaho ie mizilike ao ty tsy mahafohiñe ndra o tsi-miantokeo, tsy hanoa’e t’ie gegegege hao?
所以全教會共同聚在一起時，假使眾人都說起語言來，如有不通的人，或有不信的人進來，豈不要說：你們瘋了嗎？
24 Fe naho hene mitoky, le ie mizilike ao ty tsi-miantoke ndra ty bahimo, songa hampiantok’ aze, sindre hampamotopotots’ aze
但是如果眾人都說先知話，既便有不信的人或不通的人進來，他必被眾人說服，也必被眾人所審察，
25 amy te naborake o mietake an-tro’eo; le hibaboke an-dahara’e eo re hitalaho aman’ Añahare vaho hitaroñe ty hoe: Toe ama’ areo etoa t’i Andrianañahare!
他心內的隱秘也必會顯示出來：這樣他就必俯首至地朝拜天主，聲稱天主實在是在你們心中間。
26 Akore amy zao ry longo? ie mifanontoñe, songa manàña sabo naho lañonañe naho famentabentarañe, naho likoliko miharo fandikàñe, vaho hene hanoeñe ho fampiraoraòañe.
弟兄們，那麼怎樣做呢？當你們聚會的時候，每人不論有什麼神恩，或有歌詠，或有訓誨，或有啟示，或有語言，或有解釋之恩：一切都應為建立而行。
27 Naho eo ty milikoliko he roe, tsy mandikoatse telo, le ifandimbezañe, vaho tsy mete tsy am-pandika.
倘若有說語言的，只可兩個人，或至多三個人，且要輪流講話，也要有一個人解釋；
28 F’ie naho po-pandika, le hianjiñe te am-Pivory ao, fa añ’arofo’e naho aman’ Añahare ty hitangongoa’e.
如沒有解釋的人，在聚會中就該緘默，只可對自己或對天主說話。
29 Ampilañono ty mpitoky telo ndra roe, le handanjalanja o ila’eo.
至於先知，可以兩個人或三個人說話，其餘的人要審辨。
30 Ie entoeñe ka ty miambesatse, le hianjiñe ka i valoha’ey.
若在座的有一位得了啟示，那先說話的，就不應該再發言，
31 Hene mahazo mitoky am-pifandimbezeñe, soa te sindre hianatse, songa hosiheñe.
因為你們都可以一個一個的說先知話，為使眾人學習，為使眾人受到鼓勵。
32 Ie amy zao iambanea’ ty arofo’e ty mpitoky.
並且先知的神魂是由先知自己作主，
33 Amy te tsy fifandrakarakàñe t’i Andrianañahare fa fanintsiñañe. Hambañe amo fivori’ o noro’eo iabio,
因為天主不是混亂的天主，而是平安的天主。猶如在聖徒的眾教會內，
34 le hitam-pianjiñañe am-Pivory o rakembao, tsy apoke hisaontsy fa hiambane, ty amy pinatetse amy Hake ao.
婦女應當緘默；她們不准發言，只該服從，正如法律所說的。
35 Naho te hañontane iereo, le songa hañontane ty vali’e añ’anjomba’e ao; fa mahasalatse naho misaontsy am-Pivory ao ty rakemba.
她們若願意學什麼，可以在家裏問自己的丈夫；因為在集會中發言，為女人不是體面事。
36 Hete! Niboak’ ama’ areo hao i tsaran’ Añaharey? Hera, inahareo avao ty nivotraha’e?
莫非天主的道理是從你們來的嗎？或是惟獨臨到了你們身上了嗎？
37 Naho eo ty mieva ho mpitoky, ndra aman’ arofo, soa re te hahatsikarake te lili’ i Talè o sokirekoo.
若有人自以為是先知，或受神感的人，就該承認我給你們所寫的，是主的誡命。
38 Aa naho eo ty tsy maharendreke, apoho re tsy hahafohine.
誰若不承認，也不要承認他。
39 Ie amy zao ry longo milozoha fitokiañe vaho ko rarà’ areo ty milikoliko;
所以我的弟兄們，你們應當渴望說先知話，可是也不要禁止人說語言。
40 fa hene anòeñe ami’ty fañeva’e naho am-pahendreañe.
一切都該照規矩按次序而行。
